DOK se pojedini naučnici u Srbiji dovijaju kako da prevare sistem i rezultate kvaziistraživanja objavljuju u lažnim naučnim časopisima, dr Nenad Božinović, mladi Nišlija, svoj doktorat objavio je u „Sajensu“, jednom od najprestižnijih časopisa na svetu. Bavi se optičkim inženjeringom, doktorat je odbranio na Bostonskom univerzitetu, a vest o njegovom otkriću preneo je čak i BBC.

Nenad je, naime, zajedno sa kolegama, otkrio novi metod kojim se omogućava brži internet-protok. U sekundi može da pošalje čak 44 DVD filma!

- Ideja mog rada je da omogući brži internet korišćenjem takozvane uvrnute svetlosti - priča Nenad za „Novosti“. - Skoro sve telekomunikacije se odvijaju putem optičkih kablova koji su ispreplitani svuda, na kopnu i ispod mora. Potrebe za komunikacijama rastu svakog dana, a određena istraživanja predviđaju da će se internet kapaciteti u narednim godinama popuniti, što za sve nas znači sporiji internet, lošija TV slika i ton na telefonu. Iskoristili smo osobinu „uvrnute“ svetlosti, koja može da prenosi veliku količinu podataka kroz specijalne optičke kablove. Oni bi u budućnosti mogli da zamene standardne kablove.

To bi, objašnjava naš sagovornik, značilo da bi sadašnji internet, koji je magistrala sa jednom trakom, proširili na auto-put sa četiri trake! Za početak, ovo otkriće moglo bi da bude najzanimljivije kompanijama koje skladište velike količine podataka, poput „Gugla“, „Majkrosofta“ ili „Amazona“.

INSTRUKTOR JOGE OSIM istraživanjima, Nenad stiže da se bavi i sportom. Bio je polufinalista takmičenja u tenisu na svom univerzitetu, a učestvovao je i u takmičenjima u fudbalu, softbolu i američkom fudbalu. Predstavljao je univerzitet kao član vaterpolo ekipe 2008. i 2009. godine. Instruktor je joge. Osim što se bavi sportom, Nenad je zaljubljenik i u muziku. Bio je gitarista nekoliko bendova.

Nakon master i doktorskih studija i rada u nastavi na Bostonskom univerzitetu, Nenad je odlučio da radi na novim istraživačkim projektima u start-ap kompaniji „Nistika“ nadomak Njujorka. Nenad ima ideju da u bliskoj budućnosti osnuje sopstvenu kompaniju koja bi se bavila ovim problemom.

Interesovanje za nauku mu je, objašnjava, u krvi. Ljubav prema matematici još kada je bio mali podsticao mu je otac.

- U detinjstvu je sve i počelo - priseća se dr Božinović. - U četvrtom razredu otac mi je postavio neke matematičke zadatke koje nisam znao da rešim. U naredne četiri nedelje sam, uz njegovu pomoć, svakodnevno radio na matematičkim problemima i ubrzo rešavao zadatke brže od tate.

Logično, upisao je matematičko odeljenje Gimnazije „Svetozar Marković“ u Nišu, gde su matematiku držali profesori sa fakulteta. Bilo je, kaže, teško, pa su i najbolji đaci u početku zasluživali jedva trojku.

- U ovom periodu ogromnu ulogu imala je „Petnica“, gde smo na programu astronomije cele noći netremice gledali u zvezde i vršili merenja do jutra, a danju analizirali podatke - naglašava ovaj mladi naučnik. - Kada vraćam film unazad, mislim da mi je Fakultet u Beogradu pružio svetsko obrazovanje koje u Americi košta u proseku 200.000 dolara za četiri godine. Život u Beogradu, naročito u Studentskom gradu, nudio je mnogo i taj balans kulture i nauke koji sam dobio tokom studentskih dana smatram neverovatno bitnim u životu.

Nakon studija nije uspeo da nađe posao u Srbiji, iako se prijavio na konkurse nekoliko škola, a onda je odlučio da, kao i veliki broj njegovih prijatelja, ode u Ameriku.

U Bostonu je počeo da se bavi istraživanjima u oblasti optike, prvo na tehnikama mikroskopije, a potom novim internet tehnologijama.

U Americi se, objašnjava, mnoge stvari na univerzitetima rade drugačije. Studenti dobijaju primenljivo znanje, a država ulaže veliki novac u istraživanja.

Zbog ulaganja u nauku i odnosa SAD prema istraživačima, Nenad ne razmišlja da se u bliskoj budućnosti vrati u Srbiju.

- Možda jednog dana, ali ne skoro - iskren je Nenad Božinović. - Amerika je zemlja velikih mogućnosti. Jednaku šansu pruža naučnicima iz celog sveta, bez obzira na rasu i religiju.

NAUKA U PORODICI

U NAUČNE vode pre Nenada se otisnuo njegov stariji brat Nikola. I on je doktorirao u Americi, a onda u Silicijumskoj dolini otvorio kompaniju koja se bavi izoštravanjem video-slike u toj meri da su na listi njihovih klijenata i Skotland jard, „Boing“, „Majkrosoft“, „Intel“... Nedavno je otvorio još jednu kompaniju, sa sedištem u Americi, ali najveći deo posla obe firme obavljaju inženjeri koji žive i rade u Nišu.