Novi dom je od početka ove godine pronašlo 56 dečaka i devojčica bez roditeljskog staranja dok je u prošloj „nove roditelje“ dobilo njih 97. Trenutno je za usvajanje zainteresovano 750 parova, ali, sudeći prema proceni nadležnih, najveći broj njih neće uspeti da proširi porodicu.

- Nisu sva deca bez roditeljskog staranja spremna za usvajanje i u ovom trenutku je oko 70 onih koji imaju „opštu podobnost“. Njihova imena, kao i spisak potencijalnih usvojitelja, nalazi se u Jedinstvenom ličnom registru usvojenja - objašnjava Vukota Vlahović iz Sektora za brigu o porodici i socijalnu zaštitu ovog ministarstva.

Prema njegovim rečima, do ovolike „nesrazmere“ dolazi zato što se karakteristike dece za usvojenje uglavnom ne poklapaju sa očekivanjima potencijalnih usvojitelja:

- Oni uglavnom žele decu ranog uzrasta, psihofizički zdravu, srpske nacionalnosti. A među decom za usvojenje, veoma su zastupljena ona romske nacionalnosti, sa smetnjama u razvoju, različitim zdravstvenim problemima i telesnim hendikepima. Takvu decu, po pravilu, domaći kandidati ne žele.

S druge strane, usvojitelji iz inostranstva koji tragaju za decom nisu „probirljivi“. Lane je zato 12 mališana „dobilo“ roditelje izvan granica Srbije.

- Sva ova deca imaju ozbiljnija zaostajanja u razvoju i teže zdravstvene probleme, i za njih se nisu mogli naći usvojitelji među domaćim državljanima - dodaje Vlahović.

HOĆE SAMO SRBE Čak 90 odsto parova želi da usvoji dete srpske nacionalnosti i ovaj je zahtev jednako čest kao i da dete bude zdravo. S druge strane, skoro trećina dece u registru su romskog porekla.

I u Odeljenju za upravno-nadzorne poslove u oblasti porodične zaštite kažu da je spisak želja koje imaju kandidati glavni razlog zbog kojeg usvojitelji dugo čekaju na rešenje. Ipak, nestrpljenje kandidata ne brine stručne radnike, jer je bitno da se mališani smeste na način koji je za njih najbolji.

Prema podacima Centra za socijalni rad, u praksi se događa i da se u samoj završnici procesa usvojenja obustavi dogovor.

- U prošloj godini je 40 mališana upućeno na uzajamno prilagođavanje u porodicu potencijalnih usvojitelja, ali to nije okončano usvojenjem - kažu u Zavodu za socijalnu zaštitu.


STARIJI PAROVI TRAŽE BEBE

Većina kandidata se, objašnjavaju u Ministarstvu, odluči na usvajanje tak kad iscrpe sve ostale mogućnosti. Zato su parovi mahom stariji od 45 godina, a uglavnom očekuju bebu ili što je moguće mlađe dete. Ipak, zakon je izričit i kaže da razlika između usvojitelja i usvojenika ne može biti manja od 18 godina, a ni veća od 45.