POLjSKI toaleti, bez vode i sa čučavcima, i dalje će biti realnost mnogih škola u Srbiji samo zato što Ministarstvo prosvete nije na vreme uradilo administrativne poslove. Deo kredita Svetske banke, namenjen za popravku ili gradnju mokrih čvorova u 823 škole, od dva miliona evra, moraćemo da vratimo. Usput ćemo, kako pravila nalažu, platiti i penale!

Sam ministar prosvete prof. dr Tomislav Jovanović potvrdio je da ćemo morati da vratimo deo kredita.

- Država ne gubi, jer je kreditna zaduženost za taj iznos smanjena, ali je na gubitku deo školskih ustanova - obrazložio je prof. Jovanović.

Ipak, nije da ne gubimo ništa. Osim što će deca u 21. veku i dalje koristiti čučavac, platićemo penale za prekršen kreditni ugovor! Jer čitav posao sa toaletima trebalo je da bude završen još pre dva meseca, pred početak školske godine. Takvo je bilo obećanje Ministarstva prosvete. Ipak, u najvećem broju škola nije uvedena voda, popravljene instalacije ili zamenjene sanitarije.

Za ovaj posao predviđeno je dva miliona evra ili oko 230 miliona dinara.

A upravo školski wc su jedan od gorućih problema srpskih škola. Tek mali broj škola ima sasvim uslovne i dobro opremljene toalete. Procenjuje se da oko 200 školskih objekata uopšte nema vodu.

Ministarstvo prosvete je prošle godine analiziralo stanje na terenu i utvrđeno je da 823 škole uopšte nemaju toalet ili je potrebna popravka. Čak 340 su velike, matične škole, a ostalo isturena, uglavnom seoska odeljenja.

Sve ove škole su poslale zahteve, čak i predračune troškova, ali su onda zakazali ljudi koji je trebalo da se bave dokumentacijom, pravdaju kreditna sredstva, organizuju tendere, izvođenje radova...

NEMA NI KOMBIJA OSIM neiskorišćenog novca za toalete, nisu nabavljena ni vozila za škole, pa će verovatna i ta sredstva morati da budu vraćena uz penale. Prema podacima Ministarstva prosvete, bilo je predviđeno oko 800.000 evra za kupovinu kombija koji bi prevozili seosku decu do najbližih škola, pošto bi odeljenja u njihovim naseljima bila ugašena.

Najveći deo krivice je, kažu upućeni, na Ministarstvu, ali nisu ni sve škole sasvim bezgrešne. Mnogi su bili neaužirni u zahtevima i dostavljanju podataka.

Ova sredstva deo su kredita Svetske banke od 34 miliona evra za razvojne projekte, iz 2009. godine, od kojih je Ministarstvo prosvete dobilo 12 miliona evra. Sredstva su trošena i poslovi realizovani preko DILS projekta. Veći deo sredstava utrošen je na vreme - za uvođenje inkluzije u škole, za podsticanje Roma za uključivanje u obrazovanje, za pojedinačne grantove opštinama. Bilo je predviđeno uvođenje Jedinstvenog informacionog sistema u škole, koji još nije počeo da funkcioniše, a sredstva su predviđena i za razvijanje sistema kapitacije, tj. plaćanja nastavnika prema broju učenika. Ovaj poslednji projekat, iako je trebalo da startuje naredne školske godine, biće najverovatnije odložen, jer nije racioanalizovana mreža škola, što je preduslov za plaćanje po učeniku.