Srpska akademija nauka i umetnosti će u ponedeljak, 19. novembra, obeležiti svoj Dan, očekuje se da će na svečanosti govoriti predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a premijerka Ana Brnabić otvoriti Audiovizuelni arhiv i Centar za digitalizaciju SANU.

U Svečanoj sali, kako je saopštio SANU, zvanicama će se obratiti predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik SANU akademik Vladimir S. Kostić, a planirano je da tada budu predstavljeni i novoizabrani dopisni članovi Akademije.

Prethodno će Audiovizuelni arhiv i Centar za digitalizaciju SANU otvoriti predsednica vlade Ana Brnabić i upravnik Arhiva SANU, akademik Vasilije Krestić.

Novi Audiovizuelni arhiv, čiji je upravnik Radoslav Zelenović, nalazi se prekoputa zgrade Akademije u Knez Mihailovoj ulici i obuhvata oko 850 kvadratnih metara, od toga 650 kvadratnih metara upotrebne površine.

Opremljen je najsavremenijom opremom za digitalizaciju u koju je do sada uloženo 700.000 evra, dok će oprema za digitalizaciju audio zapisa biti nabavljena tokom naredne godine.

S ozbirom da je digitalizacija fotoaparatom nekoliko puta brža od skeniranja skenerom, nabavljena je oprema kojom je godišnje moguće proizvesti između dva i dva i po miliona digitalnih objekata po najvišim standardima.

U zavisnosti od vrste materijala koristiće se različita oprema, te tako, prema rečima savetnika za digitalizaciju Branislava Vojnovića, za digitalizaciju najosetljivije građe bez direktnog kontakta koristiće se dve “Phaseone” kamere koje mogu da iznesu oko 2.000 strana dnevno ukoliko je reč o najosetljivijem materijalu ili 5.000-10.000 ukoliko je manje osetljiv.

Za manje osetljive knjige koristiće se aparat “Cobra” sa dva fotoaparata, koji pod kontrolisanim pritiskom fotografišu dve strane, a za novije knjige nabavljen je skener koji skenira oko 700 strana na sat.

Tu je i sala za sastanke, multifunkcionalna sala, server sala, lift za prenos građe koji povezuje tri nivoa, posebni ormani sa mikroklimom za čuvanje dokumenata koji mogu da izdrže oko 90 minuta u punom plamenu, a Vojnović predviđa da će za poslove digitalizacije biti potrebno 16 operatera.

Materijal, koji bi mogao biti ugrožen premeštanjem iz jedne u drugu zgradu, digitalizovaće se u sobi 147 u neposrednoj blizini Arhiva SANU, u samoj zgradi Akademije.

Paraleleno sa radovima u Audiovizuelnom arhivu, renoviran je prostor sa potrebnom opremom za digitalizaciju tri miliona dokumenata koji se nalaze u Arhivu Srpske pravoslavne crkve u Sremskim Karlovcima, o kojima brine SANU i koji zahtevaju hitnu zaštitu, a taj prostor trebalo bi da bude otvoren 6. decembra.

Audiovizuelni centar počeće sa radom digitalizacijom prepiske Vuka Stefanovića Karadžića koja obuhvata 35.000 strana, a tokom naredne godine u planu je i digitalizacija prvog izdanja “Srpskog riječnika” iz 1818. sa marginalijama koje je Vuk Karadžić unosio, pretpostavlja se, kako bi pripremio drugo izdanje.

Zelenović najavljuje i digitalizaciju Umetničke zbirke Galerije SANU, koja obuhvata oko 3.500 umetničkih dela, zatim starih i retkih knjiga koje se čuvaju u Biblioteci SANU, kao i svih izdanja SANU i njenih prethodnica (oko 15.000 bibliografskih jedinica), a planirana je tokom 2019. i digitalizacija dokumenata iz Arhiva u Sremskim Karlovcima vezanih za 1848. godinu i povelja.

Kako naglašava Zelenović, razlozi za osnivanje Audiovizuelnog arhiva su višestruki i predstavljaju deo misije SANU u očuvanju i promovisanju kulturnog nasleđa srpskog naroda.

Cilj je formiranje referentnog centra za digitalizaciju kulturnog nasleđa i jedinstvenog sistema digitalizacije kulturnog nasleđa.

U prvim godinama Audiovizuelni arhiv će svoju aktivnost usmeriti na građu koju čuva SANU, ali, kako naglašava Zelenović, ostaje otvoren za saradnju sa svim zainteresovanim ustanovama kulture.

U okviru svečanosti planirano je i da akademik Marko Anđelković, generalni sekretar Akadamije, na prvom spratu Palate SANU otvori stalnu postavku iz zbirke Kabineta za odlikovanja Arhiva Srpske akademije nauka i umetnosti.