BEZ obzira na kritike u javnosti, koje su dolazile i od stručnjaka i od pojedinih političara, sva nova zakonska rešenja, primenljiva su u našem zdravstvenom sistemu. Među njima su i najviše osporavana promena pola o trošku osiguranja i pravo na privatnost pacijenata starijih od 15 godina da samostalno odlučuju. Ne očekujem nikakve probleme u njihovom sprovođenju - kaže u intervjuu „Novostima“ Zoran Stanković, ministar zdravlja u Vladi Srbije.

Stanković je uveren da se setom izmena dva zakona o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti, koje je opozicija u skupštinskoj proceduri nazvala „spiskom lepih želja, za čije sprovođenje nema para“, značajno unapređuje sistem zdravstvene zaštite.

- Za dva miliona stanovnika proširuju se prava iz zdravstvenog osiguranja. Pri tom se neće povećati izdvajanja za lečenje. Za zbrinjavanje obolelih od retkih bolesti i unapređenje medicine rada novac će biti obezbeđen iz budžeta Srbije, a ne iz sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i Ministarstva zdravlja.

* Na koliko novca za retke bolesti računate iz budžeta, s obzirom na to da terapija za jednog pacijenta godišnje košta i po 300.000 evra?

- To ćemo znati kada bude gotova projekcija državnog budžeta za sledeću godinu. Još pregovaramo sa Ministarstvom finansija. Iz ICAP programa humanitarne pomoći, koji je dosad izdvojio 65 miliona evra za lečenje obolelih od retkih bolesti u Srbiji, možemo da „privučemo“ pet miliona evra, naravo, ne odjednom. Ideja je da država postepeno, onoliko brzo koliko nam novac to dozvoli, preuzima brigu o obolelima od retkih bolesti, a stručnjaci će reći kojim pacijentima je to najhitnije.

* Kako ćete starijima od 15 godina u praksi da omogućite pravo na tajnost medicinskih podataka, ako i mnogi lekari upozoravaju da je to, ipak, previše „liberalno“ rešenje?

- Da li je ovim zakonom otvorena mogućnost da dete koje je evidentirano kao narkoman, ili obolelo od neke ozbiljnije bolesti to sakrije od svojih roditelja? Nije! I šta je, onda, strašno ako mlad čovek kojem je Zakonom o radu dato pravo da sa 15 godina zasnuje radni odnos, samostalno odlučuje i o svom zdravlju, kao što je to slučaj u mnogim drugim zemljama? Lično ne razumem zašto pojedini roditelji ponižavaju svoju decu i smatraju ih toliko nezrelim.

* Kritikovali su vas što su zakoni izmenjeni po hitnoj proceduri, bez prethodne rasprave?

- Za četiri meseca, koliko sam ministar zdravlja, predložili smo mnoga nova rešenja i sve vreme sam bio svestan da neko može da kritikuje mene, ili moje saradnike. Ali, vremena za dugačke razgovore kojima ništa ne dobijamo - nema. Da sada nismo ušli u izmenu zakona, da smo razvlačili i odugovlačili, sve bi, zbog predizborne kampanje i izbora, bilo prolongirano za bar godinu dana. Studenti bi za to vreme morali sami da finansiraju stomatološku zaštitu, zbog čega su se već bunili, a koja je sada vraćena u prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Bili bismo u poziciji da ne možemo da lečimo ni obolele od retkih bolesti za koje postoji lek.

ČINIMO ŠTA MOŽEMO
* IAKO ste u Ministarstvo zdravlja doveli bivšeg šefa jedinice „Poskok“, ipak, kažete da ne možete sami da se izborite sa korupcijom? - Činimo šta možemo. Izmenom zakona obezbeđen je pravni osnov da se u zdravstvenim ustanovama obavljaju poslovi interne finansijske kontrole. To je mera od koje se očekuje da smanji korupciju u zdravstvu, a prilikom izmene zakona je, bez obzira na svu poviku oko korupcije, prošla neprimećeno.

* Novim zakonom predviđeno je da se za tri godine „pređe“ na elektronske zdravstvene knjižice, a iz RZZO upozoravaju da je za taj posao potrebno pet godina?

- Ako ne zamenimo knjižice, za čiju će overu ubuduće, pored dokaza o plaćenom doprinosu biti potrebna i potvrda o izabranom lekaru, Uprava za skrining, koja treba da počne da radi 2013. godine, neće moći da funkcioniše. A, to bi, opet, značilo da se usporava zaokret zdravstvenog sistema ka preventivi. Sve izmene zakona sačinjene su u koordinaciji sa Vladom Srbije, a to znači da je dobro odvagano u kojem roku mogu da se zamene knjižice.

* Rekli ste da vremena nema za radikalne reforme, ali da li može bar da se popravi katastrofalno stanje u nekim bolnicama?

- Znam da su uslovi u pojedinim bolnicama ispod svakog nivoa, ali su nam ruke „vezane“ sa 280 evra, koliko trenutno imamo za zdravstvo godišnje po stanovniku. Pravimo spisak ustanova kojima je rekonstrukcija najhitnija. Mislim da će prva na redu biti Klinika za plućne bolesti KCS, Institut za neonatologiju će dobiti jedan broj novih inkubatora...

* Liste čekanja za razne preglede i intervencije, na kojima je, prema nekim procenama, oko 15.000 ljudi, još nisu sređene, iako ste to najavljivali kao jedan od prioriteta?

- Očekivao sam da će taj posao brže biti završen, ali su očito svi u lancu od bolnica do RZZO i Ministarstva pomalo zakazali. Na listama u Ministarstvu radi 10 komisija, utvrđuju se kriterijumi za stavljanje na listu, i očekujem da će se uskoro jedinstvene liste čekanja naći na sajtu RZZO.

* Kakav je vaš lični utisak: da li je dugo čekanje na pojedine procedure posledica male propusne moći zdravstvenog sistema, ili problem nije samo u kadrovima i opremi?

- Problem je što u našem zdravstvu ima i mnogo javašluka.