POLA miliona građana Srbije boluje od šećerne bolesti, a samo 17 odsto njih upotrebom lekova postiže zadovoljavajuće vrednosti šećera u krvi. Ovo su rezultati studije o upotrebi oralne terapije u lečenju dijabetesa tipa 2, koji je i najčešći vid šećerne bolesti.

Istraživanje koje je prošle godine sprovedeno u sedam najvećih dijabetoloških centara u Srbiji, pokazalo je da čak dve trećine pacijenata koji uzimaju lekove nemaju zadovoljavajuće vrednosti šećera u krvi.

- Psihološki efekat ima važnu ulogu u lečenju šećerne bolesti, a upravo je prihvatanje sopstvene bolesti problem sa kojim se suočavaju mnogi pacijenti - objašnjava prof. dr Nebojša Lalić, predsednik Republičke stručne komisije za dijabetes pri Ministarstvu zdravlja Srbije. - Upotrebom oralne terapije prednjačimo u odnosu na zemlje regiona, jer se 73 odsto obolelih leči tako. U Hrvatskoj to čini svega 57 odsto njih.

DO KRAJA GODINE
Predlog organizacije savetovališta za pacijente obolele od šećerne bolesti u domovima zdravlja biće predat Ministarstvu zdravlja na analizu. Usvajanje se očekuje do kraja godine, a u toku je i izmena medicinsko-tehničkog pravilnika, što bi takođe trebalo da doprinese boljem lečenju.

Kada je reč o insulinskoj terapiji u lečenju dijabetesa tipa 2, samo 13,5 odsto obolelih koristi insulin, dok stanovništvo u zemljama iz okruženja to čini u 30 odsto slučajeva. Uzroci lošeg lečenja dijabetesa u Srbiji su, kaže dr Lalić, organičenost primene tradicionalne terapije, ali i klinička inercija ranog uvođenja insulina u terapiju.

- Pacijenti treba da budu svesni da nije sramota imati dijabetes i da bi na vreme trebalo da se informišu o tome kako se on leči - kaže profesor Lalić. - Najvažnija je fizička aktivnost, pravilna ishrana, kao i pravljenje programa prevencije od šećerne bolesti. Presudnu ulogu morala bi da imaju i savetovališta za dijabetes.

Savetovališta koja danas postoje bave se uglavnom preventivnim pregledima zdravog stanovništva, dok bolesni do saveta teško dolaze. S druge strane, saniranje komplikacija putem laserskih operacija, dijalize, transplantacija... za pacijenta je pogubno, a za državu daleko skuplje.

- Po nalogu Ministartva zdravlja, od marta aktivno radimo na predlogu novog načina rada savetovališta i njihovom ponovnom uključivanju u zdravstveni sistem - ukazuje dr Nebojša Lalić. - Predlog je u završnoj fazi. Suštinski, to će biti vraćanje mogućnosti da se, izvan redovne kontrole, stvori mogućnost da pacijent sa svojim lekarom ili sa internistom u domu zdravlja obavi i dodatne konsultacije oko pojedinih aspekata svoje bolesti.