BEOGRAD - Izvršioci psihičkog nasilja u porodici neretko su neosuđivani i naizgled imaju jedan miran porodični život, međutim, praksa u radu tužilaštva pokazala je da zbog psihofizičkih predispozicija i pod određenim životnim okolnostima ispoljavaju verbalnu agresiju fokusirajući na svoju žrtvu.

Ova vrsta nasilnika takvo ponašanje vrlo često potvrđuje i dok je u pritvoru i to upućivanjem pisama, pesama i akronima žrtvi sa dvosmislenim i simboličnim značenjima, kažu u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu koje ima višegodišnje iskustvo sa prevencijom i represijom nasilja u porodici.

Psihičko nasilje, kako smatra tužilaštvo, ne podrazumeva primenu fizičkog nasilja u smislu ugrožavanja telesnog integriteta. Ono podrazumeva verbalne pretnje po život i telo i ugrožava spokojstvo člana porodice, i može biti i višeg intenziteta od fizičkog nasilja.

Za dokazivanje krivice optuženog za psihičko nasilje u porodici, u tužilaštvu smatraju da nije potrebno da budu dokazane posledice u vidu trajnih duševnih smetnji kod žrtve, već da je dovoljno da bude "nizak stepen ugroženog spokojstva", odnosno da je nastupila posledica aktuelnog stanja kao na primer, "aktuelna anksiozno depresivna stanja".

Stepen ugroženosti spokojstva žrtve, takođe zavisi od strukture ličnosti, starosne dobi, relacije sa učiniocem, zatim postojanja nekih telesnih, somatskih bolesti, kao i od toga da li se radi o osobama smanjenog praga tolerancije ili emocionalne osetljivosti.

Prvo osnovno tužilaštvo je kao primer za ovakva krivična dela navelo slučaj S.L. koji je prekršio zabranu prilaženja i komuniranja, tako što je supruzi nastavio da konstantno upućuje pretnje smrću. Nakon kršenja zabrane sud mu je na predlog tužioca odredio pritvor, a vrlo brzo ga je osudio i na kaznu koju je tražilo tužilaštvo - 10 meseci zatvora, iako je bio neosuđivan.

Kod S.L. je psihološko - psihijatrijskim veštačenjem ustanovljen emocionalno nestabilan poremećaj ličnosti - impulsivni tip uz zloupotrebu alkohola i poremećaj navika ispoljen ponavljanim epizodama klađenja i kockanja, navode u tužilaštvu.

U drugom predmetu sud je takođe na predlog tužioca D.A. osudio na zatvorsku kaznu nakon samo dva suđenja jer je prihički maltretirala majku. Takođe joj je izrečena mera bezbednosti - obavezno lečenje narkomana.

Tužilaštvo je takođe ukazalo na razliku između psihičkog nasilja kao oblika krivičnog dela nasilje u porodici i krivičnog dela proganjanje. Prvo se ispoljava isključivo prema članu porodice, odnosno domaćinstva, upućivanjem pretnji koje žrtva shvata realno i ozbiljno i ima osećaj straha.

Kod proganjanja, izvršilac nastoji da se sa žrtvom stupi u kontakt protivno njenoj volji, odnosno kada je neovlašćeno prati, pokušava da se žrtvi približi, preti. U ovom slučaju žrtva ne mora da ima osećaj straha. Iz dosadašnje prakse tužilaštvo je zaključilo da su progonitelji uglavnom bili neosuđivani.