SITUACIJA na Kosovu i Metohiji, u vreme kada se lomi sudbina južne srpske pokrajine, biće jedna od najvažnijih tema predstojećeg redovnog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora SPC, koje počinje u petak u manastiru Žiča. Ova sednica najvišeg crkvenog tela imaće i svečani karakter, jer će njome početi obeležavanje jubileja 800 godina od dobijanja autokefalnosti SPC.

Posle dvodnevnog zasedanja u Žiči, "crkvena skupština" se seli u Beograd, gde će početi radni deo zasedanja. Sabor će, kako se najavljuje, razmotriti učinak diplomatskih aktivnosti vezanih za pravnu i političku budućnost Kosova i Metohije, ali i oceniti delovanje Crkve u ovim okolnostima.


PROČITAJTE JOŠ: DAN SEĆANjA NA ŽRTVE ZLOČINA U JASENOVCU: Vapaj dece čuo se do neba, ne i do Zagreba (FOTO)

Poznavaoci crkvenih prilika ne isključuju da Sabor i ove godine objavi neku vrstu javnog apela u kome će formulisati svoj stav o KiM. Kako se neformalno navodi, on će biti baziran na platformi poslednjih javnih istupa patrijarha Irineja.

- Vrh crkve jednodušno odbija svaki vid priznanja nezavisnosti i podele Kosova i Metohije - podseća sagovornik "Novosti" iz SPC. - Postoji, međutim, i snažna svest da se mora težiti nekoj vrsti kompromisa sa Albancima. Patrijarh Irinej javno se zalaže za dijalog, ali ne o međunarodnopravnom položaju srpske pokrajine, već o stvaranju uslova za miran suživot Srba i Albanaca.

VERONAUKA I GRAĐANSKO VASPITANjE ARHIJEREJI SPC tokom Sabora obići će radove na Hramu Svetog Save na Vračaru. Sabor će, najverovatnije, otvoriti i teško pitanje problema crkvene prosvete. Jedna od zanimljivih tema koja bi mogla da se formuliše jeste patrijarhova inicijativa o objedinjavanju veronauke i građanskog vaspitanja u jedan predmet.

U Patrijaršiji SPC u Beogradu kažu da će na dnevnom redu Sabora biti podnošenje izveštaja o radu eparhija, ali i da će dnevni red biti formulisan tek na početku zasedanja.

Među temama koje bi svoj epilog mogle da dobiju na sednici najvišeg crkvenog tela jeste i sukob episkopa bačkog Irineja i zapadnoameričkog Maksima o načinu reagovanja na formiranje kanonski nepriznate crkve u Ukrajini. Iako su najviši organi SPC - Sabor i Sinod - jasno osudili razaranje vekovnog crkvenog poretka od strane Vaseljenske patrijaršije, vladika Maksim je u svojim javnim istupima iznosio suprotne stavove. Patrijaršija iz Carigrada ima veliki uticaj u SAD, pa mnogi ponašanje vladike Maksima tumače kao približavanje ovom centru pravoslavlja.

- U Patrijaršiju je stiglo i pismo sveštenika iz SAD, koji kritikuju episkopa Maksima. On se našao i na čelu Apela pojedinih sveštenika koji su se suprotstavili ukidanju teorije evolucije, koje je vrh SPC zbog toga javno ukorio i osudio njihov gest. Nije zato isključeno da se njegova delatnost nađe pod lupom Sabora, niti da snosi neku vrstu odgovornosti - kaže sagovornik "Novosti" iz SPC.


PROČITAJTE JOŠ: PROF.GRAF: Tražio sam da se pozdrav "Za dom spremni" i šahovnica zabrane

UKRAJINCI U SLOVENIJI

PROBLEM tzv. ukrajinske crkve, formirane uz blagoslov Carigrada, Srpsku patrijaršiju uznemirava i na unutrašnjem planu. Mimo stavova vladike Maksima, zabrinjava delatnost ove paracrkve na kanonskoj teritoriji SPC - u Sloveniji. Grupa klirika tzv. Ukrajinske pravoslavne crkve, u rimokatoličkim hramovima održava službe u Sloveniji, iako je jedina kanonska pravoslavna organizacija na ovom prostoru srpska Mitropolija zagrebačko-ljubljanska. Zanimljivo je da je Slovenija zemlja gde deluje i nekanonska Makedonska pravoslavna crkva, koju pravoslavni svet takođe ne priznaje.