Džihadisti u srcu Evrope

Na krilima "belih đavola", kako zovu mlade ekstremne muslimane iz Bosne, vahabizam se širi regionom, ali i Evropom. Inspirisani vahabizmom i salafizmom oni su se izrodili u novu generaciju domaćih džihadista. Neupadljivi, odstupajući od klasičnog vahabijskog izgleda, s bradom i kratkim pantalonama, ozbiljna su pretnja, upozorava Generalna direkcija za spoljnu politiku EU.

U studiji "Salafizam-vahabizam" eksperti ističu da je BiH predvorje džihada. "Beli đavoli" ratuju širom sveta, od Avganistana, preko Čečenije i Turske do Sirije.

- Na tlu bivše Jugoslavije vahabiti su se prvo ugnezdili u BiH u vreme građanskog rata, a danas se njihov uticaj širi - kaže za "Novosti" profesor dr Dragan Simeunović, direktor Akademije za nacionalnu bezbednost. - U toku rata neki su činili najstrašnija zverstva.

Na Kosovu su, objašnjava prof. Simeunović, najslobodniji jer tamo nema ko da ih spreči. U Sandžaku su postali tako militantni da su osnovali terorističku grupu koju su uvežbavali na planini Ninaji. U Crnoj Gori ih ima malo, ali sasvim dovoljno da naprave ozbiljne probleme, a biće dodatno motivisani kad Crna Gora uđe u NATO - tvrdi dr Simeunović.

Pretpostavlja se da vahabijski pokret okuplja 3.000 od ukupno 1,4 miliona muslimana u BiH, pre svega u Sarajevu.

U studiji EU se navodi da su vahabije rezultat rata, kada je u BiH stiglo oko 3.000 stranih islamskih dobrovoljaca, mnogo oružja i novca. To je uvelo salafizam.

Vahabiti, ili, kako Bošnjaci kažu - vehabije, sledbenici su islamske sekte u Srednjoj Arabiji koju je u 18. veku osnovao Muhamed Ibn Abd el Vahab. U početku su se borili protiv turske vlasti, da bi im vremenom pristupali arapski feudalci. Danas je vahabizam službena religijska varijanta, važeća ideologija bogate Saudijske Arabije. A praktikuje se tek u nekoliko islamskih zemalja.

Vahabizam je izbio na loš glas jer mu je pripadao Osama bin Laden.

- Vahabiti menjaju pravila života i načine ispovedanja vere novcem i silom - kaže Simeunović. - Kad se pojave, prvo su pretnja muslimanima, a posle na red dolaze nevernici.

Prema podacima EU, u BiH je boravio i Naser Ahmed Nasir Abdulah al Bahri, poznatiji kao Abu Jandal, lični telohranitelj Osame bin Ladena.

Opasnost od vahabizma na Balkanu je realna i rastuća, tvrdi profesor Simeunović i dodaje:

- Njihov broj i uticaj na Balkanu raste zahvaljujući novcu i siromaštvu balkanskih muslimana. Nezaposleni sledbenici vahabizma primaju po nekoliko stotina evra mesečno, vahabistička obdaništa na Kosovu i drugde su besplatna, a to sirotinji mnogo znači.

Istraživanja pokazuju da za 40 procenata muslimana u BiH vahabiti nisu neprihvatljiva opcija, iako je spremno da njihovom verskom stazom krene tek 12 procenata. Balkanskim muslimanima sve manje smeta njihova strogost, način oblačenja, himbelijski način klanjanja, odnos prema izgledu džamije i drastična pravila poput onih o obrezivanju žena da ne bi imale grešne misli.

- Vahabitska strategija nastupanja u Evropi je sve elastičnija- kaže dr Simeunović.

- Tako, na primer, više nije obavezno nošenje brade "ako se brada nosi u srcu". Jednog od vahabitskih lidera, Albanca Ekrema Avdijua iz južnog dela Kosovske Mitrovice, koji je svojevremeno formirao u okviru OVK mudžahedinski odred od stotinak - vahabita, hapsile su srpske vlasti, pa pustile, a danas se zna da je slanjem oružja i na druge načine podržavao osnivanje vahabitske terorističke grupe u Sandžaku čiji je vođa ubijen, dok su članovi grupe osuđeni na višegodišnje kazne zatvora.

Iako sa porastom broja vahabita na Balkanu realno raste opasnost od te vrste terorizma, Simeunović naglašava da to ne sme da dovede do paranoičnog odnosa prema muslimanima, tim pre što su i oni samo često prve žrtve vahabita. On podseća da je teroristička grupa sa Ninaje htela prvo da podmetne eksploziv u džamije u Novom Pazaru.

- Suočena sa rastućim uticajem vahabizma na Balkanu, Amerika je videla u Turskoj snagu koja će to suzbijati, budući da je većina muslimana na Balkanu vezana za takozvani narodni islam koji je na Balkan donelo tursko vladanje - kaže Simeunović. - Turci odista ne ljube vahabizam i u Turskoj ga zato teško može i biti u značajnijoj meri, a ovde, boreći se za održanje uticaja nastoje da potisnu i vahabizam. Ipak, to nije ni izdaleka dovoljno i na nama je da učinimo sve što treba da se ne bi događalo ono što slušamo na vestima o inostranstvu. Jedno je sigurno - vahabiti dolaze, a sa njima i problemi.

- Vahabije su pretnja nacionalnoj, ali i regionalnoj i međunarodnoj bezbednosti - kaže Dževad Galijašević, ekspert za terorizam. - Vahabijski pokret, kao izrazito verski, može se posmatrati i kao politički fenomen, a njegovo delovanje kao oblik političkog nasilja (između ostalih i terorizam). Stepen mogućnosti eskalacije vahabizma u terorizam u BiH je visok i rezultat je ukrštanja, poklapanja i sučeljavanja brojnih faktora.

Vahabizam nosi globalnu opasnost. On ne zaobilazi nijedan kontinent, ne priznaje ni ideološke, nacionalne, ali ni religijske granice.

- Jakim propovedanjem genocidne taktike i ciljeva, vahabizam pokazuje jasnu nameru o uspostavljanju islamske države na globalnom nivou. Ne bira sredstva, niti brine o posledicama - kaže Galijašević.

Bosanskohercegovačke vehabije imaju jaku bazu i nije im potrebna nikakva ideološka inspiracija sa strane, ali novac i logistika da. Iran i Pakistan snabdevali su bosanske vlasti oružjem, a Saudijska Arabija dala je više od 373 miliona dolara za "bosanski džihad" i igrala je glavnu ulogu u vahabijskom pokretu kroz finansiranje socijalnih i verskih institucija.

- U BiH deluje četrdesetak organizacija sa više od 100 kancelarija koje pripadaju grupi "Ibrahim Milet", čiji je rad zabranjen u Nemačkoj - kaže Galijašević. - To su ostaci mudžahedinskog pokreta i zabranjene Aktivne islamske omladine. U toj grupi su i Bilal Bosnić, Nedim Haračić i Adnan Pezo. Šest salafističkih organizacija, koje je zabranio Komitet za protivterorizam Saveta bezbednosti UN, u BiH deluju pod drugim imenima.

U tim kancelarijama u Sarajevu, Zenici, Travniku, Tuzli, Bihaću su ostaci mudžahedinskih formacija iz odreda "El mudžahid" i Sedme muslimanske brigade iz Zenice. Galijašević naglašava da je novo vahabijsko uporište u BiH u selu Dubnica, nedaleko od Kalesije. Po ugledu na ozloglašenu Gornju Maoču kod Brčkog, na obroncima Majevice formirana je nova ekstremistička komuna. Dubnica je postala neka vrsta rezervnog utočišta za ekstremiste iz Gornje Maoče. Oni su spremni da za džihad žrtvuju život, ali da i druge, nevine, povedu u smrt.