DECA koja su rođena sa anomalijom uva, ali i odrasli koji su bez njega ostali zbog traume ili bolesti, imaju mogućnost da u ovom delu sveta jedino u Srbiji svoj problem reše na zdravstveno i estetski najbolji način, i to na uput.

Izuzetno komplikovanu, dvoaktnu tehniku rekonstrukcije ušne školjke, za koju, recimo u Americi, pacijenti moraju da izdvoje od 60.000 do čak 100.000 dolara, kod nas primenjuje doktor Aleksandar Urošević, specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije Klinike za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju u Kliničnom centru Srbije. A on je učio od najboljih - na Klinici “Bizet” u Parizu, od profesorke Fransoaz Firmin, vodećeg stručnjaka u svetu za rekonstrukciju ušne školjke.

Retko koji svetski specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije može da ostvari privilegiju koju je, sticajem okolnosti, doktor Urošević dobio - da osam meseci provede u Parizu. Jednostavno, profesorka Firman nema mnogo vremena i bira koga će da nauči ovoj tehnici. U Japanu, kod profesora Nagate, koji je razvio tehniku koju je prof. Firmin značajno unapredila, lekari iz celog sveta plaćaju obuku po 1.000 evra nedeljno, a potrebni su meseci da bi savladali ovaj zahvat.

- Samo nekoliko hirurga u svetu postiže rezultate približne onima koje ima profesorka Firmin u ovoj oblasti, i izuzetno je teško dobiti pozicije za usavršavanje - priča, za “Novosti”, doktor Urošević. - Tokom osam meseci provedenih na Klinici “Bize”, asistirao sam prof. Firmin prilikom operacija rekonstrukcije ušne školjke, kakvih ona godišnje uradi više od 200. Pacijenti iz celoga sveta dolaze kod nje na operaciju. U toku svoje karijere, od 1984. godine, kada se fokusirala na ovu oblast hirurgije, uradila je više od 2.200 ovakvih operacija, a prošle godine objavila je udžbenik iz ove oblasti.

Doktor Urošević je u petak u Institutu za majku i dete “Dr Vukan Čupić” sa kolegom dr Aleksandom Vlahovićem, specijalistom za dečju plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju, uradio četvrtu rekonstrukciju ušne školjke od povratka iz Pariza. Dosad je operisao tri pacijenta sa urođenim anomalijama i jednog kojem je rekonstrukcija uva morala da se radi zbog traume.


Izazov Za ušnu školjku uzima se hrskavica iz rebra

- Dugujem veliku zahvalnost dr Vlahoviću, direktoru docentu dr Radoju Simiću, kao i celom timu Instituta za majku i dete, jer su omogućili da se ova vrsta operacije prvi put realizuje u Srbiji - kaže dr Urošević.

Rekonstrukcija ušne školje je poseban izazov za hirurge u oblasti plastične hirurgije glave. Dosada, kod nas, a i u širem regionu, nije nikad primenjivan hirurški algoritam koji je uspostavila prof. Firmin, a koji, pokazalo se, daje najbolje rezultate. Ishod ovakvog pristupka rekonstrukcije je uvo koje izgleda najpribližnije prirodnom uvu. “Pravljenje” ušne školjke od aloplastičnih materijala, recimo, izuzetno je skupo, a pri tome i povezano s velikim brojem komplikacija. Proteze su estetski neprihvatljive i one se koriste kao krajnja solucija.

- Preduslov za sprovođenje ove operacije je da su pacijenti stariji od devet godina i da imaju obim grudnog koša veći od 60 centimetara - objašnjava dr Urošević. - Uzrast deteta je bitan kako bi ono bilo dovoljno svesno i samostalno poželelo ovakvu operaciju. U ovom uzrastu je uvo, koje je normalno, već dostiglo veličinu uva odrasle osobe, pa se prema njemu može modelovati drugo. Prvi akt operacije traje od pet do sedam sati. Uzima se najpre rebarna hrskavica, obično sa jednog od rebara - od šestog do devetog rebra, sa iste strane gde se rekonstruiše uvo. Zatim se priprema kožni džep na mestu gde će se rekonstruisati uho.

Potom se, objašnjava naš sagovornik, modelira uho od hrskavice na vrlo specifičan način, i u poslednjem delu operacije model se ubacuje u formirani džep i posle sukcije (usisavanja) već se nazire otisak uva. Posle četiri dana se skidaju drenovi, a posle 15 konci. Drugi akt se radi najranije šest meseci posle prvog akta. Tada se uvo odvaja i pravi se žleb iza njega.

Već posle desetak dana se vidi oblik uva koji tokom narednih meseci postaje sve lepši kako koža prileže za hrskavicu. Krajnji rezultat se vidi tek posle drugog akta operacije.

ČEŠĆE POGOĐENO DESNO

Sa anomalijom uva rađa se četvoro od 10.000 dece, a u nekim populacijama, recimo u Japanu i Kini, učestalost ove anomalije je veća. Doktor Urošević kaže da je desno uvo pogođeno duplo češće nego levo, dok su oba deformisana u svega 10 odsto slučajeva. Kada je jedno uvo normalno, ono zadržava i funkciju sluha.