PLAŠIM se da ovde još nada nije našla svoje stanište, napustila nas je poodavno, s razlogom utekla s tragičnog poprišta - kao što nas ona najsvetlija nada, izuzetni mladi stvaraoci, napušta i odlazi trbuhom za kruhom. Ništa više nikome od njih ne znači, s tragičnim prizvukom, ono Šantićevo „ostajte ovdje“. Zašto? U ime koga? Zarad kakve budućnosti - kaže za „Novosti“ Gojko Tešić, književni istoričar.

* Kako ste, kao član Glavnog odbora DS, doživeli izbor glasača, a zatim i promenu vlasti u Srbiji?

- Kao žestoku šamarčinu koja, čini mi mi se, još uvek odzvanja... Najgore je u toj priči ne umeti čuti oštru kritičku reč, ili se prema njoj bahato ponašati jer iako dobronamerna, ona nikome, očigledno, ništa ne znači. Svaka promena ima i svojih loših, ali i svojih dobrih strana. Posledice poraza su višestruko bolne, ali ne bih o tome, o tome sam govorio gde je trebalo, ali nije niko želeo niti voleo da čuje tu kritiku koja je opominjala. Na greškama je veliki nauk i za bivše i za nove vlasti.

* Da li Srbiju, koja je uporno na evropskom putu, i vidite kako najzad tamo stiže?

- Nikad ne mogu prihvatiti priču da smo mi van Evrope. Zar se i na ovim prostorima nije stvarala Evropa u najlepšem značenju te reči? To je već istorija - a njeno otpisivanje je jedna vrsta zločina prema ovome narodu. Mnogi bi, dakle, po svaku cenu hteli da nam oduzmu istorijsko pravo pripadnosti Evropi i njenoj civilizaciji.

TRAGIČNE PODELE * DA li savremeni srpski pisci beže od kritike svega što je loše u društvu?
- Čudna je i jadna je savremena srpska književna scena. Nema ova kultura takvih veličina kakve su bile do pred kraj proteklog veka - poput Kiša, Pekića, Pavića, Živojina Pavlovića, Radomira Konstantinovića... Tragične su podele, strašne su spisateljske omraze, jezivi su raskoli koji se ne temelje na književnim činjenicama. Ideologija je zagadila sve duhovne segmente u ovoj državi. Ima pisaca kojima je mržnja takođe književna građa i jedina vrednosna i estetička kategorija. Ima dosta onih koji demonstriraju mržnju prema svemu što je srpsko u bilo kom vidu. Može se nesporno govoriti o književnoj patologiji. Malo je, dakle, posvećenika koji su zatvoreni u svoj stvaralački prostor i koji ovoj literaturi u nasleđe ostavljaju vrednosti.

* Koje bi duhovne vrednosti i orijentacije Srbija nosila u Evropu?

- Od srednjeg veka ovde su u mnogim oblastima stvorene vrednosti koje su i dan-danas vrhovi baš te, evropske, civilizacije i njene velike tradicije: freske Dečana, Gračanice, Sopoćana, Kalenića... Pa brojna arheološka nalazišta koja govore da se Evropa na ovim prostorima stvarala i uobličavala. Pa zar se sme zaboraviti činjenica da su i za ovu Evropu, a i za svet, mnogi pripadnici ovoga naroda dali svoj nemerljiv doprinos i na taj način nas ukorenili u taj i duhovni i civilizacijski, dakle taj takozvani evropski kontekst... Pa zar nas mnogi nisu „upisali“ u tu Evropu mnogo pre ove, današnje, političke priče - u nauci (Nikola Tesla, Milutin Milanković, Mihailo Pupin, Josif Pančić) - a već nas u tu blistavu tradiciju vraća mladi Teodor fon Burg, novi matematički genije koga je svet prepoznao i „oteo“ jer je shvatio da je on od onih kome treba obezbediti sve uslove. Setimo se nekih svetskih imena naše literature (Andrić, Crnjanski, Popa, Pavić, Pekić, Kiš...), naše filmske i likovne umetnosti (Makavejev, Kusturica, Ljuba Popović, Vladimir Veličković...) Taj spisak je ogroman. Pa zar nam ove činjenice, ponavljam, od srednjeg veka do danas, ne daju za pravo da Evropu podsetimo na to gde još uvek živi na najubedljiviji način. Priča o Evropi je priča o kulturi ovog naroda. Logika globalizma je uništiti sve nacionalno u kulturama malih naroda! Veliki narodi, naravno, imaju suvereno pravo na nacionalno određenje svojih vrednosti i na prisvajanje tuđih.

* Da li i vi mislite da smo u prvoj deceniji novog veka stigli do odsustva bilo kakve vrednosne, etičke i estetske vertikale?

- Stigli smo do poslednjeg kruga pakla, možda i dublje... Mislim da je mnogo štošta i poniženo, i uništeno, i degradirano u proteklih dvadesetak godina. Od te eksplozije primitivizma i kiča došlo je do raspada vrednosti na svim planovima, i na estetskom, i na etičkom. Kultura je u zapećku baš u ovim kobnim decenijama. Usuđujem se reći da je taj odnos prema kulturi i u prvoj deceniji novoga veka kada je vladavina raznih farmi prostakluka, Velikog Brata za uništavanje bilo kakve pameti, tabloidne kulture, teror i kulturocid estrade (na nacionalnim elektronskim medijima - gde je manifestacija primitivizma najmalignija) ona kob koja će, nažalost, poniziti sve vrednosti srpske kulture od početaka do današnjih dana i na taj način nas izbrisati sa mape značajnih činjenica evropske i svetske civilizacije... Pogledajmo samo lepezu onih koji su gospodarili kulturom - mislim da se izređao jedan niz, najblaže rečeno, rđavih ministara koji se nisu mešali u svoj posao - iz neznanja, iz karijerizma, iz koristi - po kojima je nebavljenje svojim poslom garancija za opstanak na političkoj sceni.

* Imamo čitavu generaciju koja nije kročila u Narodni muzej, ili u Muzej savremene umetnosti, jer su vrata godinama tvrdo zamandaljena? Koliko će takav nemar da nas košta?

- Zaboravili ste i Narodnu biblioteku koja je godinama bila takođe zatvorena. Te činjenice najslikovitije i najubedljivije govore o onima kojima je bio posao briga o vrednostima kulture, nauke i umetnosti u najširem značenju te reči. Da li je neko odgovarao za štetočinsko delovanje u ovom segmentu? Da li je neko od te kulturotregerske gospode u znak protesta podneo ostavku i rekao da ne želi učestvovati u kulturocidu jer najodgovornije u ovoj državi nije briga za to što su ključne nacionalne institucije umetnosti, kulture i nauke zatvorene godinama, neke i decenijama?

* Ipak, naši mladi matematičari su prvaci sveta, a doktori nauka traženi širom planete?

- Ne samo mladi matematičari već i mladi koji se uspešno bave bilo kojim vidom stvaralaštva pronose slavu ove sredine širom sveta. Da, Teodor fon Burg je svetska činjenica ove države i mnogi mladi koji odlaze, jer su ovde izloženi ponižavanjima najgore vrste. Jednostavno, bez ikakvih su uslova za bilo koju vrstu rada i napredovanja u struci. Primera radi, jedan sjajan mladi medicinski stručnjak bio je odličan student Medicinskog fakulteta u Beogradu, a nigde nije mogao da pronađe posao u Srbiji, niti je mogao da dobije specijalizaciju, dr Nenad Polomac iz Gornjeg Milanovca, poslao je opis svog budućeg naučnog projekta Univerzitetskoj klinici u Hamburgu. I, naravno, spretni i praktični Nemci nisu bili nezainteresovani, pa su obavili nekoliko razgovora sa Nenadom da se uvere u njegovu stručnost - i oberučke su ga prihvatili i dali mu sve uslove, uključivši ga u naučne projekte... Da li će se to ikad desiti ovde? Ko u ovoj državi brine o takvima? Niko. I zbog toga se, uostalom, gube izbori jer je gnev mladih razložan, ogroman. Vladavina laži, licemerja, bahatosti, egocentrizma i egoizma jesu odlike očigledno svake političke vrhuške.

* Duboko ste uronjeni u delo Stanislava Vinavera, i promociju njegovog značenja za srpsku kulturu. Šta bi on rekao da se danas probudi u Srbiji?

- Stanislav Vinaver je najevropskija vrednost srpske kulture, ali i ona vrednost koja Evropi govori na najubedljiviji način o izuzetnim vrednostima srpske kulturne i umetničke tradicije. Nesporno, najveći baštinik evropskih vrednosti (onih najvećih u književnosti i u ostalim umetnostima) i prenosnik njihov u srpsku tradiciju. I obrnuto. Nažalost, danas bi Vinaver mogao da konstatuje poraz modernih vrednosti, to jest poraz svojih ideja. Preciznije: raspad svih vrednosti.

STRANAC U BEOGRADU * KAKAV je epilog priče sa stanom iz kog ste iseljeni pre dve godine?
- Dugo sam razmišljao nad ovim pitanjem. Nemam odgovor, niti mi je iko ikad odgovorio zašto je poslao policiju u večernjim satima da me upozori da sam prinudno izbačen iz stana i da iz njega moram izaći za nedelju dana! Nedavno sam na jednom skupu izrekao jedinu pravu istinu: da sam, nažalost, stranac u ovom gradu već četrdeset godina! A u njemu sam, ipak, i u srpskoj kulturi nešto radio i uradio i ostavio u nasleđe. Možda sve to ne vredi, ali ipak svedoči o mom višedecenijskom radu u korist i ovog grada i ove kulture. Dakle, u šezdeset i nekoj godini i kao redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i kao poslenik u svetu književne nauke - nemam odgovor na vaše pitanje. O epilogu nema epiloga!

* Imamo li i danas ideologe literature i kulture, kao u bliskoj prošlosti?

- Ako neko misli da je ovde prošlo vreme najotrovnije ideologije u literaturi i kulturi - grdno se vara. Dakle, i danas se kolju levičari i desničari, konzervativci i naprednjaci, modernisti i tradicionalisti, danas je ideologija na planu evropejstva i antievropejstva sukob lažne građanske opcije i takozvanih nacionalista. Poslednjih godina na sceni je antisrpska histerija među samim Srbima, po čemu smo, čini mi se, na prostorima bivše Jugoslavije, a i šire - u evropskim okvirima - specifični. Usuđujem se reći da su ratni i antiratni profiteri jedan isti soj u onome što ih povezuje - gospodin profit, ideologija debelog buđelara. Zar nije tragična činjenica da su na odgovornim mestima, u nacionalnim institucijama, pa čak i u diplomatiji (Beč, Budimpešta...) u ovoj nesrećnoj državi bili i oni koji su prokazivali sredinu, kulturu i narod kome pripadaju. Naprosto, morbidna činjenica. Spisak tih tipova nije baš mali, alarmantno je opominjući za najodgovornije... Zanimljiv fenomen: bivši takozvani ambasadori olajavaju i pljuju državu koju su neoprostivom greškom odgovornih zastupali, a nisu pokazali bilo kakvu gadljivost na debele tantijeme, i privilegije, bilo ovdašnje bilo devizne, koje su dobijali od nje za svoje prljave poslove. Pa zar i za tu činjenicu neko ne bi mogao biti odgovoran?

* Šta vam, ipak, daje nadu da će i Srbiji svanuti?

- Naravno, biće nade, vratiće se ona kad u ovoj državi neko ozbiljno bude prihvatao, i shvatao, svaku dobronamernu a blagovremenu kritiku i posvetio se stvaranju bazičnih uslova u prosveti, nauci, kulturi za povratak svih mladih stručnjaka koji su svoja velika znanja stekli na brojnim uglednim univerzitetima diljem Evrope i sveta. A ima dosta takvih - ozbiljna država mora znati gde su oni rasejani po svetu i učiniti sve da se vrate. Kad tu nadu privole da se vrati, tek tada ću biti siguran da ima nade za budućnost ove države. Kad neki novi klinci opijeni i obogaćeni znanjima budu preuzeli stvar u svoje ruke tek tada će svanuti nad zemljom Srbijom! A do tada sve će to biti samo veliki krik u tami.