Iz Hrvatske je proterano 350.000 Srba, mnogi su ubijeni i nestali, paljena su sela i gradovi, uništavana imovina, država je etnički očišćena. Uskraćena su im stanarska prava, penzije, devizna štednja, nema obnove kuća...

U Srbiji i danas živi 42.000 Srba iz Hrvatske koji imaju izbeglički status. Pošto je Hrvatska odnedavno članica Evropske unije, naša država se može "pohvaliti" da ima desetine hiljada državljana Unije koji sa sobom nose izbegličku legitimaciju.

Brisel ne pokazuje interesovanje za sudbinu ovih ljudi, niti na bilo koji način pritiska Zagreb da ovu, u svakom pogledu humanitarnu katastrofu, reši u skladu sa evropskim normama. Ali je zato žestoko zapretio Hrvatskoj ukoliko ne promeni zakon i omogući izručenje Josipa Perkovića, nekadašnjeg visokog zvaničnika jugoslovenske SDB, koji je osamdesetih godina počinio zločin na teritoriji Nemačke. Evropska administracija preti uskraćivanjem pristupa fondovima, zamrzavanjem pregovora o pristupanju Šengenskoj zoni, stavljanjem Hrvatske pod posebne mere nadzora po ugledu na Rumuniju i Bugarsku... Što je zvanični Zagreb brzo slomilo, pa je pristao da udovolji zahtevu iz Brisela.

STANARSKO PRAVO U Srbiji trenutno živi 57.247 osoba sa izbegličkim statusom, od toga je njih 15.000 iz BiH, a ostali su iz Hrvatske. Srbi iz Hrvatske, inače, potražuju 32.000 stambenih prava, a u subotu je istekao rok za podnošenje zahteva za stambeno zbirinjavanje bivših nosilaca stanarskog prava. Srpski demokratski forum upozorio je Vladu Hrvatske da bi, ako želi zaista da podstakne povratak izbeglih, morala da omogući neograničen rok za podnošenje zahteva za povraćaj stanarskog prava. To bi, kako je navedeno u saopštenju SDF, trebalo da važi za područje cele Hrvatske, a ne samo za područja od posebnog interesa, kao što je sada slučaj.

Zbog čega Brisel primenjuje različite aršine u ova dva slučaja, povezana bitnom odrednicom - funkcionisanje pravosuđa i poštovanje ljudskih prava?

- Ovde na delu vidimo do čega je demokratskoj Evropi stalo. Važniji je nalog za hapšenje nekog Perkovića, koji je počinio ubistvo u Nemačkoj pre 30 godina, nego sve zlo koje su Hrvati naneli Srbima tokom rata devedesetih godina. To se protivi zdravom razumu i elementarnoj logici - kaže za "Novosti" Savo Štrbac, direktor Dokumentacionog centra "Veritas".

On navodi da je Evropska unija znala za izbeglice i sve njihove probleme i, da je htela, mogla je da ih reši prilikom pregovora sa Hrvatskom:

- Ali, pregovaračko poglavlje koje se tiče ljudskih prava i pravosuđa, u okviru koga je trebalo da se rešavaju naši problemi, zatvoreno je brže nego što je iko očekivao. Ni Hrvati se nisu nadali da će tako olako proći, ali jesu, na njihovu ogromnu radost i naš užas.

Štrbac je uveren da je Evropa, primajući Hrvatsku u svoje okrilje, zacementirala izbegličku dramu.

S druge strane, Milorad Pupovac, lider Srba u Hrvatskoj, smatra da problemi izbeglica i "slučaj Perković" nisu isti ni u čemu, osim što su ova pitanja prestala da budu samo unutrašnja hrvatska i postala su i evropska obaveza.

- Kada je reč o izbeglicama, radi se o poštovanju temeljnih ljudskih prava, poštovanju dokumenata UN i Veća Evrope, i to je primarno humanitarno pitanje, a "slučaj Perković" je pitanje funkcionisanja pravosuđa na teritoriji EU. To pitanje sada, nažalost, prelazi u ideološko-političku kampanju, a trebalo bi da ostane u domenu pravosuđa - upozorava naš sagovornik.

Pupovac smatra da su problemi izbeglica iz Hrvatske u Srbiji i BiH stvar hrvatske vlade i vlada država u regionu, ali i problem EU i UN.

- Broj izbeglica u Srbiji je još uvek veliki i jedan je od samo nekoliko slučajeva produženog izbegličkog statusa, onog koji traje nekoliko decenija, u svetu, a jedini slučaj da EU ima izbeglice sa svog prostora na području izvan Unije - ističe Pupovac.

Šta bi, po mišljenju naše države, trebalo da učini EU?

PETICIJA Savo Štrbac podseća da su srpske izbeglice iz Hrvatske koje žive širom sveta potpisivale peticiju kojom su tražile da se ova država ne primi u EU dok ne reši najosnovnija pitanja izbeglih. Tu peticiju je potpisalo 75.000 ljudi, ali bez rezultata.

- Očekujemo da evropska porodica napravi pritisak prema svom novom članu da obaveze prema jednom delu svojih državljana ispunjava kao i prema drugom delu - kaže nam Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije.

Jer, ističe on, to sada nisu samo državljani Hrvatske nego i državljani EU, pa Srbija ne gleda samo prema Hrvatskoj kada je u pitanju rešenje ovih problema, nego i prema Briselu.

- Verujemo da će Evropska unija naći načina da pomogne Hrvatskoj kao svom novom članu da sva nerešena pitanja razreši i da se o pravima izbeglih pregovara u skladu sa međunarodnim obavezama koje je preuzela. Insistiramo da izbegli imaju sva prava koja imaju državljani Hrvatske, odnosno Evropske unije - ističe Cucić.

Za istoričara Čedomira Antića dvostruki aršini Evropske unije su očekivani i logični. On kaže:

- Srbi su u očima Brisela, odnosno Berlina, krivi kolektivno. Zločini učinjeni nad Srbima, prema tom viđenju, posledica su istorijskih okolnosti ravnih incidentu i za njih je odgovorna patologija pojedinaca. A zločini koje su izvršili pripadnici srpskog naroda defekt su srpske kulture i proističu iz celine srpske istorije... U slučaju prognanika u Srbiju u pitanju je odnos Hrvatska-Srbija, a odnos EU je dobro poznat i apsolutno pristrasan. S druge strane, „Slučaj Perković“ aktuelizuje odnos Nemačke i Hrvatske i tu se zna ko je glavni. Ako nekada takva stvarnost dođe u pitanje treba je potvrditi i po cenu poniženja hrvatske države.

GovoreĆi o izbeglim i prognanim Srbima, Antić navodi da progon srpskog naroda ne bi bio moguć u ovom opsegu da su mu se suprotstavili Vašington i Brisel, odnosno Berlin. Zato, preporučuje on, naš odnos sa EU treba da bude krajnje pragmatičan:

- Naš je interes da nam jačaju država i politička prava srpskog naroda u regionu - položaj Republike Srpske, da budu obnovljeni autonomni kotari i data puna ovlašćenja Zajedničkom vijeću opština u Slavoniji, konstitutivnost za srpski narod u Crnoj Gori, verske slobode u Makedoniji...