HRABROST i žrtvovanje srpskih ustanika nisu bili uzaludni, oslobodili su nam staru i stvorili novu državu, vojsku, obavezavši nas da se uvek i svim silama borimo da očuvamo nasleđeno - državu Srbiju, svoje nacionalno biće, jezik, kulturu. Oblici represije i sredstva za borbu danas su drugačiji, ali je suština ista. Borimo se da budemo svoji na svome, da sa svima sarađujemo i da nikome ne dozvolimo da od nas stvara svoje roblje. Da ostvarimo san predaka i svojim potomcima ostvarimo prosperitet, razvijajući potencijale svog naroda u miru i slobodi.

Ovo je u četvrtak kazao predsednik Tomislav Nikolić, na centralnoj državnoj proslavi 200. godišnjice Drugog srpskog ustanka u Takovu. Ovaj praznik je i Dan Vojske Srbije. Proslavi su prisustvovali patrijarh Irinej, predsednica Skupštine Maja Gojković, ministri Bratislav Gašić i Aleksandar Vulin, načelnik Generalštaba Ljubiša Diković, diplomatski kor, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nedeljko Čubrilović, brojne druge zvanice, 1.000 vojnika, oko 4.000 građana...

Ustanak, dignut 426 godina posle Kosovske bitke, doneo je slobodu. U vojničkom smislu, trajao je tri meseca, do jula 1815. Dotle, Turci su držali samo Beograd i još nekoliko utvrđenih gradova, ali malobrojnim Srbima su pretila nova turska pojačanja. Ustanak je nastavljen i uspešno okončan mudrošću i diplomatijom, do priznanja autonomije, Kneževine Srbije, hatišerifom iz 1830, pa sve do potpune nezavisnosti i državotvornosti.

U četvrtak je u Takovu izvršena svečana smotra stroja od hiljadu vojnika, uz nju ceremonijalna primopredaja vojnih zastava, četvrti put u dosadašnjoj istoriji Srbije. Prethodno, predao ih je 1911. kralj Petar, 1930. kralj Aleksandar, 1955. Josip Broz Tito. Predsednik Nikolić, predao ih je komandantima 23 jedinice u rangu brigade. Usledio je i spektakularni egzercir Garde - jedinstvena veština u rukovanju oružjem. Garda će se njome predstaviti i na majskoj paradi u Moskvi, u čast Dana pobede nad fašizmom. Nebo su proparali borbeni avioni u niskom letu, ustanicima u čast.

Sadašnji Takovski grm, nažalost, nije onaj izvorni, pod kojim su se ustanici zakleli, jer su ga u kasnijim vremenima srušili starost i oluje. Sačuvani njegov deo čuva se u Muzeju Takovskog ustanka u Takovu. U međuvremenu, uveliko je oronuo, osušio se i njegov osveštani grm naslednik od kojeg još stoji samo stablo, bez krošnje, lišća... Do njega, posađen je treći Takovski grm koji dobro napreduje, lista.

9. MAJ: SVUDA SLAVIMO POBEDU - OVE godine, kada čitav svet proslavlja pobedu nad fašizmom, nemamo dilemu. Gde god se ta pobeda bude proslavljala učestvovaćemo, jer bez nas pobede nije ni bilo. I tu pobedu nad zlom trebalo bi da proslave svi narodi. I zato, bez obzira na pritiske, mi nikada nećemo biti protiv ruskog naroda, zahvaljujući kome danas živimo u miru i slobodi. Ne samo mi, već i cela Evropa. A sarađujemo sa svima, zato što je naše razumevanje veće nego njihovo nerazumevanje. Dogovaramo se sa Evropskom unijom, pokušavamo da se dogovorimo sa privremenom administracijom u Prištini. Kao što je nekada Miloš rekao: "To što vas za nešto molimo, nemojte misliti da je slabost" - kazao je Nikolić.

Slučajno ili ne, ali kad god je otpadao neki veliki ogranak izvornog Takovskog grma, Obrenovićima su se dešavale velike nesreće, poput ubistva kneza Mihaila 1868. i smaknuća kraljevskog para Aleksandra i Drage u svirepom Majskom prevratu 1903.


POŽEGA: NOVI SPOMENIK MILOŠU OBRENOVIĆU

BRONZANA statua knjaza Miloša Obrenovića, delo beogradskog vajara Davora Dukića, na dvestotu godišnjicu od Takovskog ustanka našla se na Trgu slobode u Požegi. Hrabri vođa ustanika, mudri državnik, ponovo je sa zemljacima svojim, nedaleko od zavičaja u Gornjoj Dobrinji, sred varoši koju je na temeljima one stare i spaljene podigao. Novi simbol grada otkrio je predsednik Tomislav Nikolić.

Knjaz Miloš je te davne 1832. svom sekretaru Lazaru Zubanu naložio da projektuje kružni trg sa krstom u sredini, a onda je tek osnovanu varoš naselio učiteljima i činovnicima, stočarima i klaničarima, povrtarima i voćarima. U Miloševo doba, Požega je put Austrije i drugih evropskih zemalja izvozila više mesa i voća nego i jedna druga varoš na Balkanu.

Brojne zvanice, i nekoliko stotina Požežana, sred buketa državnih i ustaničkih zastava, prisustvovalo je svečanosti.

U Požegi je srpsku himnu svirao vojni, a čas kasnije u knjaževoj rodnoj Gornjoj Dobrinji, narodni, trubački pleh.

Imao je predsednik Nikolić u Gornjoj Dobrinji šta videti. Danas je rodno selo knjaza Miloša Obrenovića jedno od najlepših i najuređenijih u Srbiji. U središtu spomeničkog kompleksa bronzana je statua Miloševa, delo vajara Miroslava B. Protića, Dobrinjca. U prirodnoj veličini prikazan je svetli knjaz sa kuburom za pojasom i ispruženom rukom, u njoj je prvi srpski Ustav, Sretenjski, iz 1835. Izgrađen je ovaj spomenički kompleks 1990. godine, nadomak crkve apostolima, koju je knjaz podigao 1822.


GORNjA DOBRINjA ČEKALA DUŽE OD VEKA

ČEKALI su u knjaževoj Dobrinji duže od veka da im jedan srpski vladar dođe! Da se pred spomenikom svetlom gospodaru pokloni, da u ovdašnjoj crkvi celiva ikonu Svetih apostola Petra i Pavla, i da ustanicima sveće upali. Poslednji je od srpskih glava davne 1902. u zavičaju Miloševom bio kralj Aleksandar sa kraljicom Dragom.

UNAPREĐENI PUKOVNICI I GENERALI

UKAZOM predsednika Tomislava Nikolića, povodom 23. aprila - Dana Vojske, četvorica pukovnika Vojske Srbije unapređena su u brigadne generale, a trojica postojećih generala unapređena su u viši čin.

Generalsku uniformu ubuduće će nositi komandanti 250. raketne brigade PVO Sava Milenković, Specijalne brigade Zoran Veličković, komandant Prve brigade Željko Petrović i načelnik Uprave za ljudske resurse Generalštaba Stojan Konjikovac.

Još jednu rozetu na epoletama vanredno će prišiti dosadašnji komandant Kopnene vojske general-major Milosav Simović i komandant Komande za obuku general-major Đokica Petrović. Zamenik komandanta Kopnene vojske brigadni general Želimir Glišović redovno je unapređen u čin general-majora.