RUKE na vajdu, draga deco. Lepi ste, mladi ste, zdravi ste, pametni ste, i šta vam više treba. Gradite svoj svet prema svom ukusu. U kući koju gradite sami ćete živeti. Meni ovaj večiti lelek ide na živce. Kakvu je perspektivu imala moja generacija? Od čega smo mi počinjali? Prva slova sam učio da pišem na tablicama, sveske su bile retke, a doživeo sam da ovo pišem na moćnom laptopu "asus" tajvanske proizvodnje. Pametnom dovoljno. Ovo u razgovoru za "Novosti" poručuje onima koji dolaze Dobrilo Nenadić (75), pisac koji je u samom vrhu savremene srpske književnosti.

Kroz dosadašnjih 18 romana obuhvatio je neke od najdramatičnijih događaja iz srpske istorije, žestoko se "očešao" i o ovo naše vreme, zbog čega je imao velikih nevolja, ali je do danas ostao na vitalističkoj strani života. Nepopravljivi optimista, razgovorljiv, neumoran za najrazličitije priče (naročito one "mrsne"), ne dozvoljava da ga omete ni reuma, zbog koje se teško kreće, ali i dalje brzo misli i neprestano "štrika" na kompjuteru. Sa Nenadićem smo razgovarali u njegovom uvek otvorenom domaćinskom domu u Arilju, gde živi sa suprugom Petkanom, koja podjednako bdi nad kućom i nad njegovim rukopisima.

Kako kroz vašu prizmu izgleda slika i prilika današnje Srbije, još jednom u ekonomskim nevoljama i opet u procepu između velikih sila?

- Meni uopšte ta slika ne izgleda loše, naprotiv, izgleda mi mnogo bolje nego godinama unazad. Ekonomske nevolje nisu nepremostive, a što se tiče procepa velikih sila on je olabavio, jer su se svetski moćnici o svom jadu zabavili, zapetljali su se u sopstvene mreže kojima su lovili nas sitne ribe pljuckavice i ne znaju kako da se iskobeljaju. Mi možemo da odahnemo, da nakrivimo kapu na levu veđu, turimo čačkalicu među zube i da onako serbez gustiramo i seirimo. To nas je naš otac nebeski nagradio za nepojamne muke koje smo izdržali.

Koje su, po vašem mišljenju, vrline i mane vlasti, odnosno opozicije?

- Ne bih ja o tome, ja sam jedan dokoni penzioner, starac Fočo od stotinu ljeta, moje vreme je prošlo, a ne bih voleo da ispadne da nekome držim stranu. Imaju oni dosta svojih debelo plaćenih propagandista i portparola, zubatih i krakatih, podgojenih, kratko podšišanih i izbrijanih pa neka gruvaju u talambase. Svima nam je sve pred očima, ko ima oči vidi, ko ima uši čuje.

NAGRADE I TIRAŽI JEDAN je od retkih pisaca čije su delo sa izuzetnim zadovoljstvom prihvatili i čitaoci i kritičari. O tome svedoče priznanja: dve nagrade za najčitaniju knjigu Narodne biblioteke Srbije, "Meša Selimović", "Prosvetina" nagrada, "Bora Stanković", "Svetozar Ćorović", "Zlatni bestseler", "Račanska povelja". Romani ("Dorotej", "Despot i žrtva", "Roman o Obiliću", "Sablja grofa Vronskog", "Kiša", "Vreva", "Statist", "Vreme kokoški"...) prodati su do sada u više od 300.000 primeraka. Polovinu tog tiraža ostvario je "Dorotej", koji je do danas ostao kultna knjiga.

"Ljudi bez morala su najpraktičniji, neograničene su mogućnosti njihove upotrebe", zapisao je Duško Radović. Možda je to razlog što su osnovna načela izvitoperena do neprepoznatljivosti.

- Živimo u svetu anarhije, totalne slobode, možemo da činimo šta hoćemo, moralna načela, pristojnost, Kant sa njegovim moralnim zakonima u nama i zvezdanim nebom nad nama bačeni su na bunjište, sve nam je dozvoljeno. To smo naposletku izabrali i to je naša civilizacija. Sve drugo su samo posledice ovog našeg izbora. Ima u Starom zavetu jedno upečatljivo mesto. Dok Mojsije na planini Horiv sklapa ugovor sa Bogom i prima kamene ploče sa urezanim pravilima, njegovo pleme u podnožju razuzdano igra oko zlatnog teleta, svoga novog božanstva.

Autentične kulturne i umetničke vrednosti sve su u dubljoj senci takozvane popularne kulture, kiča i šunda čijoj banalizaciji kao da nema kraja.

- U vašem pitanju ključne su dve nemačke reči, kič i šund. Zavirio sam u jedan važan i poznat rečnik da vidim kako su definisane. Za reč kič stoji "nazoviumetnost, lažna umetnost, delo bez prave umetničke vrednosti, tvorevina koja se odlikuje odsustvom ukusa, sladunjavošću, jeftinim efektima", a šund se pak definiše kao "knjige bez umetničke vrednosti, po sadržini kriminalne, avanturističke, pornografske...". To je dabome glavobolna tema, kvadratura kruga. Jer ko je taj ko će da propiše normu. Lako je u sportu, onaj skočio toliko i toliko, onaj digao teret, onaj prestigao... U pitanjima umetnosti je naprotiv sve tako sraslo i izmešano da je gotovo nemoguće razdvojiti i predvojiti šta je šta. Bez igre, šarenila i karnevala umetnost je suva i posna, dosadna i isprazna. Književnost je i zabava i razonoda, pouka i bekstvo iz sumorne realnosti. Neko čita da bi lakše zaspao, neko da bi lakše podneo reumatične bolove, neko da se oslobodi stresa. Ko ima pravo da bilo kome šta uskrati.

U romanima ste pisali o najrazličitijim periodima srpske istorije. Ima li nešto što bi se moglo nazvati "zajedničkim imeniteljem"?

- Našu istoriju odredila je naša geografija. Naši daleki preci ondašnji migranti krenuli su iz hladnih i vlažnih severnih šuma sa svojim ovcama i kozama na jug prema rimskom limesu. Duž velikih reka Save i Dunava bili su poređani kastrumi i gradovi Sirmijum, Singidunum, Margum i Viminacijum, u kojima su bile stacionirane legije koje su tu odbranu ojačavale sprečavajući upad prljavih i odrpanih varvara u svoju uređenu i civilizovanu zemlju. Ko zna koliko je taj migrantski talas trajao, ko zna koliko su legionari uljeza poubijali. Kako god bilo, mi smo potomci tih nomada. Našli smo se na važnim putevima i na plodnoj zemlji. Što smo mi radili Rimljanima to su drugi radili nama.

Živeli ste i stvarali i u "onom" vremenu. Sve su češća poređenja sa današnjicom i žal za nekadašnjim?

- Ono i ovo vreme se ni po čemu ne mogu porediti. Tehnologija je izmenila svet u svakom pogledu. Ostaje nam samo žal za mladošću. Bili smo jadni i siromašni, ali mladi i puni energije. Pamtim strašna vremena rata, kao dete od tri godine video sam kada su četnici streljali nekoga svoga zato što je ukrao jagnje, ispekao ga i pojeo sa svojim pajtašima. Pamtim vreme prisilnog otkupa, seljačkih radnih zadruga, vreme informbiroovaca, vreme obračuna sa đilasovcima, rankovićevcima, vreme suđenja piscima za klevetanje druga Tita. Vreme inflacije. Da ništa drugo nismo u ovom vremenu postigli, dovoljno je to što smo jedno vreme imali inflaciju od 1%. Imam u novčaniku novčanicu od 500 milijardi i novčanicu od pet dinara dede Avrama. Bile su iste kupovne moći. Đeneral Jovan Belimarković, kralj Milan i Dragoslav Avramović su tri najkorisnija čoveka u našoj istoriji koje su sklonili u budžak, a na videlo su isturili štetočine, lopuže, bitange i zlikovce.

Kako vratiti ćirilicu tamo gde joj je prirodno mesto, a opet ne zapostaviti latinično pismo, neophodno u savremenoj komunikaciji?

- Kada rukom pišem, onda, razumljivo, upotrebljavam ćirilicu. Kada čitam, onda nisam ni svestan da li je tekst pisan latinicom ili ćirilicom. Kada kucam, onda su to latinične tastature. Ne razumem u čemu je kvaka. Zar nije naša prednost to što imamo i jedno i drugo pismo. Objavljivao sam svoje knjige najpre na latinici, pa potom na ćirilici. Pisao sam na latiničnoj mašini marke "olimpija", a sada mi je na laptopu latinična tastatura, a program zatim automatski latinicu pretvara u ćirilicu. Knjige su mi izlazile, a nadam se da će i dalje izlaziti na srpskoj i ruskoj ćirilici i na raznim vrstama latinica. Da bih što vernije imitirao govor starih seljaka brđana u mom kraju, ja sam pozajmio od Crnogoraca ona njihova dva znaka. Ne znam zaista zašto su Savo Mrkalj i Vuk ispustili da tim glasovima koja se čuju u narodu Crne Gore, Hercegovine i zapadne Srbije dodele odgovarajuća slova ako su se vladali po načelu piši kao što govoriš. Ne znam čemu tolika galama oko jezika. Jedini tvorac jezika je narod, a mi pisci taj jezik ne izmišljamo nego iz tog žamora huke i buke, hvatamo živi govor i razgovor, lovimo i krademo zgodne reči i ubacujemo ih po nekom svom ćefu u svoje pesme, priče i romane i tako one preko nas ulaze u korpus književnog jezika.

Egzodus migranata, događaji u Ukrajini, veliki nesporazumi između vodećih država, sve agresivnija desnica... Brinu li vas takvi događaji, koji ne slute na dobro?

- Ljudima je Bog uskratio sposobnost da unapred vide kuda šta i gde vodi. Bio je Mišel Nostradamus, behu među njima naši Tarabići, tu je bila i Vidovita Vanga, pa naša Milja Regulus i onaj Rus Lav beli mag, tu valja ubrojati sve one mudrace sa istoka i zapada, Bžežinskog i Jošihira Fransisa Fukujamu. I šta? Ko je od njih ikada išta pogodio? Gledao sam na "Jutjubu" desetak puta vojnu paradu u Pekingu. Trljao sam oči u neverici. Savršeno. Da se smrzneš. A pamtim vremena Mao Cedunga, vremena njegove udovice, četvoročlane bande, kulturne revolucije. Ej čoveče, ko je mogao slutiti da će jednoga dana videti na onom istom trgu preko koga su se valjale horde fanatika ovo čudo savršenstva posle haosa i bede koji su harali tom izmučenom zemljom.

Čitaoce uvek zanima šta njihov omiljeni pisac priprema. Na vašem laptopu vidimo početke nekog novog dela...?

- Imam otvorena dva fajla, prvi nosi radni naslov "Povratnici iz raja", a drugi "Baba". Došao sam otprilike na jednu petinu, postavio sam uvodni deo, uveo likove, naznačio moguće pravce, odredio strukturu i pripovedački ugao, jezik i stil i sada je potrebno vreme i mnogo strpljenja i truda, prepravki, ispravki, dopisivanja, oduzimanja, dopunjavanja, rečju jedan krvopilan rad, jer pisati roman to je apsolutno najteži oblik književnog rada. Treba se setiti Kišovog "Časa anatomije" koji je to tako podrobno i znalački opisao. Nema, nažalost, više Kiša sa njegovom batinom te sad truća kome šta padne na pamet, niko nema živaca da okapava nad tekstom.

MALINE, KIČICA, GITARA

KAO agronom i veliki stručnjak za maline, Dobrilo Nenadić je izuzetno mnogo učinio za svoj kraj, iako o tome izbegava da govori. Zahvaljujući njegovom znanju, stručnosti i izuzetnoj upornosti, danas ariljski malinjaci daju četiri odsto od ukupne svetske proizvodnje ovog voća. Dugo godina bavio se i fotografijom, slikarstvom i vajarstvom (kičicu još ne ispušta iz ruku), a na sintisajzeru i gitari zna izuzetno lepo da zabavi one koje pozove u goste.

Jedno izvesno vreme, po svom receptu i o svom trošku, proizvodio je izuzetno kvalitetno sirće.