PLAĆANjE po učinku je osakatilo i demotivisalo izabrane lekare u domovima zdravlja. Najniže ocene dobili su oni koji najviše rade, jer prepisuju mnogo lekova i šalju pacijente na dodatne analize i dijagnostičke procedure. Koliko god da je teorija primene kapitacione formule ukazivala na to da će biti nagrađeni lekari koji dobro i mnogo rade, praksa je pokazala sasvim suprotno.

Zaposleni u domovima zdravlja kažu da su kvalitetni lekari koji imaju dosta pacijenata, dobili relativno niske ocene za kvalitet rada. Jedan od glavnih razloga, kako kažu, jeste taj što je formula za izračunavanje zarade loše urađena.

- Nije moguće pronaći parametar koji će verodostojno da pokaže kvalitet rada lekara - ističe dr Nevenka Dimitrijević, predsednik Saveza lekara i farmaceuta Srbije. - Elementi koji čine kapitacionu formulu dobijeni su iz faktura koje mi dostavljamo RFZO, a sadrže broj pregledanih pacijenata, koliko novca je potrošeno na izdavanje laboratorijskih ili dijagnostičkih uputa, koliko je lekova propisano i koja je cena tih medikamenata. Sve ovo su odlučujuće stvari u sastavljanju konačne ocene. Zbog toga su doktori koji dobro rade, i mogli bi da imaju i više pacijenata, dobili relativno niske ocene na kvalitet rada. Veću platu imaju lekari koji prime mali broj pacijenata, a samim tim propisuju i mali broj lekova - objašnjava dr Dimitrijević.

RAZLIKA OD DVA DO ČETIRI ODSTO PRIMENA kapitacione formule u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, počela je u novembru, za oktobarska primanja. Plate lekara i njihovih timova zavise od broja opredeljenih osiguranika, prepisanih lekova i broja svih obavljenih pregleda. Plaćanje po učinku trebalo bi da dovede do povećanja zarade od dva odsto, a za neke lekare i više od četiri odsto.

Uprkos obećanjima, više nije bitna norma koliko lekar primi pacijenata, već koliko je napisao recepata. Mnogi lekari prinuđeni su da pacijentima ispisuju lekove na običnim papirićima, koje građani moraju da kupe. Tako ne zavlače sebi ruku u džep, a pacijente leče medikamentima koji su dobri, ali i skupi.

- Zakon nije stimulisao lekare da rade bolje. Uskoro ćemo sami snositi troškove lečenja pacijenata - kaže Dimitrijević.

I Lekarska komora Srbije ima veliki broj primedaba na kapitacionu formulu. Prema rečima dr Aleksandra Radosavljevića, člana upravnog odbora LKS, istina je uvek između.

- Kapitaciona formula ima dosta mana, od toga da nije definisan maksimalni broj pacijenata po izabranom lekaru, pa sve do kategorizacije racionalnosti - priča dr Radosavljević. - U ovom trenutku iz nje treba izbaciti prosečnu cenu leka, jer lekar ima bolju ocenu ukoliko propiše jeftiniji medikament. Uostalom, RFZO sastavlja listu lekova i oni imaju ingerenciju nad medikamentima.