NA Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu u subotu je preminuo Radmilo Bogdanović, bivši ministar unutrašnjih poslova i visoki funkcioner SPS-a. Poslednje godine života živeo je u Jagodini i njegova smrt je, kako saznajemo u familiji, stigla neočekivano. Na VMA je prebačen jer mu je otkazao jedan bubreg a dugo se nosio i sa hroničnim dijabetesom.

Radmilo Bogdanović među kolegama je ostao upamćen kao blag čovek, vrhunski profesionalac i pre svega ličnost koja je vodila računa o časti i obrazu. Kada su ga opozicioni mediji „razapeli na krst“ kao čoveka koji je „tukao“ demonstrante 9. marta 1991. u Beogradu, podneo je neopozivu ostavku Slobodanu Miloševiću već istog dana. Moćni Milošević je uzalud pokušavao da vrati Bogdanovića na čelo policije. On nije za to hteo ni da čuje. Nešto kasnije otkrio je i tajnu šta se sve događalo tog 9. marta i zašto je odlučio da ode.

- Ja sam organizatore demonstracija upozorio da im je zabranjeno okupljanje na Trgu republike. Opozicija je tada bila neosporno brojna, jaka i agresivna, naročito SPO. Policija je donela odluku da demonstracije mogu da se drže na Ušću, a lideri opozicije to nisu želeli. Napravili su haos u centru Beograda. Nemoćni političari i generali su tada, kada je sve završeno, isterali tenkove na ulice. Ja više nisam bio odgovoran za njihove postupke a moja reč njima više nije bila važna - poverio se Radmilo Bogdanović u jednom intervjuu.

Ove Bogdanovićeve reči u nedelju nam je potvrdio njegov bliski saradnik Đorđe Vučinić, tada načelnik u Kriminalističkoj policiji.

MIRA JE KRIVAC - ZA Miloševićev krah najviše je kriva Mira Marković. I on je grdno pogrešio kad je dozvolio da Mira formira JUL. Ali mi nismo imali snage da to promenimo. Slobodan je bio slab prema njoj. Meni ih je žao, ali Slobodan i Mira su svojom nesrećom povukli u propast ceo narod - govorio je Radmilo Bogdanović.

- Radmilo je uvek gledao da se u poslu poštuje zakon i logika policijske profesije. Uvek je brinuo da zaštiti policajce i policiju. Iako nikada nije obukao policijsku uniformu, čak ni vojničku, kad je bio u Ministarstvu odbrane podneo je ostavku zbog 9. marta, jer nije dozvolio da bude lično osramoćen, niti da se osramoti srpska policija - tvrdi Vučinić.

Pre nego što je postao policajac, posle Učiteljskog fakulteta, radio je u prosveti u pešterskim selima. Vratio se u Jagodinu i postao sekretar u Opštinskom komitetu SK. Odatle je opet otišao u policiju, a prvi čovek SUP Svetozarevo (sada Jagodina) postao februara 1966. kad je sklonjen Ranković. Početkom osamdesetih Bogdanović postaje predsednik SO Svetozarevo i na toj funkciji je proveo osam godina. Kada se 1988. na političkoj sceni pojavio Slobodan Milošević, vratio se policijskom zanatu kao ministar unutrašnjih poslova.

Posle ostavke 1991. Bogdanović je bio poslanik u parlamentu. Predsedavao je u Upravnim odborima „Jugoeksporta“ i Fonda „Kapetan Dragan“, bio je član Uprave „Crvene zvezde“. Brinuo je o tome da se Željko Ražnatović kao vođa navijača drži pod kontrolom i da Arkan obavi zadatak koji je dobio, da pripadnike SPO i SRS pridobije da kao navijači crveno-belih podržavaju SPS i njegovu Stranku srpskog jedinstva.

Sahrana Bogdanovića je zakazana za sutra, u 12.30, na gradskom groblju u Jagodini.



SUKOB SA SDB JUGOSLAVIJE

RADMILO Bogdanović je prvi srpski policajac koji je javno priznao da je SDB Jugoslavije koristio kriminalce za svoje prljave poslove. Naime, kada je u martu 1990. u „Nani“ na Senjaku ubijen Andrija Lakonić, bokser i saradnik SDB, Bogdanović je iskoristio ovu aferu da pritisne Savezni SUP i etiketira tajnu policiju Jugoslavije, koja je imala dogovor s nekim policajcima iz GSUP-a Beograd da angažuju momke sa asfalta za obračun s emigrantima. Na taj način je Bogdanović odbranio MUP i SDB Srbije od optužbi da su se bavili tajnim ubistvima u dijaspori.