Skupština Srbije usvojila je u ponedeljak set zakona kojim se reguliše oblast elektronske trgovine, uvode pojmovi elektronska trgovina i internet prodaja, definišu i uređuju akcijske prodaje i sniženja i omogućava slanje komercijalnih poruka putem SMS ili mejla samo uz prethodni pristanak potrošača.

Skupština je usvojila Zakon o trgovini kojim se po prvi put uvode pojmovi elektronske prodavnice u kojoj trgovac prodaje svoju robu direktno potrošaču i "onlajn" platforme koja povezuje prodavca i kupce.

Zakon po prvi put prepoznaje poslovni model prodaje "drop šiping" koji se već primenjuje u praksi a odvija se tako što roba fizički ne stiže do trgovca već direktno od proizvođača, odnosno uvoznika, putuje ka kupcu, čime se ubrzava postupak dostave i smanjuju troškovi trgovcu.

Pročitajte još - Za nasrtljive oglašivače predviđene oštre kazne


Uvodi se i institut prikrivene kupovine tzv. "misteri šoper", kojim se daje ovlašćenje inspektoru da u slučaju osnovane sumnje da je trgovina neregistrovana, obavi prikrivenu kupovinu i tako obezbedi dokaz.

Definisani su osnovni oblici sniženja, akcijska prodaja, sezonsko sniženje i rasprodaja i za svaki od njih posebna pravila. Skupština je usvojila i izmene i dopune Zakona o elektronskoj trgovini koje predviđaju uklanjanje oglasa sa inteneta u kojima se nelegalno prodaje hrana, lekovi, suplementi, odeća i obuća.

Izmenama je prevdiđeno uklanjanje nedopuštenih i nezakonitih sadržaja sa interneta.

Prema navodima iz Vlade Srbije nadležnim organima se omogućava da donesu akte kojima se nalažu konkretnom pružaocu usluge informacionog društva, kao što su npr. vlasnici internet sajtova, da se ukloni nedopustivi sadržaj, govor mržnje itd, kao i da se to učini odmah a najkasnije u roku od dva dana.

Neuklanjanje nedopuštenog sadržaja prekršajno je sankcionisano od 100.000,00 dinara do 1.500.000,00 dinara za pravno lice, i od 10.000,00 do 300.000,00 dinara za preduzetnika.

Izmenama je utvrđeno da se slanje komercijalnih poruka kao što su SMS i mejl, kao kanala kojim trgovci promovišu svoju robu, omogućava samo uz prethodni pristanak potrošača.

Slanje komercijalnih poruka mimo saglasnosti osobe kojoj je upućena, izmenom zakona je takođe prekršajno sankcionisana fiksnom kaznom od 100.000,00 dinara za pravno lice, odnosno 20.000,00 dinara za preduzetnika.

Izmenama zakona se propisuju i obaveze čuvanja podataka, IP adresa korisnika, usluge informacionog društva minimum 30 dana nakon prestanka pružanja te usluge.

Skupština Srbije danas je usvojila i Zakon o robnim berzama a Komisije za hartije od vrednosti biće regulator, koji će kontrolisati rad kako berze, tako i transakcija, koji članovi berze zaključe u berzanskom poslu.

Zakonom je utvrđeno da svi učesnici u transakcijama na robno-berzanskom tržištu, odnosno kupac-prodavac i robna berza morati da polože garancije za šta do sada nije postojala mogućnost.

Produktna berza polaže garanciju kroz osnivački ulog od 50.000.000,00 dinara, a kupac i prodavac će polagati garancije čiju visinu određuje robna berza.

Te garancije će se polagati na namenski račun berze koji će biti izuzet od blokade i aktiviraće se samo u slučajevima kada jedna strana ne ispuni obaveze prema drugoj.

Usvajanjem tih zakona parlament je završio četrnaesto vanredno zasedanja, posle kojeg je zakazana nova naredna sednica.

VLASNIK NEĆE OSTATI BEZ STANA AKO JE DUG MANjI OD 5.000 EVRA

Predlogom izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju predviđeno je da vlasnik više neće ostati bez stana ili kuće zbog komunalnog duga manjeg od 5.000 evra, a ministarka pravde Nela Kuburović, koja je danas obrazložila zakon pred poslanicima, kazala je da će novim pravilima biti sprečene zloupotrebe koje su primećene u dosadašnjoj praksi.

Prema njenim rečima, novo pravilo je da se kao kupac ne može pojaviti javni izvršitelj, njegov zamenik, pomoćnik ili član porodice do četvrtog stepena srodstva.

Kada je reč o plati ili zaradi, odnosno naknadi plate ili zarade, izmene ZIO predviđanju da izvršenje može da se sprovede do njihove polovine (umesto dve trećine), odnosno do njihove četvrtine (umesto polovine), ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.

Izvršenje na zaradi ili plati, naknadi zarade, odnosno naknadi plate koja ne prelazi iznos prosečne neto zarade prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, može se sprovesti do njihove trećine, a na minimalnoj zaradi sprovodi se do njene četvrtine (umesto polovine).

Kada je o penziji reč, izvršenje se može sprovesti do njene trećine (umesto dve trećine), odnosno četvrtine, kada je reč o penziji koja ne prelazi iznos prosečne penzije, odnosno desetine kada je reč o minimalnoj penziji (umesto polovine).

Kuburović je najavila da će se od 1. jula 2020. godine javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti organizovati isključivo preko elektronskog nadmetanja.

KUBUROVIĆ: OKO 600.000 PREDMETA ZA IZVRŠENjE U SUDOVIMA


Ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je danas da je prosečna dužina trajanja izvršenja kod izvršitelja 110 dana, što je još uvek ispod nivoa koji se zahteva za efikasno izvršenje.

“Da li smo time zadovoljni? Još uvek nismo, ali je svakako mnogo bolje nego imati izvršenje koje traje 15 godina i gde izvršni poverilac nikada neće namiriti svoje potraživanje”, rekla je Kuburović.

Kuburović je u Skupštini Srbije kazala da su se sudovi pokazali kao nesposobni da sprovode izvršenje i da tom zadatku nisu dorasli i dodala da je to bio razlog zašto je država morala da reaguje 2011.godine i da pronađe efikasniji sistem.

Ona je dodala da i danas ima više od 600.000 izvršnih predmeta u sudovima, a reč je, kaže, o predmetima gde su predlozi za izvršenje podneti pre više od 10 godina.

“Imamo 200.000 predmeta koji su stari preko 10 godina, blizu 350.000 predmeta koji su starosti od pet do 10 godina”, rekla je Kuburović.

Ona je u polemici sa poslanikom SRS Aleksandrom Šešeljem odbacila da se izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju donose zbog Evropske unije i akcionog plana za Poglavlje 23 i navela da se to radi zbog građana.

“Kao što treba zaštititi ličnost izvršnog dužnika, treba zaštititi ličnost poverica i omogućiti svakom ko ima utvrđeno pravo, pre svega pravosnažnom sudskom odlukom, da to svoje pravo ostvari”, rekla je Kuburović.

Prema njenim rečima, rad izvršitelja je doprineo da se dobrovoljna naplata za komunalne delatnosti poveća, a takođe je ukazala i da to nisu jedina potraživanja koja se namiruju u izvršnom postupku.

Ističući da se Zakonom o izvršenju i obezbeđenju iz 2015.godine povećala kvalifikacija za one koji žele da obavljaju posao izvršitelja, Kuburović je objasnila da oni moraju da imaju završen Pravni fakultet, pravosudni ispit i da prođu određenu obuku.

Kuburović je istakla da trenutno u Srbiji radi 214 izvršitelja i tri zamenika koji zapošljavaju 2.000 osoba, uglavnom pravnika.

Kuburović je rekla i da je od 2016. godine razrešeno 16 izvršitelja, jer nisu položili pravosudni ispit i da se sada sprovodi konkurs sa pooštrenim uslovima.

Ona je ukazala da je neujednačena sudska praksa jedan od glavnih razloga zašto se pristupilo izmenama i dopunama zakona, jer se, kaže, dešavalo da izvršitelji postupaju različito u istim pravnim situacijama.