Projektanti Koridora 11 ne drže mnogo do istorije i običaja svog naroda. Tako se na trasi auto-puta Beograd - Preljina našao hrast visok više od 40 metara, čiji obim stabla prelazi sedam i po metara, a star je više od 600 godina. To neobično i za taj kraj važno drvo, na kome se nalazi crkveni zapis, gotovo da je zaustavilo radove na ovoj deonici puta. Plašeći se prokletstva, niko od radnika ne želi da sruši ovo, kako ga u Savincu kraj Gornjeg Milanovca zovu - sveto drvo.

Meštani ovog i okolnih sela za svake litije obilazili su ovaj hrast, u čijem stablu je urezan krst.

Ljudi su sada ljuti na graditelje i projektante koji su izabrali da auto-put prođe baš kroz plac na kome se nalazi ovaj hrast.

- Znam za hrast od kada sam se rodio. Mnogi su pisali o ovom drvetu. Postoje svedočanstva da su čak i Turci klečali pred njim - rekao nam je Miliša Nikolić, predsednik MZ Savinac. - Suludo je da buduća trasa prolazi baš kroz sam centar Savinca. Postojalo je drugo rešenje, bezbolnije za ovdašnje meštane, rešenje kojim bi se zaobišao hrast. A to nama puno znači.

ZAPIS DRVO postaje zapis činom osvećenja, pri čemu se u koru urezujekrst. Za zapis se bira krupno drvo, prvenstveno hrast. Pored njega može biti postavljen krst (često kameni), a okolni prostor može biti ograđen.
Zapis ima značaj u crkvenim molitvama vezanim za krstonoše ili litije, seoski praznik koji se održava najčešće između Uskrsa i Petrovskih poklada (prva nedelja po Duhovima).

Starešina manastira Savinac, u neposrednoj blizini hrasta, otac Pertenije kaže da će se teško naći neko ko će dobrovoljno učestvovati u seči ovog drveta. Reč je o najstarijem hrastu-zapisu, po nekim procenama više od šest vekova starosti, možda najstarijem u takovskom kraju:

- Zbog srpskog narodnog verovanja, teško da će neko buldožerom ili testerom krenuti na zapis. Predložio sam, ako se već seče, da se glavni deo stabla sačuva, iščupa i prenese u blizinu manastira, kao što je sačuvan i Takovski grm, u Takovskom spomen-kompleksu. Da je u svoje vreme bilo više odgovornosti i domaćinske brige, sigurno do ovoga ne bi došlo.

U preduzeću „Koridori Srbije“ rekli su nam da su upoznati sa situacijom oko zapisa. Po rečima Dragane Repak, zadužene za odnose sa javnošću, intenzivno se radi na rešavanju ovog problema, i u narednih nekoliko dana u saradnji sa mesnom zajednicom i crkvenom opštinom ovaj problem biće rešen.

DIVLJI KESTEN PRESELJEN

VREOCI - Zbog divljeg kestena, drveta-zapisa za koje u narodu vlada verovanje da ima čudotvorne moći, a ako se ošteti, ili uništi, navodno donosi nesreću, pred kraj prošle godine bila je odloženo iskopavanje uglja na lokaciji nekadašnjeg groblja u Vreocima, sa kog je inače premešteno oko 4.500 pokojnika. Tek kad je stablo, koje se isprečilo pred moćnim bagerima „glodarima“ premešteno na novu lokaciju, kopanje uglja na „Polju D“ je počelo.