Već za koju godinu prosečni dan vojnika na redovnom služenju vojnog roka u Srbiji mogao bi ovako da izgleda: ujutru u stroju, sa puškom i šlemom, a uveče sa porodicom uz televizor ili društvom u kafiću.

Iako je obaveza odlaska u kasarnu još daleko od naših mladića, sve češće se u javnosti otvara pitanje vraćanja obaveze služenja vojnog roka. Ove, još uvek neformalne, inicijative pravdaju se sve jačim bezbednosnim izazovima, politikom vojne neutralnosti, kao i nedovoljnim izdvajanjima za profesionalnu vojsku.

Da ova pitanja nisu bez osnova, svedoči i namera posebne vladine radne grupe za promenu strateških dokumenata Srbije, da analizira sve prednosti i mane odmrzavanja obaveze služenja vojnog roka u kasarnama. Ovaj tim, koji čine stručnjaci više ministarstava, razmotriće sve mogućnosti, potrebe i kapacitete Vojske Srbije i regrutnog sastava, a njihov zaključak trebalo bi da bude poznat polovinom sledeće godine.

Naša zemlja je, prvi put u svojoj istoriji, dobila gotovo celu generaciju mladih koji su u život stupili bez ikakve vojne obuke. Reč je o najmanje 200.000 punoletnih mladića koji su od 2000. godine do danas dug državi odužili služenjem u civilu, odnosno kojima je upis u vojnu evidenciju bila jedina obaveza. To je drastično oslabilo rezervni sastav, koji u slučaju oružanog sukoba ima obavezu da stane pod ratnu zastavu.

Opšte služenje vojnog roka, uprkos uvreženom mišljenju, nije osobina samo siromašnih država i armija. Istina je, međutim, da je tokom poslednje dve decenije ovaj koncept napušten u većini evropskih država. Obavezni vojni rok zadržan je u Austriji, Švajcarskoj, Grčkoj, Finskoj, Danskoj, Norveškoj, Ukrajini i Moldaviji. Ovi modeli međusobno se razlikuju, a svaka država bira način popune oružanih snaga prema svojim potrebama.

* Zakletva: Ivana Grujić sa dedom Tomislavom

- Mogućnost odmrzavanja obaveznog služenja vojnog roka ne treba posmatrati kao na povratak koncepta koji je važio u JNA - ispraćaj uz veselje na jednogodišnji boravak u kasarni, daleko od kuće, uz jedno ili najviše dva odsustva - nezvanično navode u Ministarstvu odbrane, uz napomenu da ovo pitanje u Srbiji još uvek nije na dnevnom redu.

- Upravo suprotno, praksa ide u prilog kratkog vojnog roka, efikasne obuke, uz što manje promene uobičajenog načina života regruta.

Još u SRJ urađena je jedna od varijanti predloga reforme obaveznog služenja vojnog roka, koji je predviđala odlazak u kasarnu u mestu boravka, u trajanju od tri do šest meseci, zavisno od roda vojske. U središtu ovog koncepta bila je ideja da bi svaki građanin muškog pola trebalo da prođe makar osnovnu pešadijsku obuku. Složenu borbenu tehniku, za koju je obuka složenija i skuplja, u ovom slučaju preuzeli bi vojnici po ugovoru. Iako je ovaj nacrt završio pod slojem prašine neke od vojnih arhiva, na njegovim načelima funkcioniše regrutovanje u mnogim zemljama koje nisu u potpunosti prešle na profesionalni sastav.

TO BI BIO KORAK UNAZAD

Bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac, za čijeg mandata je doneta odluka o obustavi služenja vojske, smatra da bi ideja o vraćanju obaveze vojnog roka bila korak unazad i neodgovarajuća potrebama sistema odbrane i građana Srbije.

- Umesto da u Srbiji razgovaramo o modernizaciji vojske, o nastavku procesa profesionalizacije, o uvođenju aktivne rezerve, danas se u Srbiji razgovara o vraćanju obaveze služenja vojnog roka koja se ukida u gotovo svim zemljama širom Evrope - tvrdi Šutanovac. - Pozivam sve koji su odgovorni i sve koji donose odluku da to ne čine, jer ne samo da će oštetiti sistem odbrane, već nas dovodi u situaciju u kojoj smo bili devedesetih godina ili dvehiljaditih, kada je veliki broj mladih ljudi odlazio iz zemlje ne želeći da služi vojni rok.

Nema sumnje da bi eventualni budući vojni rok trebalo da bude popularno koncipiran. Postoji puno modela, koji zavise od potreba, ali i sredstava na raspolaganju. Mladićima stasalim za vojsku najprivlačnija bi bila kratka vojna obuka, organizovana kroz osmočasovni boravak u kasarni, sa slobodnim vikendima i određenom stimulacijom. Ona može da bude materijalna, ali i simbolična. Osim gole vojne obuke, vojnici bi uvežbavali i zadatke iz domena civilne zaštite, spasavanja, evakuacija...

Na sličan način služenje vojske organizovano je u Švajcarskoj, gde postoji koncept “narodne vojske”, uz jak akcenat na borbi protiv elementarnih nepogoda i spasilačkim misijama.

Vraćanje obaveznog vojnog roka u Srbiji ima žestoke protivnike, ali i strasne zagovornike. Ministar odbrane Zoran Đorđević nedavno je izneo podatak da bi vraćanje mladića u kasarne samo u prvoj godini koštalo državu oko 70 milijardi dinara. To je iznos kompletnog godišnjeg vojnog budžeta države.


UGROŽENA POPUNA JEDINICA

Istoričar Bojan Dimitrijević, koji je kao pomoćnik ministra odbrane učestvovao u pripremi prelaska sa regrutnog sastava na profesionalnu vojsku, danas smatra da je odluka o suspenziji obaveznog služenja vojnog roka bila brzopleta.

- Osećam određenu dozu odgovornosti za taj prilično brzopleti postupak i mislim da smo na taj način u stvari izvukli jednu od poluga normalnog funkcionisanja vojske, pre svega povedeni idejom da će integracija Srbije biti nešto brža u NATO i druge bezbednosne okvire u Evropi - kaže Dimitrijević.

Vreme je, međutim, pokazalo, dodaje, da ne postoji adekvatan izvor popune mirnodopskih jedinica. Dobrovoljno služenje vojnog roka i profesionalizacija ne omogućavaju adekvatnu popunu jedinica koje danas imamo.

ŠTA MLADI MISLE O MOGUĆEM UVOĐENjU REDOVNOG VOJNOG ROKA

VOJSKA NIJE ZA MAMINE MAZE

VOJSKA nije za svakoga, tvrdi današnja omladina. I dok se njihovi očevi sa setom sećaju vojničkih dana, koji su od dečaka pravili muškarce, mladi na mogućnost uvođenja redovnog vojnog roka gledaju dvojako.

Neki veruju da bi u vojsci dosta naučili, stekli prijatelje za ceo život, ojačali volju, disciplinu. Smatraju da je služenje vojnog roka dužnost svakog Srbina.

- Velika je čast služiti otadžbini, obući iniformu - priča 17-godišnjak Andreja M., gimnazijalac iz Mladenovca. - I sam razmišljam da upišem Vojnu akademiju. Ako je ne upišem, sigurno ću se prijaviti na dobrovoljno služenje vojnog roka.

Njegovo mišljenje deli i Aleksa T., beogradski srednjoškolac, kome i otac i deda imaju činove. Želi da ide njihovim stopama i ne razume drugove koji mu govore da je bolje da završi Elektrotehnički fakultet i ode u beli svet. Kaže i da su mu pojedini drugari previše razmaženi, nedisciplinovani, prave mamine maze. Zbog takvih bi, tvrdi, voleo da se uvede redovno služenje vojnog roka.

Dosta je i onih neodlučnih, koji bi vojsku samo "probali". Znaju da sve ima svoje dobre i loše strane, ali u armiji ne bi želeli da se dugo zadržavaju. Koliko da "pokupe" koju dobru priču za društvo.

- Uvođenje redovnog vojnog roka je nepotrebno - govori Nikola R. - Želim da studiram i nemam vremena da izgubim godinu zbog uniforme. Verujem da vojska ojačava karakter, ali bih voleo da imam izbor. Mogućnost da u kasarni provedem tri meseca, kada mi ostane jedan-dva ispita do diplome, prihvatljiva mi je. Godinu, nikako!

Ima i onih koji ne veruju da će biti veći muškarci ako pušku okače o rame. Govore da su već sada dovoljno sposobni.

- Ne želim da mi drugi govore šta i kad da radim. Da ustajem u cik zore, čistim toalete, i stojim na kiši na Pasuljanskim livadama. Šta će mi to? Da se ja pitam, u vojsku nikada ne bih otišao - iskren je mladi Nikola, učenik trgovačke škole. (S. B. M.)

ANKETA: DA LI STE ZA UVOĐENjE REDOVNOG VOJNOG ROKA?

Miloš Kovačević (49), izdavač knjiga

- Naravno da sam za uvođenje redovnog vojnog roka. To od dečaka napravi muškarca! Mamine maze postanu tamo ljudi, nauče se disciplini, odgovornosti, poštovanju i obavezama. To je neprocenjiva škola.

Luka Džomlić (20), student

- To nema nikakog smisla. Dovoljno sam muškarac i bez odlaska u vojsku. Ne kažem, ima to i dobrih i loših strana. Ipak, želeo bih da odlazak na služenje vojnog roka bude moj izbor, a ne da, kao nekada, ljudi idu “na silu”.

Nikola Janković (25), student

- Apsolutno. Mi smo kao zajednica razmaženi i nedisciplinovani, a vojni rok bi to “korigovao”. Potičem iz vojne porodice, i sam sam hteo da upišem Vojnu akademiju ali me je život odveo u druge vode.

Ivan Stojanović (65), izdavač

- Jesam, podržavam to u potpunosti. Današnje majke od sinova prave mezimce, ne daju da im dlaka sa glave padne. Imam takve slučajeve u porodici i voleo bi da svi ti momci od u vojsku. Da nauče šta su red i disciplina.

Miloš Doljančević (20), student

- Nikako nisam za to. To jeste korisno, ali za one koji ne studiraju, za mladiće koji posle škole nastave da rade. Super mi je to što može na tri meseca da se ode u vojsku, ali ne bih želeo da to bude obavezno.