VREME provedeno u rovu oko 400.000 boraca ratova vođenih devedesetih godina ne mogu da iskoriste kao uslov za penziju. Država se bivšim borcima ”zahvaljuje” tako što im u proseku ”ojačava” penziju sa oko hiljadu dinara više nego što bi dali - dezerterima.

Iako na papiru bivši ratnici za vreme provedeno u ratu imaju pravo na priznavanje ”posebnog staža” - po kojem se godina u uniformi računa kao dve na radnom mestu - u praksi to ne izgleda baš tako. Borac veteran svoju penziju mora da zasluži isključivo na radnom mestu, baš kao i svi ostali zaposleni, ali im se zauzvrat daje nekoliko dinara više čim se penzionišu.

U Udruženju boraca ”Veterani Srbije” kažu da će ovaj problem tek da bude vidljiv kada stigne vreme za penziju boraca iz 1999, koji na ovu beneficiju tek računaju.

ZAHVALNICA VREDI JEDNU ”CRVENU” KADA sam penzionisan, država mi nije priznala ni jedan jedini dan proveden u vojsci - kaže Vitomir Spajić, borac gotovo svih ratova devedesetih, jedan od inicijatora za izmenu propisa koji bi ispravili nepravdu prema veteranima rata. - Godine u rovu uračunali su mi u iznos penzije, koju sam morao da steknem na radnom mestu. To znači da će mi mesečno primanje biti veće samo za mizernih nekoliko stotina dinara.

- To je primer nemarnog odnosa države prema borcima iz ratova - kaže Mile Milošević iz Udruženja. - Trenutno najmanje 100.000 boraca ima rešenja o ratnom stažu, koje su uredno dobili na osnovu vojne knjižice i potvrde iz Ministarstva odbrane, sa kojima ne mogu ništa! Država faktički ne priznaje beneficije koje su zarađene u ratu i koje bi trebalo da skrate radni vek.

Milošević se pita i koji je to posao, koji podrazumeva beneficirani radni staž, i opasniji je od ratovanja. Sva ova pitanja, međutim, nisu dovoljna da ublaže tvrdo srce države prema ratnim veteranima.

Na nepravdu u paragrafima veterani su više puta ukazivali. U njihovim dopisima su ukazivali da se beneficije priznaju profesionalnim vojnicima pa čak i policajcima i čuvarima zatvora, lađarima... dok su samo veterani ostali izopšteni.

To je i glavni razlog zbog kojeg su u pismima upućenim ministarstvima rada tražili izmenu propisa. Ipak, prema rečima državnog sekretara Negovana Stankovića, ove inicijative se još ni ne razmatraju. U ovom ministarstvu kažu da je rešenje samo u izmenama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, ali o tome zasad nema ni govora.

U Fondu PIO sa druge strane priznaju da pravo na poseban staž imaju svi borci, ali i zarobljenici i ranjenici.

DNEVNICE STIGLE DO STRAZBURA ODNOS države prema učesnicima ratova najbolje se vidi na pitanjima ratnih dnevnica veterana rata 1999. godine. Posle obijanja pragova domaćih sudova, potraživanje boraca stiglo je pred Veliko veće Suda za ljudska prava u Strazburu. Konačnu reč o dnevnicama koje od Srbije potražuje 8.500 ratnih veterana ovaj sud daće 15. maja, kada će biti poznato da li će država morati da isplati sve rezerviste mobilisane tokom bombardovanja.

- Zakon o PIO, međutim, jasno kaže da se poseban staž može koristiti samo za uvećanje iznosa određene penzije - objašnjava Branislav Rašić, pomoćnik direktora Sektora za ostvarivanje prava iz PIO. - On, ipak, ne može biti uslov za ostvarivanje penzije. Ne računa se, čak, ni ako osiguranik već ima pun radni staž, jer onda ne ulazi ni u obračun za penziju.

Za razliku od Srbije, gde država ne mari dovoljno za prava i interese boraca ratova, u Republici Srpskoj, u kojoj borci imaju mnogo bolji tretman, stvari stoje drugačije. Tamo se godina dana provedena u ratu računa kao dve godine provedene na radnom mestu. Meseci provedeni u vojničkim čizmama, za veliki broj učesnika rata, tako su postali ulaznica za raniji ulazak u krug penzionera.

- Svaki učesnik rata u Republici Srpskoj prima uz penziju i borački dodatak - objašnjava Tihomir Milašin iz Udruženja boraca RS. - Ovaj iznos nije veliki i zavisi od vremena provedenog u borbenim dejstvima.