POD vedrim nebom, na praznik svetog Pavla ispovednika, u četvrtak je u 13 časova i 50 minuta u porti rakovičkog manastira svetog Arhangela Mihaila, sahranjen Njegova svetost patrijarh srpski Pavle.
Skromno, kako je i živeo, bez televizijskog prenosa i dostojanstveno, Pavle je položen u grob do patrijarha Dimitrija. Veličanstveno, kakva je i bila njegova životna misija, više od 600.000 duša ispratilo ga je na poslednji put.
Srbija se oprostila od duhovnog vođe koji joj je bio pastir u dve decenije velikih nacionalnih lomova. Tužna, zbog ogromnog gubitka, radosna zbog vere koju joj je ostavio.
U poslednjoj šetnji u Beogradu sa patrijarhom, bili su Srbi iz svih krajeva sveta, zvaničnici, državnici, političari, crkveni velikodostojnici, umetnici, sportisti, radnici, starci, deca, narod. Patrijarh je još jednom sabrao sve u jedno!

Poslednje putovanje

Praćen zvonjavom sa kupole beogradske Saborne crkve, molitvom ”Večnaja pamjat” i jecajima naroda, nešto pre deset časova, patrijarh srpski Pavle pošao na svoj poslednji ovozemaljski put. Više desetina hiljada vernika, duž ulica kojima je prolazila pogrebna povorka, u tišini se poklonilo senima Njegove svetosti.
Otvoren kovčeg sa patrijarhovim telom, pokrivenim tradicionalnom mantijom, od zelene svile protkanom zlatnim nitima, iz Saborne crkve na rukama su izneli arhimandriti srpskih manastira i sveštenici SPC. Na suncem obasjanom lafetu, Njegova svetost poslednji put je prošao ulicama grada u kome je na patrijaršijskom prestolu stolovao bezmalo dve decenije.
Pripreme za oproštajnu povorku, koja je patrijarha ispratila do Hrama Svetog Save, počele su u cik zore. Sve okolne ulice, narod pristigao iz svih krajeva zemlje i rasejanja, ispunio je do poslednjeg mesta. Kroz masu vernika jedva su prolazili poglavari drugih crkava i religija, koji su došli da se poklone našem patrijarhu.



Sveta liturgija

Liturgiju nad odrom patrijarha u Sabornoj crkvi služili su vaseljenski patrijarh Vartolomej i čuvar patrijarhovog trona mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. U svečanim, belim odeždama, sasluživali su im poglavari drugih pravoslavnih crkava - rumunski Danilo, albanski Anastasios, češki i slovački Hristifor... Od srpskog prvopastira u ime Ruske pravoslavne crkve oprostio se i mitropolit minski Filaret, zajedno sa nekoliko desetina delegacija hrišćanskih i drugih verskih zajednica.
Dok je u crkvi trajala služba, narod je napolju već formirao pogrebnu povorku. Otegla se mirna, tiha i nekako svečana kolona na nekoliko stotina metara. Prvi su išli sveštenici, verski poglavari i arhijereji SPC. Pronosili su patrijarhovu belu kapu - pana kamilavku. Drveni krst sa imenom Njegove svetosti pred sprovodom nosio je njegov praunuk Mihailo Vukoičić.
Momci i devojke u narodnim nošnjama u rukama držali su žute hrizanteme, omiljeno cveće pokojnog patrijarha. Pored njih, gardisti Vojske Srbije i pripadnici Žandarmerije. Za sandukom, išla je rodbina pokojnog patrijarha.
Iz kandila sveštenika za kovčegom širio se miris tamjana. Staza ka večnom počivalištu patrijarha bila je omeđena živim bedemima od ljudi koji su izašli na ulice po poslednji blagoslov Njegove svetosti. Niko, po želji samog patrijarha Pavla, nije donosio cveće i vence.
Nezapamćenu tišinu u okolini beogradske Stare varoši prekidali su samo šumovi tihe molitve, zvek kadionica, tihi jecaji žena i poneki dečji glas.




Šapat na Terazijama

TAČNO u deset časova i deset minuta pogrebna povorka pojavila se na Terazijama. Bez reči, krsteći se, narod je pogledom pratio sprovod. Propinjući se na prste, da vide lafet sa otvorenim kovčegom i telom Njegove svetosti.
Nakratko je zastalo sveštenstvo na Terazijama, zaustavilo kolonu, ali najavljena molitva na ovom trgu je izostala. Kroz špalir vernika krenuli su dalje, Ulicom kralja Milana. Baš ovom trasom je patrijarh mnogo puta predvodio spasovdansku litiju. Sa Beograđanima obeležavao slavu glavnog grada. Sada su oni krenuli sa svojim pastirom u njegovu poslednju šetnju.
- Učio nas je da budemo dobri ljudi, vraćao nas veri - kroz suze priča Olga Lazić (74).
Kao da nikada više ljudi u većoj tišini nije prošlo beogradskim ulicama.
- Nadam se da će do crkve doći glas svih nas, vernika, i da će patrijarh Pavle biti proglašen za sveca. Jer, svi znamo da to jeste - kaže Zorica Gavrilović, dok čeka da se priključi sprovodu.
Bilo je dece koja su koračajući ili u naručju roditelja pratila patrijarha od Saborne crkve do Hrama Svetog Save. Nebojša Lazarević doveo je svoje Stefana (8), Jelenu (5) i Milicu (2).
A duž ulica kojima je povorka prolazila, građani su provirivali sa prozora. Krcate su bile sve terase. Radnje prazne, a prodavci na trotoarima.
- Bio je najbolji Srbin koji se ikada rodio i takvog, verovatno, nikada nećemo ni imati - više za sebe komentarisao je Luka Janković. Sa kolegama je ostavio posao i došao na sprovod. Gazda je, kaže, svima dao slobodan dan.
Tek na pola puta do Hrama prekinuta je tišina. Zvona sa Vaznesenjske crkve odavala su poštu patrijarhu Pavlu. Povorka je, bez reči, krenula dalje. Nepregledna kolona prolazila je gotovo pola sata preko Slavije. Kada su prvi stigli na plato ispred Hrama Svetog Save, začelje je još bilo na Terazijama.



Opelo na Vračaru

Na vračarskom platou, odakle je Sinan-paša 1594. godine rasuo pepeo od spaljenih moštiju Svetog Save, sabrali su se Srbi da isprate svog patrijarha.
Povorka sa kovčegom se približavala. Ispod kupola zavetnog hrama tačno u 10 sati snažni damari zvona presekli su kamenu tišinu.
Narod je pritiskao Karađorđev park, opasao Narodnu biblioteku, zatvorio sve okolne ulice.
Ljudi koji su satima strpljivo čekali da budu korak i pogled bliži kovčegu sa telom patrijarha, nemo su se pomerili da ustupe mesto monahinjama sa Kosova.
Ispred dveri hrama, tačno na sredini, belelo se postolje za 44. srpskog pastira. Iza njega ikona Vaskrsenje gospodnje, putir sa vinom, sveća i krst.
U miru i dostojanstveno, predstavnici i vlasti i opozicije, državnici, ministri, poslanici, ređali su se jedni do drugih na crvenoj bini, a naspram njih velikodostojnici svih tradicionalnih crkava i verskih zajednica u državi.
Kad su se pojavili crveni barjaci na prvim pločama Svetosavskog platoa, desetine hiljada glava okrenulo se ka Bulevaru oslobođenja.
- Evo stiže naš svetac - širio se žamor.
Podižu se na prstima da ugledaju kovčeg. Ponovo pale sveće. I ponovo biju zvona.
Devojke u narodnoj nošnji nose bukete cveća. Budući bogoslovi, sa krstovima izlaze na crveni tepih. Arhijereji u rukama nose sanduk sa telom duhovnog učitelja. Dim iz njihovih kadionica meša se sa suzama vernika. Četiri dečaka su pored uzglavlja njegove svetosti. Dvojica se ne odvajaju od patrijarhove krune.
Tačno u 11 počinje opelo. Vaseljenski patrijarh Vartolomej poje na grčkom. Prati ga skladno hor.
Mitropolit Amfilohije čita Poslanicu Rimljanima i Korinćanima, Sveto jevanđelje po Jovanu, koje je patrijarh stalno nosio. Narod tri prsta prinosi čelu. Miris tamjana raznosi blag i topao vetar.
Posle poslednjih pozdrava prvojerarhu, koje su uputili vaseljenski patrijarh, mitropolit Amfilohije i predsednik Srbije Boris Tadić, krenuo je poslednji krug oko hrama. Okupljeni su se spoticali da ga vide još jednom. Peli su se na žičanu ogradu.
- Mi smo odabran narod jer smo imali njega da nas vodi - kaže starac Milijan Veljić, sa Karaburme, drhtavom rukom pridržavajući štap.

Konačno odredište

Povorka je tačno u 12.40 napustila Svetosavski plato. Vernici su nagrnuli u hram. Pavle je nastavio svoj put ka Rakovici i večnoj svetlosti.
Na Voždovcu, špaliri naroda. Samo na Trošarini, skoro sedam hiljada ljudi mu se poklonilo. Tiskao se narod na trotoarima i travnjacima. Zvona na Hramu svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca na Banjici oglasila su se. Na stotine sveća izgorelo je u porti, dok su vernici mirno čekali na potezu od Fakulteta organizacionih nauka u Bulevaru oslobođenja, pa Crnotravskom ulicom do raskrsnice sa Borskom.
Duž Ulice patrijarha Dimitrija, kojom je i sam Pavle često koračao u potrazi za mirom manastira Rakovica, građani su počeli da se okupljaju od ranog jutra.
Pristizali su ljudi ka manastirskoj porti. Oko 13 sati između fabrike ”21. maj” i manastira Rakovica tiskalo se nekoliko hiljada ljudi. Kada su se u 13.20 oglasila manastirska zvona, zavladao je muk.
Pojavilo se i vozilo sa telom preminulog patrijarha. Krsteći se u tišini, vernici su pogledom ispratili arhimandrite koji su kovčeg uneli kroz manastirske kapije.



Grob pod jabukom

Uz završne reči Malog opela ”Večna mu pomen” i ”Hristos vaskrse iz mrtvih”, koje su služili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i patrijarh vaseljenski, u grobnicu nadomak hrama, pohranjeni su zemni ostaci patrijarha srpskog Pavla.
Monaštvo, sveštenstvo i đakoni prvi su u porti, u nemom špaliru, dočekali blaženopočivšeg. Do ulaza u portu, bilo je mesto, najpre, za dečanske monahe, a gore uz crkvu, nedaleko od večne kuće - za sestrinstvo manastira Rakovica. Sveće, prave voštanice, bile su već podeljene i nekoliko minuta pre, plamtele su u rukama monaštva i vernog naroda koji je u ranim prepodnevnim satima popunio uzvišicu oko manastira. Čule su se poruke okupljenog naroda: ”Mudro, realno i obazrivo je krmario brodom srpskog pravoslavlja”. ”Nosio je svoj krst u najteže vreme”. ”Bio je u stalnim iskušenjima, a uvek trpeo i otrpeo”.
Tačno u 13 časova unet je kovčeg kroz kapiju pod zvonikom. Tišinu su povremeno presecali jecaji iz mase i sa balkona konaka. Patrijarhovu krunu, u rukama je nosio dečak, obučen u crnogorsku narodnu nošnju.
Na nekoliko desetina minuta, zemni ostaci 44. molitvenik na prestolu Svetog Save, zastali su iznad njegove večne kuće na postolju prekrivenom bordo plišem, dok je pojalo Muško srpsko beogradsko društvo: ”Svjati Bože, svjati krepki”. A, ”Vječnuju pamjat”, sa monaštvom i sveštenstvom pevao je narod. Potom se, od srpskog prvopastira, u ime patrijarha moskovskog i cele Rusije, oprostio mitropolit ruski Filaret.
- Sav pravoslavni svet saoseća sa Srpskom pravoslavnom crkvom zbog nenadoknadivog gubitka. Životni put svetog patrijarha je oličenje tegobnog života srpskog naroda - kazao je mitropolit Filaret.
Sve vreme, patrijarhov verni narod, više stotina ljudi, strpljivo je čekao da, tek po spuštanju kovčega, priđe. I, u tišini, nekako svetački, kakav je i sam bio patrijarh Pavle, dugo se opraštao od svog crkvenog poglavara. Čula se samo zemlja koja je spuštana na kovčeg.

MNOGO MLADIH LJUDI KORAČALO JE U KOLONI
SVUDA UNIFORME I NOŠNJE

POSEBAN pečat pogrebnoj povorci dali su mladi učesnici sprovoda. Najviše pažnje izazvali su momci i devojke obučeni u narodne nošnje svih nacija koje žive u Srbiji. Statisti Crnogorci, Moravci, Mađari, Krajišnici, Ličani, Bunjevci na čelu svečane kolone nosili su - bukete cveća.
Osim njih, u povorci su koračali i kadeti Vojne akademije, obučeni u svečane uniforme, kao i veći broj praznično odevenih učenika vojne gimnazije. U čelnom delu procesije, noseći ripide i crkvene barjake u bogoslužbenim ogrtačima hodali su učenici Bogoslovije.

POSMRTNU KOLONU PREDVODILI ČLANOVI PATRIJARHOVE PORODICE
NA ČELU PRAUNUK, A ŽITO OD UNUKE


DRVENI krst sa natpisom ”Patrijarh Pavle” i godinama rođenja i smrti, u pogrebnoj povorci nosio je praunuk Njegove svetosti - Mihailo Vukoičić (29).
On se zajedno sa sveštenikom koji je proneo patrijarhovu kapu - panu kamilavku, i momcima i devojkama u narodnim nošnjama sa cvećem u rukama, nalazio na čelu sprovoda od Saborne crkve do Hrama Svetog Save.
Ovaj mladić sin je Snežane Milković, unuke Pavlovog rođenog brata Dušana. Zanimljivo je da je Mihailo, kome je to svetovno ime, na crkvenom krštenju u spomen na dedu dobio ime - Dušan. Po zanimanju je pijanista i živi u Beogradu. Kako patrijarh Pavle kao monah nije imao svoju užu porodicu, potomstvo njegovog brata bila mu je najbliža familija.
Žito namenjeno za pokoj duše Njegove svetosti koje je očitano na opelu ispred Hrama Svetog Save pripremila je njegova unuka Snežana Milković. Ona je ćerka patrijarhovog brata Dušana. Koljivo je lično spremila i u ranim jutarnjim časovima odnela sveštenicima.

NA VEČNI POČINAK U ARHIJEREJSKOJ ODEŽDI
UZ SIMBOL DOSTOJANSTVA

Patrijarh Pavle je na večni počinak otputovao u arhijerejskoj odeždi, koja se oblači za bogosluženje, sa simbolom patrijaršijskog dostojanstva, panagijom srpskih svetitelja na prsima i krstom u rukama. Kovčeg je prekriven mantijom, odeždom koju velikodostojnici ovog najvišeg ranga nose pri ulasku u hram. Zelena je od davnina patrijaršijska boja, jer se prvi molitvenici i potpisuju samo - zelenim mastilom.

ZAJEDNO VLAST I OPOZICIJA
OPELU su, uz predsednika Srbije Borisa Tadića prisustvovali i premijer Mirko Cvetković i članovi njegove vlade, narodni poslanici iz svih stranaka, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. Na prostoru rezervisanom za političare bili su i lider DSS Vojislav Koštunica i predsednik SPO Vuk Drašković, a među građanima su bili zajedno Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić i Velimir Ilić.
Na bini su stajali i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, košarkaš Dejan Bodiroga, pisac Dušan Kovačević, pesnik Matija Bećković... U rakovičkom manastiru, samom činu sahrane prisustvovali su Tadić, Cvetković, Dodik i Koštunica, delegacija srpskog parlamenta i princ Aleksandar.

BEZ VENACA
VERNICI koji su se okupili ispred manastira pokazali su poštovanje prema želji preminulog patrijarha i došli bez venaca i cveća. Nekoliko prodavaca cveća koji su u blizini pokušali da zarade ostali su praznih džepova. Vratili su se kućama sa kofama i gajbama u kojima nije nedostajao nijedan buket.

KAMERE RTS ČETIRI I PO SATI PRATILE SAHRANU
DIREKTNO - 250 NOVINARA

SPROVOD i sahrana u direktnom prenosu prikazivani su na Prvom programu Radio-televizije Srbije. Za 4,5 sati direktnog prenosa bilo je zaduženo oko 250 novinara, snimatelja i ostalih članova ekipa na terenu, a angažovane su i njihove kolege u studiju.
- Na tri punkta, kod Saborne crkve, na Terazijama i kod Hrama Svetog Save, bila su postavljena reportažna kola. Imali smo još tri kamere za direktna uključenja na terenu. Ukupno, 33 kamere snimale su ceo događaj. Dodatnih sedam ekipa pravile su priloge na terenu - rekla nam je Duška Vučinić-Lučić, zadužena za odnose sa javnošću u javnom servisu Srbije.

* * * * *

MITROPOLIT CRNOGORSKO-PRIMORSKI AMFILOHIJE ISTAKAO DA JE UPOKOJENI PATRIJARH ČOVEK VERE I PODVIGA
BIO JE HODEĆE JEVANĐELJE


Ovaj skromni i tihi čovek nije nimalo slučajno dobio ime apostola Pavla i postao svetiljka na gori. Svedoci ste svi vi, sabrani oko njegovog odra. Svedoci su i desetine i stotine hiljada ljudi koji su ovih dana kao reka hrlili ne bi li se dotakli njega i videli nebeski spokoj i mir koji je sjajio iz njegovog lika. Podsetiću vas na rečenicu koju je on sam izgovorio za druge: ”Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali, treba živeti tako da, kada se čovek upokoji, ceo svet plače, a samo on se raduje”.
Mitropolit crnogorsko-
-primorski Amfilohije, tako je, već u prvim rečenicama svog govora, opraštajući se u ime SPC i svih vernika, izkazao ogromno poštovanje prema patrijarhu Pavlu. U nastavku se slivaju nove, upečatljive ocene o životu i doprinosu upokojenog patrijarha.
- Da Božji čovek Pavle nije živeo dostojno, kako bi se moglo dogoditi da ovakva i ovolika tuga prođe kroz ovaj milionski grad i šire od njega? Što je još čudnije, ova sveprožimajuća tuga nije obično tugovanje za gubitkom nekog ko nam je mio i drag, nego već sada i već ovde postaje - radosna tuga. Tuga je jer predstavlja rastanak i gubitak, radost je jer osećamo i znamo da onaj koga gubimo i koji odlazi - ostaje sa nama i među nama, postajući još prisutniji među nama Duhom svetim, nego što je bio dok je telesno sa nama živeo i među nama hodao.
U tome je paradoks života istinskih i pravih ljudi. Oni odlaskom ne nestaju, nego postaju sve prisutniji, postajući mera i kriterijum svoga vremena. Kako se to objašnjava? Kako to objasniti u životu patrijarha Pavla?
Prvo i osnovno, mladić Gojko Stojčević, monah, sveštenik, episkop, kao i svi istinski sveti ljudi pre njega, uvek je tvorio ono što je govorio. Ovaj pokojnik pred nama bio je čovek duboke i stamene vere u Hrista boga u crkvi njegovoj pravoslavnoj. On je na bogoliki način reč pretvorio u delo, dajući delu smisao. Propovedajući jevanđelje, on je ovaploćivao jevanđelje i postao je hodeće jevanđelje, postajući blaga i dobra vest ljudima i svima stvorenjima svojom verom i životom po veri.
Njegova reč bila je blaga, a njegovi dokazi jaki. Najveći dokaz bio je upravo njegov život.
Patrijarh Pavle je čovek delotvorne vere i podviga, a time i čovek vernosti istini Božjoj do same smrti. U njemu se srela milost i istina, pravda i ljubav se zagrlile. Živeo je saglasno tome da se zlo u drugima ne može izlečiti svojim zlom. Pravda Boga istinoga bila je mera njegovog odnosa i prema svojima i prema tuđima, istom ljubavlju je vodio i narod i svako stvorenje.
Patrijarh Pavle nikome ne sudi, on samo rasuđuje, poštujući slobodu svakoga. On nikad ne povlađuje ni svojim ni tuđim strastima, zabludama i samoljublju. Trudio se za života da ne bude nikome na teret - sve što je imao davao je drugome, ništa za sebe ne tražeći. Svojim nesebičnim i nenametljivim življenjem među nama, više nego svojim rečima, probudio je ovih dana skrivenu dobrotu, čovečnost i bogoljublje i bratoljublje u stotinama hiljada duša koje su ga na mrtvačkom odru prepoznale kao svoga najrođenijeg, kao oca, brata, prijatelja koji ih nikada neće zaboraviti - rekao je mitropolit Amfilohije duboko se klanjajući velikom delu velikog patrijarha.

* * * * *

VASELJENSKI PATRIJARH VARTOLOMEJ PORUČIO DA JE PAVLE BIO NASLEDNIK SVETOG SAVE
SVETIONIK NAPAĆENE ZEMLJE


Zidovi Siona, duhovni bedemi zemlje Srbije, prolivajte suze kao potoke i danju i noću! Anđeo crkve, svetionik mnogonapaćene zemlje srpske, digao se na nebesa. Dostojni duhovni vođa vaš, neumorni zastupnik i vazda budni čuvar zaveštanja crkve, vaš pastir, dobri i predobri podražavalac arhipastira Hrista, već je sa svojim prethodnicima.
Tim rečima obratio se velikom skupu Vaseljenski patrijarh Vartolomej, prenoseći saosećanja crkve iz Konstantinopolja i svih prisutnih jerarha.
Izgubio je srpski narod velikog utešitelja, koji je nosio krst čitavog svog naroda u danima teškim, pa i tragičnim po Srbiju. Narode Srbije, počni da ridaš, da gorko naričeš i uzdišeš! I izražavaj tugu svoju po zasluzi Njegovoj.
Potonji patrijarh srpski Pavle Stojčević, nije bio prvojerarh obične mere. I njegov lik, i sam njegov izgled i prisustvo, zračili su svetošću i pravednošću.
Dobrovoljno je bio puki siromah, isposnik, čovek neprekidne molitve, blag, miran, smeran srcem, ali i borac koji ne zna za uzmicanje, spreman za svaku žrtvu do kraja. Sabrao je u sebi Davidovu hrabrost, Solomonovu razboritost, dobrotu Mojsijevu, Ilijinu vrednost za veru, čistotu Jovana...
Bio je bogoslov širokog znanja, bratoljubiv, čedoljubiv, veoma milostiv i samilostiv, pomirljiv, mirotvorac, čovek otvorenih horizonata. Osećao je dodir sa stvarnošću, nosio je pečat svetosti na sebi. Čak i oni izvan crkve shvatali su da imaju posla sa ličnošću neobičnom, sa čovekom druge mere i kvaliteta, i poštovali su ga.
Bog ga je podario crkvi u pogodnom trenutku, upravo kada su njegov narod i njegova otadžbina imali potrebu za takvim poglavarom više nego ikada pre. On, koji je doživeo božanske tajne, ipak nije doživeo da se završi raskol sa Makedonskom pravoslavnom crkvom.
Sitan i slabašan telom, bio je gigant po načinu razmišljanja i po duhu, podigao je teret krsta i stradanja srpskog naroda. Dosledni naslednik Svetog Save, bio je po svemu dorastao patrijarhu, ali i složenim i bolnim okolnostima ovoga vremena.
Bio je ukras časnog sabranja prvojeraraha pravoslavnih crkava. Njegov doprinos rešavanju crkvenih pitanja i problema našeg vremena bio je više nego zapažen. Naše druženje bilo je izvor radosti, veselja i nadahnuća u našoj duši, posebno kada se radilo o zajedničkim molitvama i služenju svete liturgije. Nije samo lepa reč kada kažemo da će nam veoma nedostajati.
Molimo se i molitveno želimo da presveti duh Gospodnji pokaže dostojnog naslednika blaženopočivšeg patrijarha, da podari okretnog krmanoša srpske crkve i novog duhovnog oca slavnom srpskom narodu, da nastavi njegovo bogoljubivo i za narod spasonosno služenje - završio je bratski topli govor patrijarh Vartolomej.

* * * * *

PREDSEDNIK BORIS TADIĆ
HVALA ŠTO POSTOJIŠ ISPRED NAS


U ime građana Srbije, želim da izrazim zahvalnost svim časnim ocima, visostima, svetostima, eminencijama i ekselencijama, koji su došli iz čitavog sveta da odaju počast našem patrijarhu - rekao je predsednik Srbije, u kratkom obraćanju ispred Hrama svetog Save. Verujem da delim mišljenje građana Srbije izražavajući zahvalnost Njegovoj svetosti patrijarhu Pavlu što je postojao i što postoji ispred svih nas, svojim delom i svojim rečima, da uvek budemo ljudi i da nikada na zlo ne odgovorimo zlom u sebi.

* * * * *

TEKSTO O DOLASKU VERNIKA IZ RAZNIH KRAJEVA U BEOGRAD POGLEDAJTE OVDE
* * * * *