SVI ćemo biti potencijalni donori organa, izuzev onih koji se za života ne izjasne drugačije, ili to, ako se nađu u stanju moždane smrti, ne učini njihova porodica. To je najvažnija izmena u oblasti doniranja organa i transplantacija koju donosi novi zakon o presađivanju organa koji je u utorak, uz još dva zakona iz oblasti zdravstva - o ljudskim ćelijama i tkivima i o psihoaktivnim supstancama - usvojila Skupština Srbije.

Zakonom o presađivanju organa, koji je deo opozicije dočekao na nož, predviđeno je da građani koji ne žele da budu donori organa tokom života moraju pisanim putem ili usmeno da se izjasne o tome obraćajući se Upravi za biomedicinu u Beogradu.

PROČITAJTE I: Doniranje organa hrišćanski čin


Prema novom rešenju, kojim je zamenjena dosadašnja tzv. informisana saglasnost, koja je podrazumevala da su potencijalni donori samo oni koji se izjasne da njihovi organi u slučaju moždane smrti mogu da se uzmu za presađivanje, organi kadavera, odnosno pacijenta u stanju moždane smrti, mogu se uzeti radi presađivanja ako se punoletan poslovno sposoban davalac pre smrti tome nije usmeno ili u pisanom obliku usprotivio, odnosno ako se tome u trenutku smrti nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete umrlog. Ako pacijent u stanju moždane smrti nema srodnike, organi se, po novom zakonu, mogu uzeti samo ako se tome, u trenutku moždane smrti, nije usprotivio pobočni srodnik zaključno sa drugim stepenom srodstva.

Zakon predviđa da se organi maloletnika u stanju moždane smrti, koji je pre toga bio pod roditeljskim staranjem, mogu uzeti samo uz pisani pristanak oba roditelja, odnosno jednog ako je drugi umro ili je nepoznat. Uzimanje organa od maloletnika bez roditeljskog staranja u slučaju njegove moždane smrti dozvoljeno je samo uz saglasnost etičkog odbora zdravstvene ustanove.

Poslednju reč etički odbor imaće i u slučaju eventualnog uzimanja organa od punoletne osobe u stanju moždane smrti, kojoj je tokom života na osnovu odluke nadležnog organa delimično ili potpuno oduzeta poslovna sposobnost. Organi pacijenata koji nisu državljani Srbije mogu se uzimati samo na osnovu pisanog pristanka supružnika, vanbračnog partnera, roditelja, punoletnog brata ili sestre ili punoletnog deteta umrlog.

Kod nas se uspešno rade i najkomplikovaniji zahvati,foto N.Fifić

PO UGLEDU NA EVROPU

Novi zakon prati evropsku regulativu. U najvećem broju zemalja koje imaju uspešne programe transplantacije primenjuje se upravo pretpostavljena saglasnost, koja je novim zakonom uvedena i kod nas. Taj model, recimo, primenjuje i Hrvatska, koja je po broju potencijalnih donora - 40 na milion stanovnika, dok Srbija trenutno ima četiri do šest, i po broju transplantacija izbila je na prvo mesto u Evropi. Iako organa za transplantaciju nedostaje u čitavom svetu, jer je mnogo više primalaca nego potencijalnih davalaca, po uspešnosti ovih programa izdvajaju se Španija i Italija.

EPISKOP LAVRENTIJE ZAVEŠTAO ORGANE

Episkop šabački vladika Lavrentije prvi je arhijerej SPC koji je, još pre desetak godina, zaveštao svoje organe, kaže da od sveg srca, kao i Srpska pravoslavna crkva, podržava donorstvo.

- Prošao sam svet i davno sam shvatio da od darivanja organa nema ničeg plemenitijeg. Reč je o akciji koja zaista ima veliki nacionalni značaj i zato je treba pomoći, koliko god je moguće - kaže episkop Lavrentije. - U našoj eparhiji, Bogu hvala, organe su zaveštali mnogi sveštenici, monasi, ali i ogroman broj vernika koje je osokolila, pored ostalog, podrška SPC s tim u vezi.