Mnogi stanovnici zabačenih sela su ostarili a da nikad nisu bili kod doktora i ne znaju da li boluju još od nečeg osim od usamljenosti. U međuvremenu su mladi lekari masovno odbijali da promene mesto boravka, jer niko nije hteo da bude „doktorka na selu“, čak ni kada je uz posao u manjim mestima u Vojvodini nuđen smeštaj.

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je 2.387 lekara i 66 specijalista, a na radnu knjižicu do kraja godine može da računa 400.

U unutrašnjosti, realno, još treba lekara, ali kako su nam se sela ispraznila, a Ministarstvo zdravlja kadrovski plan pravi prema broju stanovnika, ide se za logikom - nema ljudi, nema ni novih radnih mesta. Tako je za opštinu Kuršumlija, koja se prostire na 952 kvadratna kilometra, sa 13.300 stanovnika u naselju i još 20.000 u selima, normativ je 36 lekara i 60 tehničara.

- Više puta sam upozoravala da u razuđenim krajevima normativ za kadar mora biti uvećan za 20 odsto, ali niko za to nema sluha - kaže za „Novosti“ dr Uranija Petrović, direktor Doma zdravlja u Kuršumliji. - Mi imamo devet isturenih ambulanti, ali u Dobri Do, udaljen 37 kilometara, lekar, kao i autobus ide jednom sedmično.

VIŠE OD NEMAČKE Iako ima više lekara na 1.000 stanovnika nego Hrvatska (2,7), Makedonija (2,6), Slovenija (2,5), Srbija hronično pati od manjka specijalista: anesteziologa, radiologa, onkologa, kardiohirurga. Prema broju stanovnika mi imamo više lekara i od Nemačke, gde na 1.000 stanovnika „dolazi“ 3,7 doktora.

Slično je i na teritoriji opštine Babušnica, gde u 52 sela radi sedam ambulanti. U Zavidince lekar dolazi nedeljno, a kada su ih je nedavno u akciji „Vojni lekar na selu“ posetili doktor i medicinski tehničar Treće brigade Kopnene vojske Srbije, seljani su se poručniku dr Vladimiru Lazareviću žalili na nervozu, povišen pritisak i teške poljske radove.

Od ukupno 31.498 lekara po evidenciji Lekarske komore Srbije, njih 11.298 (36 odsto) koncentrisano je u Beogradu, a u Vojvodini, jugoistočnoj, centralnoj i zapadnoj Srbiji po dvadesetak odsto. Od ukupnog broja specijalista - 19.483, njih 11.277 radi u Beogradu.

- Generalno imamo 3,85 lekara na 1.000 stanovnika, a po regionima to izgleda ovako: u Vojvodini 2,86, u Beogradu 6,28, na teritoriji centralne i zapadne Srbije - 2,86, a u jugoistočnoj Srbiji 4,11 lekara na 1.000 stanovnika - kaže prof. dr Tatjana Radosavljević, direktor Lekarske komore Srbije.

Stručnjaci upozoravaju da se zemlje u regionu moraju pozabaviti pitanjem manjka medicinskog osoblja. Kada je ušla u EU, Poljska je za tri meseca ostala bez 6.000 lekara. Rumunija je za godinu dana zatvorila 67 bolnica zbog nedovoljnog broja doktora, a prošle godine je „izgubila“ gotovo 2.000 lekara. U Srbiji, iz koje su već otišle hiljade lekara, a školovanje svakog od njih državu je koštalo oko 100.000 evra, niko, izgleda, nema plan.