OD reciklaže danas u Srbiji živi oko 100.000 ljudi, polovina od tog broja je angažovana u legalnim fabrikama za preradu otpada, dok se više od 30.000 osoba bavi sakupljanjem sekundarnih sirovina, a ostatak čine oni koji ovaj posao rade „na crno“. Stručnjaci smatraju da bi u narednom periodu moglo biti mnogo više radnih mesta i šansi za angažovanje stanovništva iz najsiromašnijeg sloja društva. Problem je, međutim, što se veći deo poslovanja ove industrije i dalje odvija u „sivoj zoni“.

Savetnik u Privrednoj komori Srbije Siniša Mitrović tvrdi da zato što ne recikliramo dovoljno i što nemamo transparentne tokove otpada gubimo godišnje oko 50 miliona evra!

- Srbija mora da prihvati da je nacionalni interes očuvanje prirodnih neobnovljivih resursa i da je smeće resurs, sa kojim se mora domaćinski upravljati - objašnjava Mitrović. - Recikliramo samo pet odsto komunalnog otpada, a zemlje Evrope više od 50 odsto. Upravljanje otpadom je novi kvalitet života i razvojna šansa za zelena radna mesta. Ako 30.000 sakupljača uvedemo u sistem poreske identifikacije eto nam najveće fabrike u Srbiji koju bismo podigli. Time se izuzetno sužava prostor za kriminal. Železnice ili EPS imaju ogromne gubitke zbog krađa, staju vozovi, dalekovodi, gube se životi. To je i pitanje nacionalne bezbednosti.

On smatra da je reciklaža nova razvojna šansa i da može biti značajan deo BDP.

- Potrebno je da se transformišu javno-komunalna preduzeća, da se „podigne“ sakupljačka infrastruktura, da se uvede obavezna primarna selekcija otpada u gradovima, ali i dobra koordinacija državnih organa i industrije - ističe Mitrović. - Optimista sam da sve to može biti gotovo do kraja 2015. godine i da naša zemlja može zauzeti vodeće mesto u regionu.

ZVUKOBRANI ŠANSA ZA BIZNIS POTREBNE su nam tehnologije za viši stepen reciklaže i dobijanje gotovih proizvoda, jer je to sada i interes potrošača - smatra Mitrović.
- Odgovorni kupci hoće da znaju kako je nešto napravljeno u fabrici i koliko je „oteto“ od prirode. Predlažem preduzetnicima da neko pokrene proizvodnju zvukobrana uz Koridore Srbije, koji se mogu raditi od reciklabilnih materijala i eto velike štednje za državu i profita za kompaniju i zajednicu.

Više od 2.000 kompanija dobilo je dozvole države za obavljanje poslova u upravljanju otpadom, ali oni imaju brojne probleme. Predsednica Udruženja reciklera Srbije Ana Petrović Vukićević napominje da operateri koji na ispravan i bezbedan način recikliraju otpad konkurišu za naknade koje su već ranije namenjene i uplaćene od strane zagađivača, ali da im one nisu isplaćene od marta.

- Predviđeno je da se kontrole i isplate vrše po završetku svakog kvartala, a u martu smo tek dobili naknade za 2012. godinu - ističe naša sagovornica.


BROJKE

* 2.200 Firmi se bavi sakupljanjem, prevozom i reciklažom otpada

* 30.000 Ljudi angažovano na sakupljanju sekundarnih sirovina

* 2.000 Ilegalnih otpada minimum postoji u Srbiji