POŠTO su kako-tako izdržali maturski nokaut, osmake je protekle nedelje dočekala upisna groznica. Ako su klupe u „običnim“ školama bile tesne i vukovcima, da li su u čuvenoj Matematičkoj gimnaziji u Beogradu prolazili samo budući „nobelovci“?

Na ovo pitanje, Srđan Ognjanović, nekada učenik, takmičar, pa profesor, a sada i direktor Matematičke gimnazije, odgovara:

- Naravno da nije to tako. U našoj školi deca su potpuno ozbiljna, normalna i uopšte se ne razlikuju od svojih vršnjaka. Oni su kao i svi drugi, s tim što su posebno obdareni za matematiku.

* Skandal sa malom maturom je iza nas.

- Mi nismo imali tih problema. Inače, sve što se oko toga dešavalo je jedna strašno loša poruka i slika situacije u našem društvu. Tu se vidi koliko smo mi, kao društvo, u krizi. Pre svega, moralnoj.

* Sreća je da postoji druga strana medalje, a to su odličja vaših učenika osvojena u svetu.

- Nedavno su naši mladi šampioni došli sa Matematičke balkanijade u Turskoj okićeni sa pet medalja. Očekujem dobre vesti i iz Kopenhagena, tamo je u toku Olimpijada iz fizike. Za neki dan se put Kolumbije sprema i ekipa matematičke reprezentacije iz Srbije.

* Da li sanjate taj dan kada će se ovi šampioni iz matematike, fizike... popeti na balkon Skupštine grada i tako proslaviti svoje pobede?

- To se, nažalost, neće desiti. Zadovoljan sam, naravno, uspehom naših sportista. Ali, s druge strane, primer mladim ljudima treba da budu i ova deca koja postižu vrhunske rezultate svojim radom, naporima i talentom. I oni mogu ravnopravno da se bore i sa Amerikancima, Rusima, Kinezima. Oni treba da budu centralna tema, a ne neke tzv. folk-pevačice.

* Šta vam je, osim brojki, još obeležilo proteklu nedelju?

- Upravo čitam divnu knjigu Umberta Eka „Praško groblje“. Njegov način razmišljanja je fascinantan i liči mi na matematiku.