Hiljade i hiljade ljudi strpljivo je čekalo u redu dugom skoro tri kilometra, da odaju poslednju počast voljenom srpskom patrijarhu.
Kolona od ulaza u saborni hram, preko puta Patrijaršije, završavala se kod palate „Albanija“ u Knez Mihailovoj. Povremeno, red smernih, strpljivih vernika, izađe i na - Terazije.
- Došao sam jutros u osam - kaže nam Milenko, student iz Beograda kojeg, oko 14 časova, zatičemo nadomak ograde Saborne crkve. - Nije bilo lako. Ali, možda je i ovo neki vid pročišćenja. I, verujte mi, smešna žrtva koju treba podneti da bi se doživelo nešto tako uzvišeno.
Daleko iza njega, naslonjeni na izlog jedne apoteke u Knez Mihailovoj, nervozno cupkaju dvojica ljudi iz Banjaluke. U Beograd su Petar i Nenad stigli nešto pre podneva, a sada strahuju da neće stići da celivaju zemne ostatke patrijarha Pavla.
Kako bi predupredili bilo kakvu paniku, monasi koji vode računa o redu pokušavaju da ga ubrzaju. Mole vernike da se ne zadržavaju predugo u blizini odra. Dovoljno je, vele, da prođu pored kovčega i dodirnu ga. Ljudi koji su došli sa decom mogli su da uđu na sporedna vrata, tamo gde su stotine i stotine ljudi strpljivo palile sveće za pokoj duše patrijarha.
Čekanje od skoro deset sati u redu prekraćuje se razgovorom, čitanjem novina, ali i Svetog pisma. U Ulici kneza Sime Markovića cisterna sa vodom za piće. Neko je doneo i pedesetak paketa sa običnom vodom. Dok im drugar čuva mesto, trojica momaka izlaze iz kolone i, na svoju ruku, uzimaju nekoliko paketa, kako bi vodu podelili onima koji su skoro dehidrirali na toplom novembarskom suncu.
Osim vernika, u sredu su se od srpskog patrijarha opraštali i članovi diplomatskog kora. Tako je u ranim jutarnjim satima poslednju počast dao ambasador Ruske Federacije Aleksandar Konuzin. U red pred odrom u Sabornoj crkvi posle njega stali su i predstavnici Nemačke, Italije, Belgije, i više izaslanika arapskih zemalja...
Oko 13 časova, pred domom poslednjeg naslednika trona Svetog Save zaustavila su se dva autobusa, okićena slikom patrijarha i srpskim zastavama. Iz vozila su mirno izlazili monasi i monahinje iz svih srpskih manastira na Kosovu i Metohiji. Zamrlo je čak i ono malo žagora u koloni, a red se, možda i nehotice, pomerio kako bi oko stotinu duhovnika moglo da nesmetano dođe do odra upokojenog srpskog prvopastira.
Dostojanstveni, gotovo nemi mimohod, prekidali su samo tihi jecaji monahinja. Pogledom, a potom i rečima koje su, preko zvučnika, mogli da čuju i vernici ispred Saborne crkve, tešio ih je vladika Artemije.
- Vaša svetosti, stigla su vaša čeda sa vašeg Kosova i Metohije, da se oproste sa Vama - pomalo drhtavog, ali odlučnog glasa, sa rukom na kovčegu, zborio je vladika. - Traže Vaš blagoslov. Molimo Vas da se i vi molite za nas, kako bi se svi na tom mestu sabrali: od Svetog Save, svih mučenika, vladike Nikolaja do Dimitrija.
M. PRELEVIĆ

GUŽVA
U ulicama nadomak Saborne crkve bilo je mnoštvo parkiranih automobila. Tablice iz svih srpskih gradova, ali i Crne Gore, Republike Srpske, Švajcarske, Nemačke... Najviše je ljudi, ipak, stiglo autobusima i vozovima. Mnogi su krenuli tek u sredu uveče, kako bi prisustvovali opelu ispred Hrama Svetog Save.

* * * * *

IZ KNJIGE ŽALOSTI KOJA JE POSTAVLJENA NA ULAZU U SABORNU CRKVU
POSLEDNJI KOME SU SVI VEROVALI


VIŠE desetina hiljada poruka našlo se u dve knjige žalosti, koje su postavljene sa obe strane vrata sabornog hrama. Retko ko prođe a da ne napiše neku dragu rečenicu o upokojenom patrijarhu.
„Ponosan sam danas, zbog Vaše svetosti, što sam Srbin i pravoslavac. Čast mi je što sam živeo u vremenu kada ste nas predvodili i pokazivali nam put“ - Miodrag Stanković.
„Samo si sklopio svoje umorne oči, veliki čoveče. Nastavićeš da živiš sa nama i u nama“ - porodica Mitrović.
„Uzneo si se na nebo, mili naš Pavle, da tamo nastaviš da se moliš za nas grešne“ - D. Đokić, Zemun.
„Veliki naklon i velika ljubav za tebe. Šta god da mislimo o sebi, mali smo pred tvojom veličinom. Za nas si odavno svetac“ - Žaklina i Miroslav.
„Neka te anđeli čuvaju i neka ti je laka crna zemlja“ - Dragana, Niš.
„Srpski rod će te pamtiti dok koračamo ovim tlom, koje je imalo tu čast da i ti hodaš po njemu“ - Marko Radulović.
„Ti nisi poslednji patrijarh, kao što kažu, već prvi. Nismo te bili dostojni“ - nepotpisani.
„Prvosvešteniče, moli Boga za nas kao što si uvek i činio. Sada si bliži njemu, a ništa dalje od svog naroda“ - Milan.
„Bio si bogat čovek, bogat i prebogat čistom ljubavlju“ - porodica Grčić, Bosna.
„Umro je poslednji Srbin kojem smo svi verovali“ - Goran.

* * * * *

REPORTERI „NOVOSTI“ U KROJAČNICI PRI SRPSKOJ PATRIJARŠIJI
SAM ŠIO RUHO ZA SAHRANU

U krojaČkoj radionici, koja se nalazi u prizemlju Patrijaršije SPC i gde se već dve decenije šiju odežde za sveštenike, monahe, vladike i samog patrijarha, i u sredu se radilo. Zatičemo krojačice Mirku Vićentijević, Janju Ilić i Svetlanu Gardović koje nam pričaju kako su nedavno popravljale „malo“ i „veliko oblačenje“ patrijarha Pavla.
- Mitropolit Amfilohije doneo nam je tkaninu, koja je bila u lošem stanju, ali smo je mi lepo ušili, osvežili i ispeglali tako da je patrijarh Pavle bio zadovoljan. To je ona lepa bela odežda sa velikim plavim krstovima, u kojoj će Njegova svetost najverovatnije biti sahranjen - otkriva nam ovu malu patrijarhovu tajnu krojačica Mirka Vićentijević.
Ona kaže da za Njegovu svetost nisu šili mnogo puta odeždu, jer je patrijarh Pavle sam sebi šio mantije. Nešto više ih je sašio Radosav Terzić, koji je dve decenije radio u ovoj krojačnici i, kako kaže, „dvadesetak puta uzimao krojačke mere patrijarhu“. - Za Njegovu svetost sam skrojio i sašio deset mantija i desetak svečanih odeždi od brokata. Prvi put sam šio 1990. godine, kada je episkop Pavle hirotonisan za patrijarha, pa su mu bile potrebne dve nove mantije. Voleo je mantije ruskog stila, ali je nosio i mantije srpskog stila sa mnogo dugmadi - priča nam Radosav - Raca Terzić, dok njegova supruga Milena, takođe, krojačica pomaže da se seti svih detalja. Patrijarh Pavla nije imao posebne prohteve oko izrade svoje odežde, ali su Radosav i Milena Terzić zato koristile crkveni protokol da bi obukli Njegovu svetost kako kanoni nalažu. - Skrojili smo šest tipova odeždi u plavoj, narandžastoj, beloj i zlatnoj boji. Patrijarh Pavle je bio skroman i nije naručivao nove mantije i odeždu, jer je smatrao da ih ima dovoljno - kaže Radosav Terzić, bivši patrijarhov krojač.

PLAĆAO MANTIJE
Njegova svetost je uvek govorio da želi da plati svoje mantije. Ja sam ga ubeđivao da je krojačnica deo Patrijaršije i da možemo da ga častimo makar jednu mantiju. „Ne, napišite mi račun kao i svima drugima. Imam malu penziju 7.732 dinara, ali imaću za mantiju“, rekao nam je patrijarh i platio svoj račun - seća se Radosav Terzić.
M. L.

* * * * *

HAŠKI OPTUŽENICI UPUTILI SAUČEŠĆE SRPSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI
HRABRIĆE NAS PRED TEŠKOĆAMA

POVODOM smrti srpskog patrijarha Pavla, telegram saučešća Svetom arhijerejskom sinodu SPC poslala su i dvadesetpetorica haških optuženika.
- Duboko potreseni smrću Njegove svetosti patrijarha Pavla, duhovnog oca i svetionika našeg naroda, uz molitve i suze, molimo vas da primite naše najiskrenije saučešće. Njegove tople oči će nas sve gledati sa neba, hrabriti pred teškoćama, koriti za grehove i učiti da je u svakoj prilici najvažnije biti čovek.
Telegram su potpisali: Nikola Šainović, Jovica Stanišić, Dragoljub Ojdanić, Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević, Vojislav Šešelj, Ljubiša Beara, Ljubiša Borovčanin, Milan Gvero, Vlastimir Đorđević, Stojan Župljanin, Milan i Sredoje Lukuć, Sreten Lukić, Radivoje Miletić, Mile Mrkšić, Momčilo Perišić, Zdravko Tolimir, Veselin Šljivančanin, Radovan Karadžić...
E. R.