POLjOPRIVREDNI gigant “Godomin”, nekada rekorder u proizvodnji vina “smederevke”, ovih dana beleži novi, neslavan rekord, desetogodišnjicu pokretanja stečaja, koji i dalje traje. Dok imovina koja nije prodata i o kojoj bi država trebalo da se stara, propada, 400 radnika čitavu deceniju vode bitku za isplatu otpremnina i plata, a mnogi su preminuli a da nisu dočekali pravdu.

- Za deset godina stečaja umrlo je 83 kolega. Mi, koji smo preživeli, i dalje se nadamo da ćemo dobiti ono što smo zaradili - kaže bivši radnik Vitomir Milojević. - Ono što je ostalo od “Godomina” propada, a mi se bojimo da nikada nećemo naplatiti naša potraživanja. Duguju nam u proseku po 4.500 evra. Kupca nema, ali smatramo da se država nedomaćinski ponaša prema stečajnom dužniku, jer je dozvolila da se objekti uruše i da se zemlja zaparloži. Pisali smo ministrima privrede, rada i pravde, kao i direktoru Agencije za privatizaciju, ali niko ne reaguje. Sudija Privrednog suda u Požarevcu tvrdi da je imovina stečajnog dužnika obezbeđena, što je daleko od istine.

U to su se uverili i reporteri “Novosti”. Direkcija kombinata više liči na scenografiju za horor film, nego na sedište nekada najuspešnijeg kombinata u Jugoslaviji. Obezbeđenja i čuvara nema. Zgrada je zarasla u korov prepun zmija, a iz nje je odneto sve što bi moglo da se iskoristi - od nameštaja, vrata i sanitarija do parketa i strujnih kablova. U nekim kancelarijama zaostali su samo papiri - stare vizitkarte direktora, nalepnice za “smederevku”, radne knjižice, ugovori o radu. Iz poda u kabinetu direktora raste trava. U gomili smeća je čak i dokument sa oznakom “strogo poverljivo - službena tajna”. Ova zgrada je pre deset godina prodavana po početnoj ceni od 4,5 miliona dinara.

- Ovako uništena vredi tek nekoliko hiljada evra. Sad je groblje, tako da državi ostaje jedino da nas ovde sahrani - kaže Milojević koji je 24 godine radio u kombinatu.

Nekada je ovde bilo zaposleno 1.500 radnika, u trenutku otvaranja stečaja ih je bilo 686, a ostalo je oko 400 ljudi kojima se, prema njihovoj računici, duguju zarade od 2002. do 2005. godine i otpremnine od 200 evra po godini staža.

APR: ISPLAĆENA TRI REDA POVERILACA U AGENCIJI za privatizaciju navode da je nad “Godominom” pokrenut stečaj 8. jula 2005. godine, posle više neuspelih pokušaja privatizacije metodom javnog tendera. - Do sada je u celosti isplaćen prvi, drugi i treći isplatni red poverilaca, dok je četvrti isplaćen u delu od 90 odsto - navode u Agenciji. - To znači da je bivšim radnicima isplaćeno potraživanje na ime zarada u drugom isplatnom redu u celosti, dok je potraživanje na ime zarada koje pripadaju četvrtom isplatnom redu isplaćeno u delu od 90 odsto od utvrđenih potraživanja. Stečajni dužnik poseduje još imovine raspoložive za prodaju.

Bivši radnici godinama protestuju, pišu pisma stečajnom upravniku, lokalnoj samoupravi, obijaju pragove Agencije za privatizaciju i resornih ministarstava. Čak su podneli zahtev Skupštini Srbije za donošenje zakona o žrtvama tranzicije.

Stečaj “Godomina” pokrenut je u julu 2005. godine zbog dvogodišnje blokade računa i duga od 10 miliona evra. Nekoliko meseci kasnije, proglašen je bankrot, a na prodaju je ponuđen kapital od 628 miliona dinara. Prema podacima od prošle godine, za namirenje poverilaca, među kojima su i radnici, ostalo je oko 10 odsto vrednosti kombinata. Osim zgrade direkcije, kupca čeka i vinski podrum, star više od veka i pod zaštitom je kao spomenik kulture i spada u red najvećih podzemnih podruma u ovom delu Evrope. Kao deo stečajne mase, ponuđen je na prodaju prvi put 2005. godine po ceni od 88 miliona dinara. Do sada je Agencija za privatizaciju dva puta pokušavala da ga proda. Međutim, pojavili su se naslednici koji potražuju ovaj objekat kroz restituciju.

PRASIĆI UMESTO PLATE

GODOMIN” je imao 5.300 hektara, a sa dve hiljade hektara pod vinovom lozom godišnje se proizvodilo 20.000 tona “smederevke”. Devedesetih je počelo propadanje, a zaposleni su godinama, umesto plata, primali vrednosna pisma i vino, a oni sa sela pšenicu, svinje i prasad. Čitave porodice, koje su ovde radile, uzimale su tu robu na kredit i bavile se trgovinom.

DOŽIVOTNO PRIVREMENO

INVALIDI rada koji su radili u Zaštitnoj radionici PK “Godovin” su dobili otpremnine, ali su ostali bez zarada i radnog staža - tvrdi bivši radnik Miodrag Jovanović. - Njima nisu uplaćeni doprinosi za dve i po do pet godina staža. Zato oni imaju privremene penzije, od 3.800 do 6.000 dinara mesečno. Čekaju već osam godina, a to su bolesni ljudi. Ako bi im država uplatila to što im duguje, imali bi bar od 1.000 do 3.000 dinara veće penzije. I sa toliko novca teško može da se preživi mesec, ali bi oni bili zadovoljni.