ZAMRZAVANjEM prvog uzorka i Kliničkom centru Srbije u utorak je počela rad banka reproduktivnih ćelija, tkiva i organa. Ova ustanova biće nova nada za više od 15 odsto parova u našoj zemlji koji se suočavaju sa neplodnošću. Osim njima, spermatozoidi, jajne ćelije i embrioni moći će da se daruju i pojedincima, ženama bez životnog partnera, kao i muškarcima čije partnerke nemaju zdrave reproduktivne ćelije.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da je reč o istorijskom trenutku za Srbiju i srpsko zdravstvo i da je glavni cilj ove ustanove, u koju je uloženo više od milion evra, da se rađa što više dece:

- Konačno su uslišeni zahtevi mnogobrojnih građana Srbije da i mi imamo banku reproduktivnih ćelija i da zbog doniranja ne moraju da odlaze u inostranstvo. Ovaj projekat nije bilo lako realizovati, jer najpre je bilo potrebno doneti zakon, zatim brojna akta i zatim pokrenuti banku. U njoj će se raditi prema najsavremenijim evropskim i svetskim protokolima, direktivama i vodičima, posebno u pogledu poštovanja procedura i njihove striktne kontrole.

U novoj banci u KC uposlen je tim stručnjaka. Osim ginekologa, embriologa, mikrobiologa, genetičara i infektologa u rad sa pacijentima biće uključeni i psiholozi i pravnici.

- Ponosni smo što je naša Klinika izabrana za sedište banke, jer je upravo kod nas 1991. godine urađena prva vantelesna oplodnja u Srbiji i rođena prva beba iz postupka biomedicinski potpomognute oplodnje - rekao je prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike GAK. - Doniranje spermatozoida, jajnih ćelija i embriona biće dobrovoljno, a ovaj biološki materijal će se čuvati o trošku države.

Direktor KCS prof. dr Milika Ašanin podsetio je na procene po kojima su građani Srbije utrošili oko sedam miliona evra na odlazak u inostranstvo radi primanja reproduktivnog materijala.

- Od danas mi smo adresa na koju treba da se prijave svi koji imaju problema da se ostvare kao roditelji.


REGISTAR

PREMA rečima profesora dr Aleksandra Stefanovića, direktora Klinike za ginekologiju i akušerstvo, biće vođen jedinstven registar reproduktivnog materijala, spermatozoida, jajnih ćelija i embriona, a osim identifikacionog broja biće upisivane i osnovne karakteristike o donoru, kao što su telesna visina i težina, boja kose i boja očiju.


PROČITAJTE JOŠ - Od 15. juna zamrzavanje embriona o trošku države

PROČITATJE JOŠ - U Srbiji se osniva banka reproduktivnih ćelija i tkiva