I bebe kljukaju antibioticima

UPRKOS trendu smanjenja od 15 odsto, Srbija je i dalje među zemljama sa rekordnom upotrebom antibiotika u Evropi sa 1.300 propisanih recepata na 1.000 dece, pokazuje Nacionalno istraživanje sprovedeno u periodu od 2011. do kraja 2015. godine, koje će javnosti biti predstavljeno sledeće nedelje. U skandinavskim zemljama propiše se najviše do 400 recepata na 1.000 dece, a u ostalim srednjoevropskim zemaljama do 600, a veća upotreba antibiotika nego kod nas beleži se, stoji u istraživanju, u koje su “Novosti” imale uvid, samo u Španiji sa 1.500 “terapija” ovog leka.

Profesor dr Milica Bajčetić, šef katedre za specijalističku nastavu iz kliničke farmakologije Medicinskog fakulteta u Beogradu i autor istraživanja, u razgovoru za naš list, ističe da je značajno smanjenje upotrebe antbiotika u Srbiji zabeleženo nakon medijske kampanje vođene 2011. i 2012. godine, u cilju racionalne potrošnje antibiotika. To ukazuje da mediji mogu značajno da utiču na javno mnenje, pre svega, kroz edukativne sadržaje.

- Zabrinjavajuća je činjenica da se najviše antibiotika propiše deci između drugog i 23. meseca starosti - upozorava dr Bajčetić. - U periodu od 2013. do 2015. godine, primećen je i značajno veći broj propisanih antibiotika kod dece uzrasta do prvog meseca života u odnosu na prethodni period. Upravo u ovom najranijem periodu života antibiotici mogu biti izuzetno štetni za razvoj pojedinih organa kao što su, na primer, bubrezi i jetra.

Naša sagovornica navodi i da se trend neracionalnog propisivanja antibiotika za oboljenja koja su uglavnom virusne etiologije i dalje nastavlja. Tako je u Srbiji, u periodu od 2011. do kraja 2015. godine, čak 85 odsto dece lečeno antibioticima iako se radilo o oboljenjima koja su pretežno izazvana virusnim infekcijama (na primer, tonzilofaringitis). Tome u prilog govori i rezultat istraživanja od 2007. do kraja 2015. godine, da se značajno više antibiotika propiše tokom kalendarskih meseci kada je epidemija virusnih infekcija bila prisutna.

- Upotreba antibiotika kada ne postoji infekcija izavana bakterijama dovodi do razvoja rezistencije bakterija na antibiotike - ističe dr Bajčetić. - Osim toga, dolazi i do narušavanja ravnoteže kod bakterija koje “mirno” naseljavaju naš organizam. Narušena ravnoteža, to jest bujanje određenog soja bakterija usled nestanka drugog soja pod dejstvom antibiotika može imati i fatalni, smrtni ishod.

Poslednjih godina u nekoliko gradova Srbije, kaže naša sagovornica, zabeležen je određeni broj smrtnih ishoda kod pacijenata obolelih od pseudomembranoznog kolitisa izazvanog bakterijom Clostridium Difficile.

Inače, u cilju kvalitetnijeg i bezbednijeg lečenja pacijenata Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je u februaru 2016. formiralo radnu grupu za izradu nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse za racionalnu upotrebu antibiotika, koji bi trebalo da bude završen do oktobra.

- Uvođenjem terapijskih protokola, pre svega na nivou primarne zdravstvene zaštite, izbeglo bi se neracionalno propisivanje od strane lekara i smanjio broj rezistentnih sojeva bakterija, ali i pritisci od strane pacijenata i farmaceutskih kompanija za neopravdano propisivanje antibiotika - zaključuje dr Bajčetić, koja je i član radne grupe.

Dr Bajčetić

GLOBALNI PROBLEM

Direktorat za zdravstvo Evropske komisije, na nedavnom sastanku u Luksemburgu, pokrenuo je inicijativu za izradu evropskog vodiča za kontrolu upotrebe antibiotika i njihovu racionalnu primenu. Procenjuje se da, samo u EU, svake godine 25.000 ljudi izgubi život zbog posledica infekcije otpornim bakterijama.

Grupa naučnika, koju je angažovala britanska vlada, tvrdi da će rezistentnost na antibotike 2050. godine prevazići maligna oboljenja, kao sadašnji glavni uzrok smrti u svetu.

ANKETA: DA LI I U KOJOJ MERI KORISTITE ANTIBIOTIKE?

IVANA FUSIJANOVIĆ (29), farmaceutski tehničar:

- IAKO im skrećemo pažnju na moguće posledice, roditelji bolesnih mališana, a i ostali građani, insistiraju na upotrebi antibiotika, čak i kod prehlade. Dešava se da dođu sa starim receptom i traže lek. Objašnjavamo im da oni uništavaju dobre bakterije i da ih treba koristiti samo kada je neophodno, ali ne vredi.

ZORAN MILIĆEVIĆ (68), politikolog:

- KORISTIM antibiotike isključivo po preporuci lekara, a to nije preterano. Dok su deca mala, dešavalo se da im pedijatri prepišu antibiotike, ali to je bilo retko. Mislim da niko ne bi trebalo na svoju ruku da uzima ove lekove, niti da traži od lekara da im prepiše, ako za to ne postoje oprvadane indikacije.

PREDRAG TASETOVIĆ (50), prodavac:

- Još od ranog detinjstva, odnosno od svoje pete godine koristim razne lekove zbog bolesti koje imam. Dešavalo se, a dešava se i dan-danas da uzmem i antibiotike, ali samo u slučajevima ako mi lekar to prepiše. Nikada, međutim nisam tražio da mi ih prepišu, kako bih što pre ozdravio.

MILKA DUPALO (65), penzioner:

- RETKO koristim antibiotike, a kad se dogodi samo uz lekarski recept. Mislim da su ih moja deca preterano pila, ali zato što to je to bila terapija pedijatra. Sve vakcine su primili, a onda su preležali sve te bolesti od kojih su se vakcinisali. Vidim da moj sin i snaja sada izbegvaju da svom detetu daju antibiotike i mislim da su u pravu.