Učesnici velikih devetomartovskih demonstracija 1991. u Beogradu upisali su se u trajne i najsvetlije stranice istorije savremene Srbije, izjavio je danas lider SPO Vuk Drašković koji je predvodio te demonstracije.

"Pobuna protiv tadašnjeg režima komunističkog jednoumlja, terora i propagandnog trovanja srpskog naroda mržnjom prema drugim narodima u Jugoslaviji i demokratskim državama Zapada, koja je pokrenuta 9. marta 1991, trajala je narednih skoro deset godina", naveo je Drašković u pisanoj izjavi.

Smatra da otpor devetomartovske Srbije, na žalost, nije sprečio krvavo ubistvo Jugoslavije i poništavanje pobedničkog 20. veka Srbije, ali je odbranio i Srbiju i srpski narod od istorijske optužnice da su ćutali pred zločinima i zločincima ili da su ih podržavali.

Drašković kaže da 9. mart podstiče i ogorčeno sećanje na 5. oktobar 2000. godine, kada su "prodani ideali decenijskog otpora zlu, tako što je oboren samo Slobodan Milošević, čelnik režima, a njegovi komandanti eskadrona smrti proglašeni za heroje i oslobodioce".

"Od tada pa do danas, traje ubijanje Srbije sa Trga slobode, nezaboravnog 9. marta 1991. Od tada pa do danas, ubija se i sećanje na 9. mart, i pamćenje naroda o zlodelima činjenim u njegovo ime čitavu deceniju", kaže Drašković.

Navodi i da 9. mart jeste dan lamenta nad Srbijom, ali i dan koji živi i koji je seme za žetvu koju Srbija čeka decenijama i koja mora doći.

Pre 26 godina na današnji dan na Trgu Republike održane su prve velike demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića koje je organizovao SPO, a one su bile početak uličnih protesta opozicije u Srbiji na koje je vlast odgovorila silom.

Protest je organizovan pod sloganom "Miting protiv petokrake".

Na zabranjeni miting na Trg Republike tada je stiglo oko 100.000 ljudi, iako je policija blokirala prilaze Beogradu, a to je bila pobuna protiv režima i uređivačke politike državne televizije koja je tada prvi put nazvana "TV Bastilja".

Toga dana oko podneva policija je krenula u razbijanje demonstracija, lideri opozicije sklonili su se u Narodno pozorište, a dok su se sa balkona pozorišta obraćali demonstrantima, policija je stezala obruč i pokušavala da rastera građane suzavcem, vodenim topovima, gumenim mecima, konjicom.

Demonstranti su pružali žestok otpor i ubrzo su počeli višečasovni sukobi sa policijom.

Na prebijanje demonstranta, Vuk Drašković je odgovorio pozivom na "juriš" sa balkona pozorišta.

U sukobima policije i demonstranata povređeno je više od 200 ljudi, a u Masarikovoj ulici, dok je bežao od demonstranata, život je izgubio policajac Nedeljko Kosović.

Nešto kasnije, policija je upotrebila vatreno oružje i tom prilikom je stradao sedamnaestogodišnji Branivoj Milinović.

U jeku okršaja, vlast je na ulice Beograda izvela i tenkove.

Drašković je uhapšen, a zabranjen je rad televiziji Studio B i Radiju B92.

Milošević je demonstrante nazvao "snagama haosa i bezumlja".

Kao odgovor na silu, sutradan iz Studentskog grada su ka Terazijskoj cesmi krenuli studenti.

Posle nekoliko dana protesta, usvojeni su zahtevi studenata, Drašković je pušten iz zatvora, a tadašnji ministar policije Radmilo Bogdanović podneo je ostavku.

Takođe je smenjeno rukovodstvo RTV Beograd, a televizija Studio B i Radio B92 su nastavili rad.