ZAGREB -OD STALNOG DOPISNIKA

POMPEZNO najavljeno vraćanje stanova Srbima koji su devedesetih proterani iz Hrvatske moglo bi da se završi neslavno. Srpski demokratski forum upozorava da celoj akciji preti krah, jer i pored svih najava i pozivanja na evropsku praksu, ništa se nije promenilo poslednjih godina i još uvek nema rešenja za Srbe koji su ostali bez svojih stanova i kuća.

Čak 50.000 je onih koji čekaju da se njihovi zahtevi reše, a da problem bude veći, čak i oni kojima administracija pozitivno odgovori (dosad je takvih 11.000) nisu sigurni da će doći do krova nad glavom. Jer, nema uslova da se sve to realizuje u praksi.

Glomazna administracija koju Hrvatska ima za potrebe stambenog zbrinjavanja naprosto ne omogućava brže i efekasnije (ako i kad se odluka donese) rešavanje predmeta. Uz to, svi oni koji čekaju na rešavanje svog slučaja duže od godinu dana, moraju ponovo da ga obnavljaju. Sve to, naravno, košta, a ljudi koji su podneli zahteve nisu više sigurni hoće li uopšte ikada doći na red.

- Kada je reč o papirologiji i troškovima, to je zaista sve preterano skupo i komplikovano i duboko diskriminatorsko - tvrde u Srpskom demokratskom forumu.

SKUPO, SKUPLjE... U SRPSKOM demokratskom forumu smatraju da otkupne cene stanova treba za Srbe da budu znatno niže, baš kao i cela procedura kada se njihovi zahtevi uvaže. Ionako je većina ostala bez cele imovine koju su imali u svojim stanovima devedesetih godina, a niko to sada ne namerava da im nadoknadi.

Još je teže za one koji ne podnose zahteve na područjima „posebne državne brige“, jer je rešeno svega 1.000 takvih predmeta od ukupno 7.000 koliko ih je pristiglo. Odbijaju se zahtevi i zbog sitnica administrativne prirode, a mnogi ni nakon rešenja nemaju šanse da dobiju ključeve od stana.

Evropska unija je u poslednje vreme pokazala interes da se taj problem reši, čak su obećavana i znatna sredstva, ali se nije mnogo odmaklo. Iz Brisela je svojevremeno najavljivano da će se za područje bivše Jugoslavije, za rešavanje stambenih problema izbeglih lica, izdvojiti 600 miliona evra, ali po svemu sudeći potrebno je daleko više novca.

Nema mnogo sreće ni za one koji posle svega dobiju stan natrag. Naime, bivši nosilac stambenog prava mora da snosi niz troškova, pa ga na kraju kvadrat stana košta i po 1.100 evra. A kako je zbog krize cena nekretnina pala, u nekim mestima je tržišna cena niža od pomenutih 1.100 evra koju Srbi plaćaju ako budu srećnici i dobiju stan. Mnogi koji su imali stanove u centrima gradova sada dobijaju stanove na krajnjoj periferiji, znatno nekvalitetnije od onih koje su posedovali.