BEOGRAD - U osam gradova u Srbiji tokom maja i juna prvi put biće otvoreni regionalni inovacioni startap centri, najavio je ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološi razvoj Nenad Popović i naglasio da je u 2018. izvoz IT industrije bio 1,15 milijardi evra.

"Želimo da mladi u svim gradovima imaju iste mogućnosti da otvaraju svoje starap kompanije kao i njihove kolege iz Beograda, Novog Sada ili Niša", rekao je Popović novinarima u pauzi konferencije posvećene malim i srednim preduzećima "Snaga SME - Podsticaj i rast preduzeća", koja se održava pod pokroviteljstvom Privredne komore Srbije.

Objasnio je da će u regionalnim inovacionim startap centrima, osim najmodernije opreme i odličnog prostora, imati mogućnost da dobuju računovodstvenu, finansijsku, pravnu, marketinšku i mentorsku podršku. Imaće, kaže, redovne konsultacije sa svojim kolegama i ekspertima i iz zemlje i iz inostranstva.

PROČITAJTE JOŠ - Popović o saradnji sa Guglom: Inovativno preduzetništvo budućnost Srbije

"Sve to će da plati Vlada Srbije, jer želimo da mladima omogućimo potencijal da otvaraju svoje kompanije, ne da svi traže budućnost u javnim preduzećima ili u nekim drugim komaonijaama, već da započnu svoj biznis", rekao je Popović.

Naglasio je da je budućnost u malim i srednjim preduzećima, a da država nastoji da mladima posle završetka falkulteta i srednje škole pomogne da pokrenu svoju startap kompaniju i tako započnu neki inovacioni i tehnološki proces koji sigurno može doneti budućnost i njihovom gradu i celoj Srbiji.

Popović kaže da su inženjeri najveći potencijal koji Srbija ima za budućnost, a da je budućnost Evrope i celog sveta pre svega u oblasti veštačke inteligencije i robotike u čemu, naglašava, Srbija može da bude izuzetno konkurentan partner.

Naveo je da je danas Kina jedan od svetskih lidera verovatno broj jedan u veštačkoj intelegenicji zajedno sa SAD. "U saradnji sa ove dve zemlje naši inovatori i kompanije koje se bave novim tehnologijama u oblasti veštačke intelegencije i robotike imaju velike mogućosti za izlazak na globalno svetsko tržište", rekao je ministar.

Istakao je da je ekonomija bazirana na znanju budućnost Srbije, te da je to Srbija prepoznala i da IT industrija sada značajno utiče na BDP Srbije. "Budućnost je u novim tehnologijama, a mala i srednja preduzeća i jesu osnov za to", rekao je Popović.

Naveo je da je cela Evropa prepoznala kao problem zaostajanje u tehnološkom razvoju malih i srednjih preduzeća u odnosu na tehnološi nivo najvećih svetskih korporacija.

Zato, dodaje, cela Evrpa pravi programe kako da motiviše male i srednje privrednike da podignu tehnološki nivo svojih preduzeća i države i rade i na toj i pomoći i pravljenju strategija, te da će Srbija, koristeći i znanja evropskih kolega i kolega iz SAD, Kine i Rusije, takođe, omogućiti da mali i srednji privrednici budu motivisani da podignu tehnološki nivo svojih preduzeća.

To znači da u preduzeća uključe robote i najnovije tehnologije, kaže Popović i navodi da oni to neće finansirati sami, već će u tome moći da računaju na pomoć države. "Indirektno, kroz neko vreme, sigurno će sve to da se vrati državi nekoliko puta", rekao je Popović.

NAŠA PREDNOST DOBRI INŽENjERI


U najrelevantnijem izveštaju o stanju svetskih startap ekosistema, od analiziranih 150 gradova širom sveta, ove godine izdvojena su 54 i po prvi put na mapi je i naša zemlja. Beograd i Novi Sad definisani su kao jedan ekosistem, kao njegova najjača strana istaknut je pristupačan i kvalitetan inženjerski kadar, dok su video igre i blockhain označeni kao najsnažniji sektori.

Istraživanje američke organizacije, Startup Genome, pokazalo je da su od posmatranih ekosistema, Beograd-Novi Sad jedini ekosistem koji je posmatran u širem regionu, što bi trebalo da privuče dodatnu pažnju stranih investitora i organizacija iz ove oblasti.

U izveštaju za Beograd-Novi Sad navodi se da u ova dva grada postoji između 200 i 400 startapa i naš ekosistem se nalazi u prvoj fazi razvoja, takozvanoj fazi "aktivacije". Među ekosistemima sličnim našem, rasli smo najbrže - dobili smo maksimalnu ocenu 10 za rast investicija u domaće startape i devet za rast ukupnog broja startapa.

Kao ključnu prednost našeg ekosistema, Startup Genome identifikuje pristupačan inženjerski kadar visokog kvaliteta, navodeći da se Srbija po kvalitetu programera ubraja među pet najboljih u svetu. Kada se posmatraju sektori iz kojih dolaze naši startapi, najrazvijeniji su oni koji se bave kreiranjem video igara i razvojem proizvoda zasnovanih na blockchain tehnologiji. U oba ova sektora, Beograd i Novi Sad su u top 10 ekosistema na svetu.

- Inicirali smo uključivanje Srbije u ovaj izveštaj, jer smatramo da je u startap svetu, gde se svi preduzetnici takmiče na globalnom tržištu, neophodno uporediti se sa drugim igračima i razumeti kakve su naše šanse u odnosu na konkurenciju iz San Franciska, Londona i drugih tehnoloških centara. Očekujemo da će ovaj izveštaj, ali i detaljnija analiza koju ćemo imati za par meseci, pomoći dalje aktivnosti kako organizacija koje pružaju podršku domaćim startapima, tako i Vlade Srbije od koje očekujemo donošenje mera za stvaranje povoljnije poslovne klime za inovativne i globalno orijentisane preduzetnike," navodi Zoja Kukić, programska direktorka Inicijative "Digitalna Srbija" zadužena za programe u oblasti startap ekosistema.

Među nedovoljno razvijenim aspektima našeg ekosistema su investicije u startape u ranoj fazi, koje su čak 12 puta niže od svetskog proseka, kao i ukupna vrednost našeg ekosistema (303 miliona dolara), koja je čak 17 puta niža od globalnog proseka.

Česta je pojava da domaći startapi svoje kompanije prvo osnivaju u inostranstvu, jer im to olakšava privlačenje stranog kapitala, kao i naplatu iz inostranstva, a zatim osnivaju ćerke firme u Srbiji. Takođe, veliki broj domaćih uspešnih startapa svoj rast je finansiralo samostalno bez spoljne investicije, pa im je teško proceniti vrednost i stoga ih Startup Genome u svom izveštaju ne razmatra.

Istraživanje startap ekosistema u našoj zemlji pokrenula je Inicijativa "Digitalna Srbija", a realizovala ga je američka organizacija Startup Genome, uz podršku Kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj i UNICEF-a, dok su se u samo prikupljanje podataka uključili ključni igrači iz domaće startap zajednice.

(V. N.)