ILI su u nekim školama deca mnogo pametna i vredna, a nastavnici posvećeni poslu, a u nekim drugim školama sve suprotno, ili nešto nije u redu s polaganjem završnog ispita. Prosečni uspesi škola na maloj maturi razlikuju se dramatično, i do tri puta! U nekima je zbir bodova sa sva tri testa manji od devet, a u drugima su osmaci u proseku devet osvajali iz samo jednog predmeta.

Među rekorderima, a verovatno i na pobedničkom postolju je OŠ "Branko Radičević" iz Vranja, čiji đaci su na maturskom ispitu u proseku osvojili 25,59 od maksimalnih 30 bodova.

U ovoj školi učenici, kojima su prosečno zaključene "tanke" četvorke iz srpskog i matematike, uspeli su da tačno reše 16,5 zadataka iz matematike, 17,5 iz srpskog jezika i čak 18 od ukupno 20 iz kominovanog. Još nekoliko škola u Vranju ima neuobičajeno dobre rezultate, daleko iznad republičkog proseka. Tako su u OŠ "Prvi maj" na kombinovanom testu osvojili neverovatnih 9,6 od deset bodova, ili - odgovorili su tačno na više od 19 od 20 pitanja! U zbiru uspeha na sva tri testa imali su 24,36 poena. Vršnjaci iz OŠ "Svetozar Marković" bili su za nijansu bolji, sa 24,58, a i oni su na kombinovanom testu osvojili neuobičajenih 9,23 boda. I u OŠ "J. J. Zmaj" skupili su 24,53 boda na maloj maturi.

Neuobičajen je, na primer, i uspeh osmaka niške OŠ "Dušan Radović", gde su đaci imali prosečno 9,31 bod na kombinovanom testu, a 8,56 iz srpskog jezika. Ukupan skor im je 25,05 bodova.

TREBA VIŠE BODOVA Učenici danas i sutra popunjavaju liste želja za upis u srednje škole. Ministar im je dao savet da sami biraju šta žele i da niko ne treba da utiče na njih. Zbog drugačije raspodele bodova (70 na uspeh i 30 na testu). Verbić pretpostavlja da bi ove godine za upis moglo da bude potrebno, u proseku, po dva boda više nego prošle godine.

I u Beogradu i Novom Sadu po nekoliko škola, čiji đaci tradicionalno postižu najbolje rezultate, imali su sličan broj bodova, ali u ovim školama su i prosečne ocene više, pa nema raskoraka između uspeha u školi i rezultata testova. Ali čak ni u ovim školama ni na jednom testu nije postignuto devet bodova u proseku. U Beogradu "Svetozar Marković" ima 23,97, "Vladislav Ribnikar" 23,04, "Jovan Dučić" 24,57, a najviše "Kralj Aleksandar Prvi" - 24,64 od maksimalnih 30 poena.

Na pitanje "Novosti" da li su neočekivani uspesi u pojedinim školama rezultat prepisivanja, prelakih testova ili su deca zaista izuzetna, ministar prosvete dr Srđan Verbić je odgovorio da su testovi bili previše laki.

- Dva od tri testa na završnom ispitu bila su previše laka. Lično bih voleo da su zadaci bili teži - rekao je Verbić. - Sledeće godine biće uveden prag znanja za upis nekih škola, jer ne može u sve škole da se upisuje sa nula bodova. Postoje škole čiji kvalitet treba zaštititi. Zalažem se za pooštravanje uslova upisa i uspeha na testu, čime bi se vratilo dostojanstvo školama i profesiji.

Za razliku od škola u kojima su rezultati natprosečno dobri, većina škola u Srbiji zabeležila je proseke između 15 i 20 bodova. U nekima je cela generacija osmaka podbacila, posebno iz matematike. Bilo je dosta nula na matematici, a u nekim školama prosek je manji od dva boda.