JEDNA državna institucija pokušala je nedavno da prebaci 145 zaposlenih u izvesnu državnu agenciju i tako „isfingira“ smanjenje broja radnika. Ova „operacija“, po rečima prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, zaustavljena je u poslednji čas, a pitanje Vladinih agencija, direktorata, fondova i zavoda opet se našlo u žiži.

Kako saznajemo iz izvora bliskih Nemanjinoj 11, uskoro bi na dnevnom redu Dačićevog kabineta trebalo da se nađe ukidanje sedam takvih tela, čime će za nijansu biti smanjena preglomazna armija od 550.000 činovnika, koja guta između 820 i 850 miliona evra godišnje iz državne kase.

Pre dva meseca na „seču“ agencija pozvali su i ministarka energetike Zorana Mihajlović, čije se ministarstvo prošle godine odreklo nekoliko takvih tela, i Unija poslodavaca.

- Mi smo samo ponovili prošlogodišnji zahtev, jer privreda Srbije ne može da finansira takva opterećenja. Srbija je ubedljivo prva po broju agencija, fondova i zavoda u Evropi. Aktivnih ima 63 i još sedamdesetak na papiru ili u fazi osnivanja. Cvetkovićev kabinet je planirao postojanje 131 agencije, ali neke, srećom, nisu stigle - kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca, i dodaje da je druga po broju agencija Hrvatska, koja ih ima 22!

Poverenik Rodoljub Šabić svojevremeno je izašao sa još većim brojem ovih tela - 170, od kojih su neka vezana za lokalne samouprave i finansiraju se iz opštinskih kasa. U Vladi priznaju da niko ne zna koliko tačno agencija ima.

- Uspeli smo da izbrojimo samo zaposlene iz 21 agencije, i u njima radi 10.500 ljudi. Dakle, u svima radi nekoliko desetina hiljada, a bruto prosečna plata je između 105.000 i 120.000, odnosno neto oko 70.000 dinara - kaže Rajić.

A, država finansira ne samo plate, već i zakup i održavanje poslovnih prostorija, službena vozila, servisiranje kompjutera, potrošni materijal. Osim što troše pare iz budžeta, mnoge parazitski žive od privrede, naplaćujući neverovatne takse.

Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija upozorava da agencije nisu izum Srbije, i da su mnoge i osnovane na zahtev EU.

GASE I POŠTANSKE USLUGE U BLISKOJ budućnosti trebalo bi da bude ukinut famozni RAPUS (Republička agencija za poštanske usluge), koji će biti pripojen RATEL-u.
- U toku je priprema zakona po kom bismo to mogli da obavimo - kaže za „Novosti“ potpredsednik Vlade Rasim Ljajić. I u Ministarstvu rada potvrdili su nam da se uskoro može očekivati ukidanje Zavoda za socijalno osiguranje.

To se, uostalom, i videlo prošlog septembra, kada je počela velika kampanja za smanjenje njihovog broja, pa je trebalo ministarstva da dostave Vladi spisak tela pod svojom ingerencijom, uključujući broj zaposlenih i specifikaciju troškova. Trebalo da predlože i koje su zrele za gašenje. Pompezni poduhvat završen je ukidanjem sedam tela, a na najavu gašenja nekih vrlo burno je reagovala EK, pa se odustalo. Među onima za koje su svi, po logici stvari, očekivali da će dobiti katanac je i Agencija za pomorsku plovidbu, s obzirom na to da nemamo more.

Dobrašinović, međutim, kaže da se i naša ministarstva često pozivaju na zahteve EU, čak i kada ih nema:

- Da baš sve EU traži od nas kako tvrdimo, onda bi sve članice Unije imale jednak broj agencija. Nego su kod nas ovakva tela idealna za udomljavanje partijskih kadrova i rođaka, kumova i komšija. Pri tom su im plate daleko veće nego u ministarstvima i ostatku državne uprave. Agencije su država u državi, i niko nije kontrolisao šta rade, a imaju daleko više zaposlenih nego kompletna administracija Švedske!

Dobrašinovića ne čudi ni pokušaj da se 145 zaposlenih prebaci u neku agenciju, jer je to, kako kaže, oproban model. Već godinama se tako radi na lokalu. Činovnici se iz opština prebacuju u javna preduzeća, pa kad i tu prekardaše, formiraju se nova preduzeća...