TAČNO u podne, oglasila su se zvona sa kupole Saborne crkve, a potom i sa svih pravoslavnih crkava i manastira u Srbiji, RS, Crnoj Gori... Od beogradskih hramova, preko manastira Fruške gore, do svih crkava na Kosovu i Metohiji, zvonilo je za pokoj duše srpskog patrijarha Pavla. Oglasila su žalost svih vernika SPC zbog upokojenja čoveka kojeg su Srbi još za života nazivali - “svecem koji hoda”.
Zvuk zvona odjekivao je svuda gde žive Srbi tokom celog dana, na svakih 15 minuta pre punog časa, podsećajući da je prestalo da kuca veliko, ali skromno monaško srce 44. naslednika Svetoga Save.
Žalosnu vest o smrti Njegove svetosti prvi je preneo mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. On je, na svečanosti polaganja kamena temeljca za jedan od hramova SPC, obavestio vernike da je upravo saznao da se “upokojio Njegova svetost patrijarh Pavle”.
- Baš kada smo mi polagali kamen temeljac ovome svetome hramu, njega je Gospod primio u svoje naručje - bolno jecajući izgovorio je mitropolit. - Jutros ga je naš otac Metodije pričestio, i njegovo sveto hristoljubivo srce je prestalo da kuca. Neka mu Gospod podari carstvo nebesko.
Tuga među arhijerejima, sveštenstvom, kao i građanima, kulminirala je u Beogradu oko 14.45 časova, kada je kovčeg sa posmrtnim ostacima Njegove svetosti stigao u Patrijaršijski dvor, sa kojeg su se, već od prepodnevnih časova vijorili crni barjaci i trobojke na pola koplja.
Pokojnog patrijarha, na pragu njegove kuće, sa epitrahiljem oko vrata i krstom u ruci, poslednji put je dočekao njegov vikar episkop hvostanski Atanasije (Rakita), zajedno sa starešinama beogradskih crkava. U pratnji tela patrijarha Pavla od VMA do Saborne crkve bio je i predsednik Republike Boris Tadić.
Iz vozila JKP “Pogrebne usluge”, kovčeg sa posmrtnim ostacima Njegove svetosti izneli su sveštenici Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke. Dostojanstveno i mirno, povorka predvođena mitropolitom Amfilohijem i vladikom Atanasijem, ušla je u Patrijaršijsku kapelu Svetog Simeona Mirotočivog, gde je služen prvi pomen blaženopočivšem poglavaru SPC.
Sa drvenim krstom na čelu i ikonom Vaskrsenja Lazarevog - Pavlove krsne slave - uz zvuk crkvenog pojanja, kovčeg sa patrijarhovim telom unet je pola časa kasnije u Sabornu crkvu. Postavljen je u centralnom delu hrama i otvoren na samom početku pomena.
Njegovo telo odeveno je u svečanu bogoslužbenu odeždu, sa mitrom na glavi, a u prekrštenim šakama drži drveni krst. Na grudima upokojenog patrijarha nalazi se ikona Lazareve subote, a do pojasa je prekriven ukrašenim zelenim pokrovom.
Iznad glave Njegove svetosti upaljena je velika žuta voštanica. Ispred otvorenog kovčega postavljen je jednostavni drveni krst. Na žutom drvetu nema ni datuma rođenja ni smrti. Samo dve reči, one su skoro dve decenije ulivale poverenje i snagu Srbima, gde god da su bili - Patrijarh Pavle.
Posle službe, vernici su u mimohodu prilazili odru i celivali patrijarhovu ruku i ikonu na grudima. Suznih očiju, obučeni u crninu, mirno i strpljivo, prilazili su odru, kako bi poslednji put dobili blagoslov srpskog prvopastira. Pogled na svetački smerno lice pokojnog patrijarha izazvala je jecaje i plač stotina građana koji su ispunili beogradski saborni hram.
Molitva za pokoj duše patrijarha Pavla biće služena neprekidno do sahrane, uključujući i svenoćno bdenje pored odra.
Dok su brojni građani dolazili u beogradsku Sabornu crkvu, u isto vreme se narod spontano okupljao u većini hramova na Kosovu i Metohiji. Za pokoj duše patrijarha Pavla, koji je 33 godine stolovao u južnoj srpskoj pokrajini kao episkop, njegov narod palio je sveće.

R. DRAGOVIĆ - M. PRELEVIĆ


* * * * *


SATNICA

10.45 Preminuo patrijarh srpski Pavle

12.00 U znak žalosti zbog smrti patrijarha oglasila se zvona Saborne crkve, a potom i svih drugih hramova SPC

12.05 Mitropolit Amfilohije sa sveštenicima stigao na Vojno-medicinsku akademiju

12.30 Predsednik Srbije Boris Tadić došao na VMA

14.30 Telo patrijarha Pavla, u pratnji predsednika Tadića, odneto sa VMA

14.45 Posmrtni ostaci srpskog patrijarha doneti u Patrijaršiju Srpske pravoslavne crkve

15.15 Kovčeg sa telom Njegove svetosti prenet u Sabornu crkvu

16.30 Završen pomen u Sabornoj crkvi, vernici u mimohodu celivaju ruku patrijarha


KNJIGA ŽALOSTI
OD prvog među jednakima u Srpskoj crkvi, najpre su se oprostile vladike i sveštenici i predsednik Tadić. Poštu patrijarhu Pavlu odao je i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. Po izlasku iz crkve, šef diplomatije upisao se u knjigu žalosti.
- Bogu se danas vratio velikodušno sin srpskog naroda Njegova svetost patrijarh Pavle. Neka mu je večna slava i spokoj - ispod ovih reči potpisao se srpski šef diplomatije.



* * * * *

ODALI POŠTU
POŠTU poglavaru SPC u popodnevnim časovima odali su i premijer Mirko Cvetković, predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić Dejanović, ministri Dragan Šutanovac, Nebojša Bradić, Žarko Obradović. Na poslednje poklonjenje Njegovoj svetosti došli su i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Miletić, ambasador Ruske Federacije Aleksandar Konuzin, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, predstavnici drugih verskih zajednica...


* * * * *


BORIS TADIĆ, PREDSEDNIK SRBIJE
NENADOKNADIV GUBITAK ZA SRPSKI NAROD

- SMRT Njegove svetosti, patrijarha srpskog gospodina Pavla, ogroman je i nenadoknadiv gubitak za ceo srpski narod. Postoje ljudi koji samim činom svog postojanja povezuju čitav narod. Takav je bio naš patrijarh. Njegov odlazak je i moj lični gubitak kaže u svom reagovanju predsednik Srbije Boris Tadić, i dodaje:
- U komplikovanim i teškim trenucima sa kojima se Srbija suočavala uvek sam razgovarao i dobijao savet patrijarha.Patrijarh Pavle imao je ogroman uticaj u čitavom hrišćanskom svetu i veliko poštovanje moskovskog i vaseljenskog patrijarha i poglavara Rimokatoličke crkve.


VLADA SRBIJE U NEDELJU ODLUČILA
TRI DANA ŽALOSTI

VLADA Srbije proglasila je u nedelju trodnevnu žalost povodom smrti patrijarha Pavla. Dani žalosti su 16, 17. i 18. novembar.
Prema Zakonu, medijske kuće umesto humorističkih, zabavnih, folklornih i drugih emisija sa zabavnom i narodnom muzikom, dužne su da emituju muziku i emisije prikladne danu žalosti, kao i odluku o proglašenju dana žalosti i načinima obeležavanja.
Novinsko-izdavačke organizacije koje izdaju dnevne novine dužne su da na dan žalosti svoje listove odštampaju u crnoj boji, navodeći na prvoj strani odluku o proglašenju dana žalosti i njegovom obeležavanju.

RUSKA PRAVOSLAVNA CRKVA
VELIKI GUBITAK ZA PRAVOSLAVLJE

SMRT patrijarha Srpske pravoslavne crkve Pavla predstavlja veliki gubitak za pravoslavlje - izjavio je u nedelju zamenik šefa Odeljenja Ruske pravoslavne crkve za međunarodnu saradnju protojerej Nikolaj Balašov.
On je rekao da je patrijarh Pavle bio “simbol jedinstva srpskog naroda” i veliki prijatelj Ruske pravoslavne crkve.
- Patrijarh Pavle bio je istinski pravednik našeg vremena - istakao je protojerej Balašov. - Ceo srpski narod ga je za vreme života poštovao kao da je svetac - rekao je predstavnik Moskovske patrijaršije.


* * * * *

SAHRANA PATRIJARHA PAVLA U ČETVRTAK U RAKOVIČKOM MANASTIRU
SLUGA RODA SVOGA


PATRIJARH Pavle biće sahranjen u četvrtak u manastiru Rakovica, što je bila i njegova izričita želja, koja se navodi u njegovom testamentu - rekao je u nedelju, posle sednice Svetog arhijerejskog sinoda, episkop bački Irinej.
Molitveni ispraćaj biće u Hramu Svetog Save, a svi drugi detalji i termin održavanja sahrane biće saopšteni u ponedeljak.
Za administratora (čuvara trona), koji će vršiti funkciju poglavara SPC do izbora novog, Sinod je odredio dosadašnjeg zamenika patrijarha, mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija.
Na sednici Sinoda formiran je odbor za sahranu u kojem su, osim članova Sinoda i drugih vladika, i predstavnici države - predsednik Srbije Boris Tadić i predstavnici resornih ministarstva: inostranih poslova, vera i policije.
- S obzirom na veliki ugled patrijarha, na sahrani se očekuje veliki broj građana, predstavnika crkava i drugih verskih zajednica, ličnosti iz kulturnog i javnog života - rekao je episkop Irinej.
Mitropolit Amfilohije pozvao je, posle Sinoda, vernike da se mole Gospodu da upokoji našeg duhovnog oca, patrijarha srpskog Pavla.
- Danas u 10.45 Gospod je prizvao u carstvo nebesko svoga vernoga slugu, mitropolita beogradsko-karlovačkog, patrijarha srpskog, našeg duhovnog oca Pavla. Njegova svetost je sav svoj život posvetio službi Bogu i svome rodu. Sada taj svoj život on je prineo Gospodu na dar i svome narodu - kazao je Amfilohije. - Neka ga Gospod prizove u svoje naručje zajedno sa njegovim imenjakom, apostolom Pavlom, i sa svima koji su pre njega nosili krst svetosavske crkve
Mitropolit crnogorsko-primorski kazao je da je patrijarh Pavle prizvan na tron Svetog Save u najteže vreme za srpski narod, u vreme nemira, sukoba, građanskog rata.
- Sada kada sagledavamo njegov boravak na tronu Svetoga Save i kada gledamo njegovo delo, možemo mirne duše da zaključimo da je Gospod upravo izabrao njega onakvog kakav je bio: ispunjenog čistotom savesti, duboke vere, ljubavlju i dobrotom - rekao je Amfilohije. - Prizvao ga je upravo u ovo vreme, da on ponese taj teški krst srpskog patrijarha. Činio je to časno i dostojanstveno, kao retko ko u našoj prošlosti.
Predsednik Srbije Boris Tadić, koji je takođe prisustvovao sednici Sinoda, rekao je da će država učiniti sve da čin odlaska patrijarha bude obeležen na dostojan način, i da će pružiti svaku podršku SPC u ovim teškim danima.
- Ovo je izuzetno težak gubitak za srpski narod, za srpsku državu i za SPC. Jedna njegova misao ostaje kao zavet svim građanima Srbije u vremenima koja dolaze: “Ne branimo se od tuđeg zla zlom u sebi”. To je patrijarh govorio u teškim vremenima, i to, kao i njegova skromnost i jednostavnost, treba da ostanu čvorna mesta u našoj istoriji i u budućnosti - kazao je predsednik Tadić. - Građani Srbije su suočeni sa velikim gubitkom, ali upravo je patrijarh svojim delom pokazivao jedinstvo. A jedinstvo nam je potrebno sada više nego ikad.


* * * * *

EPISKOP ŠABAČKI LAVRENTIJE
ZASLUŽIO DA UĐE U KNJIGU SVETIH

Patrijarh je ceo život bio više na nebu nego na hlebu. Mi ne treba danas da tugujemo već treba da se radujemo što ćemo u carstvu nebeskom imati još jedno svoje čedo koje nas najbolje poznaje i koje zna kako se treba boriti za nas kako bi nam grehovi bili oprošteni, a samim tim i bilo bolje - rekao je episkop Lavrentije, za “Novosti”, povodom smrti patrijarha Pavla. - Dostojno kako dolikuje ovakvoj duhovnoj gromadi kao što je patrijarh Pavle ispratićemo ga u carstvo nebesko kao ličnost koja je u najtežim trenucima svim srcem, svom dušom i svakim atomom bila uz svoj rod. Patrijarh je po rečima vladike Lavrentija bio doslovno sluga roda svog, što će ostati za sva vremena.
- Nije teško pretpostaviti da će vrlo brzo patrijarh Pavle ući u knjigu svetih naše crkve, jer je i za života svojim delom, skromnošću, brizi o svom rodu nazivan - svetim.
V. M.


* * * * *

ZA TRI MESECA DATUM IZBORA PATRIJARHA
MONAH BIRA KOVERAT

- Najkasnije u roku od tri meseca od kada je upražnjen patrijarški tron, Sveti arhijerejski sinod saziva Sveti arhijerejski sabor i određuje datum izbora patrijarha, navodi sveštenik dr Dimšo Perić, profesor Crkvenog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu. - Za patrijarha može biti izabran svaki eparhijski arhijerej koji ima najmanje pet godina arhijerejske službe.
Sednici mora da prisustvuje najmanje dve trećine članova Sabora, među kojima su eparhijski arhijereji i vikarni episkopi. Predsedava najstariji arhijerej po hirotoniji, a najmlađi član Sabora je sekretar.
Biraju se tri kandidata. Oni koji dobiju najviše glasova ulaze u uži krug. Kada se dobiju ta tri kandidata, njihova imena se napišu na papir i stave u koverat, posle čega se ulazi u patrijaršijsku kapelu. Zapečaćene koverte se postave na časnu trpezu, a jedan monah, koji se priprema postom i molitvom, uzima jedan koverat, predaje ga predsedavajućem Sabora. Predsedavajući objavljuje izabranog patrijarha.
Ustoličenje je sutradan, na Svetoj arhijerejskoj liturgiji u Sabornom hramu. Običaj u SPC je da se naknadno vrši ustoličenje i u Pećkoj patrijaršiji.


POMIRIO ZAVAĐENE
Mitropolit Carigradske patrijaršije Mihael Staikos izjavio da odlazak patrijarha Pavla predstavlja veliki gubitak za celokupno pravoslavlje. Patrijarh Pavle je bio velika duhovna ličnost, kako u svom životu, tako i u rečima. Doprineo je da u vreme raspada Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka ne bude proliveno još više krvi. Doprineo je pomirenju između hrišćana i muslimana, kao i između pravoslavnih i katolika. Patrijarh Pavle izveo je srpsku crkvu iz izolacije.

* * * * *

MIRKO CVETKOVIĆ
POGLAVAR

- SMRT patrijarha srpskog Pavla tužan je događaj za srpski narod i veliki gubitak za Srbiju. SPC i srpski narod izgubili su mudrog poglavara, koji je vernicima i sveštenstvu i u najtežim vremenima za Srbiju, pokazivao put mira, pravde i ljudskosti. Sveti sinod SPC, svi arhijereji, sveštenici i monasi, kao i vernici u zemlji i dijaspori imali su duhovnog vođu sa snagom narodne mudrosti na kojeg kao narod i država možemo da budemo ponosni.

SLAVICA ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ
PLEMENITOST

- SEĆANJE na plemenitost prvog duhovnika srpskog naroda i na sve prave vrednosti koje je svojim načinom života i delom usadio u pravoslavni svet ostaće utkano u svest našeg naroda.


VUK JEREMIĆ
JEDINSTVO

- BOGU se vratio Njegova svetost gospodin Pavle. Osećam iskrenu tugu i nenadoknadiv gubitak. Svima nama bila je čast biti savremenik srpskog patrijarha. Uveren sam da ćemo biti ujedinjeni oko odra gospodina Pavla, i nadam se da ćemo ostati tako ujedinjeni u odnosu na teškoće sa kojima se ova zemlja suočava.


IVICA DAČIĆ
PAMĆENJE

- NJEGOVA svetost srpski patrijarh gospodin Pavle napustio je ovozemaljski život tiho, kao što je i živeo. Posvetio je život molitvi za nas, a njegova milost i reč bile su nam uteha i nada. Misija patrijarha Pavla zauvek će ostati u istorijskom pamćenju srpskog naroda.

MILORAD DODIK
SLUŽBA

- U IME Vlade RS i u svoje lično ime upućujem izraze najdubljeg saučešća povodom smrti Njegove svetosti patrijarha Pavla, koji je u najtežim vremenima sveto i jevanđelski služio Bogu, crkvi i narodu.

VOJISLAV KOŠTUNICA
PRAVEDNO

- PREMINULI poglavar SPC je u periodu najtežih iskušenja duhovno vodio narod pravednim putem koji su utemeljili Sveti Sava i sveti Simeon. Kao dostojni naslednik Svetog Save, patrijarh Pavle je u prelomnim istorijskim događajima sačuvao srpsku crkvu, veru i narod.


TOMISLAV NIKOLIĆ
TRAG

- TRAG koji je patrijarh Pavle ostavio u istoriji našeg naroda živeće večno. U svoje i u ime SNS izražavam svu našu žalost što Njegova svetost, patrijarh srpski gospodin Pavle, nije više među nama. I iako je svima nama zemaljski život prolazan, trag koji je Njegova svetost ostavio u istoriji našeg naroda živeće večno. Molimo se Gospodu da mu podari večni mir.

VUK DRAŠKOVIĆ
DUHOVNIK

- SMRĆU patrijarha Pavla, srpska crkva i ceo pravoslavni svet izgubili su jednog od svojih najvećih duhovnika.

MLAĐAN DINKIĆ
SMERNOST

- NJEGOVA smirenost, tolerancija, mudre reči i velika dela ostavili su upečatljiv trag u srpskoj istoriji i zbog toga će zauvek živeti u sećanjima svih građana Srbije.


SRPSKA RADIKALNA STRANKA
UTEHA

- ODLAZAK Njegove svetosti predstavlja ogroman gubitak za srpski narod, državu i SPC. Patrijarh Pavle je došao na tron Srpske pravoslavne crkve u izuzetno teškim vremenima, i uspeo je da svojom mudrošću i posvećenošću ublaži patnju i nesreću srpskog i drugih naroda.


FILIP VUJANOVIĆ
POSVEĆENOST

- IZRAŽAVAM saučešće Srpskoj pravoslavnoj crkvi, povodom smrti Njegove svetosti patrijarha srpskog Pavla. Posvećenost patrijarha Pavla crkvi i vernicima kroz blagu reč i poruku ostaće upamćena i poštovana, navodi se, između ostalog, u telegramu Vujanovića.


DRAGAN ĐILAS
USPOMENA

- SVE nas u gradu, kao i sve Beograđane, veoma je potresla i rastužila vest o smrti našeg patrijarha Pavla. Uspomenu i sećanje na njega čuvaćemo za sve buduće generacije, jer je uživao veliki ugled u hrišćanskom svetu, a svojim životom i delom učinio mnogo za očuvanje nacionalnog i verskog identiteta SPC.


SVETOZAR MAROVIĆ
MUDROST

- MNOGO žalim zbog smrti Njegove svetosti patrijarha srpskog Pavla. Bio je sveti čovek koji je zračio mudrošću, dobrotom, ljubalju. Svi smo bili bolji u njegovoj blizini, i svi ćemo biti siromašniji njegovim odlaskom. Upokojeni patrijarh nikada nije tražio, a davao je svima koji su hteli da čuju i vide.

NIKOLA HAJDIN
MORAL

- Smrt patrijarha srpskog Pavla nenadoknadiv je gubitak za SPC i za ceo narod. Patrijarh Pavle je bio oličenje morala i visokih ličnih kvaliteta, čovek kome se divio ceo svet po načinu njegovog dejstvovanja i po načinu njegovog života - kazao je predsednik SANU, akademik Nikola Hajdin.

DOBRICA ĆOSIĆ
SAVETI

PREMA rečima akademika Dobrice Ćosića, oni koji su živeli u 20. i 21. veku imali su sreće da budu savremenici, sledbenici i poštovaoci srpskog patrijarha Pavla.
- Među njih svrstavam i sebe koji sam se često obraćao patrijarhu Pavlu za savet kada sam i na njegov zahtev vršio državničku službu - rekao je Ćosić i dodao da patrijarh Pavle nije umro već se „samo sklonio da drugom, mlađem prepusti vršenje njegove preteške dužnosti“.

MATIJA BEĆKOVIĆ
POTRES

AKADEMIK Matija Bećković istakao je da iako je patrijarh „poodavno očekivao poziv i mada se već duže vremena čeka njegov počinak“, smrt patrijarha Pavla „izazvaće najveći potres u duši srpskog naroda“ jer je „najomiljenija i najubedljivija ličnost našeg vremena“.

ŠANDOR EGEREŠI
SAOSEĆAJNOST

- Patrijarha Pavla treba da pamtimo po njegovoj mudrosti i pravdoljubivosti. Sećanje na njega podsticaće nas na spoznaju istinskih vrednosti za koje se i sam zalagao: mir, međusobno uvažavanje, saosećajnost i ljudskost - naveo je predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši.

STJEPAN MESIĆ
POŠTOVANJE

PATRIJARH Pavle, kao čovek rođen u Hrvatskoj, posebno je brinuo o duhovnom dobru srpskih pravoslavnih vernika u Hrvatskoj, ocenio je predsednik Hrvatske Stjepan Mesić i naglasio da se poglavar SPC, posle rata, zauzeo za duhovni i svekoliki napredak SPC u Hrvatskoj. Mesić je istakao da je patrijarh Pavle bio čovek ekumenski otvoren, uvek spreman na dijalog i da je uživao poštovanje crkvenih dostojanstvenika i vernika drugih hrišćanskih crkava.

RASIM LJAJIĆ
DOBRONAMERNOST

- SMRT patrijarha Pavla je nanadoknadiv gubitak za Srbiju i sve ljude koji su sledili put plemenitosti i dobronamernosti poglavara Srpske pravoslavne crkve - istakao je ministar Rasim Ljajić.

* * * * *


SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA U NEDELJU OSTALA BEZ VRHOVNOG POGLAVARA
POVEZAO ČITAV NAROD

Srpska pravoslavna crkva u nedelju je ostala bez svog vrhovnog poglavara. Njegova svetost patrijarh srpski Pavle umro je u 95. godini u Beogradu, na VMA, u 10.45, u snu, posle duge i teške bolesti.
Na čelo SPC izabran je 3. decembra 1990. godine kao 44. patrijarh, a vernici su ga smatrali za “čoveka Božjeg” i jedinog “živog sveca”.
Pod imenom Gojko Stojčević, rodio se na Usekovanje, 11. septembra 1914. godine, u selu Kućanci u Slavoniji, u zemljoradničkoj porodici. Pošto je rano ostao bez roditelja, odgajila ga je tetka, koja je, shvativši da je dete “vrlo slabačko”, malog Gojka poštedela teških fizičkih poslova i omogućila mu da se školuje. Iako je dečak bio sklon “predmetima gde ne mora da memoriše, kao što su matematika i fizika”, iako je iz veronauke imao dvojku, prevagnuo je uticaj rodbine i njegov konačan izbor bila je - bogoslovija.
Posle završene niže gimnazije u Tuzli (1925-1929) i bogoslovije u Sarajevu (1936), došao je u Beograd, gde je upisao Bogoslovski fakultet, vanredno završavajući preostale razrede gimnazije, da bi mogao uporedo da studira i medicinu. Na Medicinskom fakultetu stigao je do druge godine studija, a Bogoslovski fakultet završio je baš u vreme kada je počeo Drugi svetski rat. Na nagovor školskog druga Jeliseja Popovića, ubrzo je otišao u ovčarsko-kablarske manastire, gde je proveo ostatak rata i započeo svoj monaški život.
Njegova prava pastirska misija za pravoslavlje i srpski rod počela je 1946. godine, kada se u manastiru Blagoveštenje zamonašio i uzeo ime Pavle, a nastavila se u oblastima u kojima je službovao, najviše u Eparhiji raško-prizrenskoj. Iako mu je patrijaraška dužnost pripala u jednom od najtežih perioda savremene srpske istorije, za 19 godina, koliko je bio na čelu SPC, u Srbiji i rasejanju obnovljeno je i osnovano nekoliko eparhija, obnovljena je Bogoslovija na Cetinju, otvorena Duhovna akademija svetog Vasilija Ostroškog u Foči i Bogoslovija u Kragujevcu.
Postao je saborni simbol SPC, jer su se, njegovim dolaskom na patrijaraški presto, konačno, posle višedecenijskog “razlaza”, izmirile raskolničke srpske crkve u Americi i Australiji. Jakom verom suprotstavljao se svakom zlu, ističući skromno da “pod suncem ima dovoljno mesta za sve ljude” i da je “mir podjednako potreban i nama i neprijateljima našim”.
Njegove često ponavljane reči “Budimo ljudi” postale su krilatica pravoslavnih vernika u Srbiji.
“Svetac koji zemljom hoda” zaista je živeo monaškim životom: svakog jutra posle liturgije u Patrijaršiji pričešćivao se, a dan okončavao večernjim bogosluženjem u Sabornoj crkvi. Sa sobom je uvek nosio Sveto pismo i Molitvenik, nije bio zahtevan, o čemu govori i podatak da je sam sebi spremao hranu, krpio odeću, popravljao cipele i vozio se gradskim saobraćajem kao i njegovi vernici.
U Beogradu pri SPC, patrijarh Pavle je pokrenuo Akademiju za umetnost i konzervaciju, a na njegovu inicijativu veronauka je, posle punih pet decenija, vraćena u škole.
Patrijarh Pavle bavio se naučnim radom, a među njegovim objavljenim delima je Monografija o manastiru Deviču, Studija iz liturgike, objavljene 1972. u Glasniku SPC, od koje je kasnije nastalo trotomno izdanje “Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere”, objavljeno 1998...
Poznate su i zbirke patrijarhovih beseda “Život po Jevanđelju” i “Molitve i molbe”, koje su objavljivane i kao dopunjena izdanja.
Poglavar SPC dugo je bio predsednik komisije Svetog sinoda za prevod Svetog pisma Novog zaveta koji je crkva zvanično odobrila i objavila 1984.
Imajući u vidu mnogobrojne zasluge patrijarha Pavla, posebno njegov naučni i bogoslovski rad, Bogoslovski fakultet SPC u Beogradu dodelio mu je 1998. zvanje počasnog doktora bogoslovlja.
Ostaće upamćen po svojoj smernosti, skromnosti i blagosti, koje su ga svrstavale u red najvećih duhovnika našeg vremena, istinskog pravoslavnog pastira i misionara. Često je isticao da je “naša otadžbina gore”, opominjući da treba paziti kakav zemaljski život vodimo, da se “jednog dana, kad izađemo pred pretke, ne postidimo ni mi njih, ni oni nas...”

Danijela KLJAJIĆ


UVAŽIO MOLBU SABORA
Krajem oktobra 2008. patrijarh Pavle je uputio pismo u kojem umoljava arhijereje SPC da mu na zasedanju Arhijerejskog sabora zbog zdravstvenog stanja i nemoći odobri povlačenje sa trona Svetog Save.
Odluka o molbi patrijarha Pavla odložena je za redovno prolećno zasedanje najvišeg tela SPC koje je počelo 14. maja 2009. godine na kojem je doneta odluka da se patrijarh umoli da doživotno ostane poglavar Crkve.
Patrijarh Pavle je molbu uvažio, a poslove poglavara SPC, u njegovom odsustvu, preuzeo je najstariji član Sinoda po rukopoloženju, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.


SEDAM ŽIVOTA
Patrijarha Pavla, reći će vam svaki duhovnik, sam je Gospod u nekoliko navrata sačuvao u životu. Jednom su mu, još kao detetu, zapalili sveću, misleći da je umro, toliko je bio bled i slab.
Dok je radio kao veroučitelj u Banji Koviljači, 1944. godine, lekari su mu konstatovali tuberkulozu i bez previše ohrabrenja kazali da mu je ostalo tri meseca života. U manastiru Vujan, gde je prebačen na oporavak, monasi su se izolovali od njega, a Pavle je u suzama uporno odlazio u hram i molio se.
Sa prvim znacima isceljenja, javila se i želja da se zamonaši, što će i učiniti 1946. godine. Poslednja nesreća zadesila ga je 2005. godine, kada je, usled pada, povredio pubičnu kost.


RADIO I NA GRAĐEVINI
Postoje i manje poznate stvari iz biografije srpskog patrijarha. Jedan od njegovih drugova u nižoj gimnaziji u Tuzli bio je potonji veliki pisac Meša Selimović.
Kao mladi student bogoslovije, da bi mogao da se izdržava u velegradu, Pavle je radio na beogradskim građevinama, sve dok se to nije loše odrazilo na njegovo ionako slabo zdravlje.
Prilikom posete Americi 1992. godine, poput mladića, zavrnuo je mantiju i zagazio nakratko u vode Pacifika, a njegova duhovnost i jednostavnost opčinile su i agenta FBI koji ga je prozvao svecem.
Iako je važio za vrsnog liturgičara i visokoučenog teologa, episkopovao je bez telefona i ličnog sekretara, sam kucajući izveštaje na pisaćoj mašini.
U 91. godini osmelio se da krene u daleku Australiju, kako bi osveštao imanje SPC na kome će biti sagrađen koledž “Sveti Sava”. Kada su ga pitali hoće li izdržati toliki put, samo je rekao: “Nije za mene, nego kako će ovi moji...”


ASKETSKI ŽIVOT
Poznato je da patrijarh Pavle nije jeo meso, a kada bi ga i ugledao na trpezi, samo bi mirno prošao. Ni u čemu nije preterivao, a u manastiru Blagoveštenje kažu da nije bio probirljiv, ali je od svega jeo - popola. Uglavnom voće i povrće, a najviše je voleo koprive. Kafu nije pio, već čaj i sok. Kada bi ga pitali zašto toliko vodi računa o ishrani, rekao bi: “Ne radim ja to zato što sam esteta, već zato što sam asketa.” Postalo je uobičajeno da za patrijarhovu krsnu slavu, Lazarevu subotu, Njegovoj svetosti slavski kolač stigne iz Blagoveštenja, a kada bi posle odmora odlazio iz ovog manastira, ugostitelji iz Ovčar Banje ispraćali bi ga sa svežom lepinjom.


DUHOVNI RAZVOJ
Od svog zamonašenja, Pavle se trudio da, kako je često navodio, “opravda i sledi misionarski put velikog jevanđeliste po kome je dobio ime” - apostola Pavla. Od 1949. do 1955. godine bio je sabrat manastira Rača, iako je već 1954. godine rukopoložen u čin jeromonaha, zatim i protosinđela, a samo tri godine kasnije postaće i arhimandrit. Posle završenih postdiplomskih studija u Atini (1955-1957), izabran je za episkopa raško-prizrenskog, pa će na području Kosova i Metohije i u Raškoj oblasti provesti skoro 34 godine. Jedno vreme bio je i predavač u Prizrenskoj bogosloviji.


* * * * *

KAKO JE PROTEKAO POSLEDNJI DAN PATRIJARHA PAVLA U VMA, GDE SE LEČIO
POČINUO MIRNO, U SNU

Patrijarh srpski gospodin Pavle umro je u snu, u svojoj bolničkoj sobi, u nedelju u 10:45 časova, rečeno nam je u VMA gde je poslednje dve godine proveo na lečenju.
- Jednostavno se ugasio i otišao tiho, kao što je i živeo - svedoči jedan od lekara iz konzilijuma koji je još od 10. novembra 2007. godine, kada je u teškom stanju, sa povišenom temperaturom, upalom pluća i potpuno iscrpljen primljen u VMA, brinuo o zdravstvenom stanju Njegove svetosti.
Patrijarh se poslednjeg jutra svog života probudio rano, kao i obično. Pričestio ga je otac Metodije. Malo kasnije, patrijarh je ponovo zaspao. U tom “mirnom snu pravednika je, bez muke i tiho, preminuo”, rečeno je “Novostima” u VMA.
Patrijarh Pavle primljen je na lečenje u Vojnomedicinsku akademiju 10. novembra 2007.godine u teškom, životno ugrožavajućem stanju - saopštila je u nedelju Vojnomedicinska akademija. - Za sve vreme lečenja, lekarski konzilijum koji su činili najeminentniji stručnjaci VMA sa načelnikom na čelu, bio je u stalnom zasedanju i redovno pratio zdravstveno stanje Njegove svetosti. Zahvaljujući intenzivnim naporima lekara i primeni najsavremenijih mera dijagnostike i lečenja, do sada je uspešno prevladano više kritičnih faza. O zdravstvenom stanju obolelog patrijarha Pavla svakodnevno je izveštavan Sveti arhijerejski sinod SPC, čiji su članovi neprekidno bdili kraj njegove postelje. Uprkos svim preduzetim merama nege i lečenja, Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle preminuo je danas u 10:45 časova u svojoj sobi u VMA, u snu - zvanično je saopšteno.
Iako je posle teške upale pluća, u novembru 2007, zdravstveno stanje patrijarha stabilizovano, tegobe sa disanjem i problemi sa plućima su bili stalni. Lekari VMA kažu da su preduzimali sve što se moglo, ali patrijarhov organizam je popuštao pod teretom godina.
- Svaki izlazak u spoljnu sredinu i promena mikroklime za patrijarha su mogli da budu kobni i konzilijum je smatrao da je najbolje da ostane u bolnici - kaže lekar sa VMA.
U bolničkom apartmanu, na 13 spratu VMA, patrijarh je imao uobičajeni dnevni ritam: ujutru se dugo molio, zatim je čitao poštu i primao goste. Maltene do poslednjeg dana života primao je posete, uglavnom crkvene velikodostojnike. U privatnu posetu patrijarhu dolazila je jedino unuka tetke koja je odgajila patrijarha. Svakog popodneva, kada mu je to zdravlje dozvoljavalo, patrijarh bi malo prošetao po apartmanu, ali najveći deo dana je, ipak, provodio u fotelji čitajući, i odmarajući se u krevetu.
Svi članovi lekarskog tima koji je brinuo o patrijarhovom zdravlju kažu da je bio jednostavan, blag i nezahtevan. Uprokos bolesti i iscrpljenosti, uvek je, kažu, bio dobro raspoložen, i nikada nije klonuo duhom. Retko kada je nešto tražio. Kada je prvi put, uz pomoć lekara savladao tešku upalu pluća, zamolio je samo da mu unesu fotelju, da bi mu bilo lakše da čita.

B. RADIVOJEVIĆ


* * * * *


PATRIJARH PAVLE ČESTO POHODIO MANASTIR SVETOG ARHANGELA MIHAILA PODNO AVALE
RAKOVICU VOLEO
MANASTIR Svetog arhangela Mihaila u Rakovici, nadomak Beograda. Ovde je srpski patrijarh Pavle rado dolazio. I tu služio svete liturgije, ne samo u dane svetinja. Trenuci njegovog susreta sa drevnim manastirom bili su radost za narod i sestrinstvo.
- Poslednji put patrijarh je ovde bio pre tri godine, na hramovnu slavu, Sabor Svetog arhangela Mihaila - sa primetnom tugom priča za “Novosti” mati Evgenija, igumanija ovog manastira. - Do tada je redovno dolazio na druge naše hramovne slave Svetu Petku i Veliku Gospojinu, ali i na velike praznike ili običnim danima.
Prema njenim rečima, Njegova svetost je bio pravi pastir i duhovni učitelj, koji je sestrinstvo manastira Rakovica učio skromnom životu:
- Obično je posle službe umeo da posedi sa nama u trpezariji, da nas priupita šta smo uradile ili zasejale, da li smo zdrave i treba li nam šta. Brinuo je o svemu.
Mati Evgenija ne krije da je patrijarh bio uvek otvoren i pristupačan za razgovor, da je nju i monahinje svemu poučavao:
- Najčešće je govorio onu svoju čuvenu: “Budimo ljudi”. Vrlo duhovan, skroman i plemenit, i nas je učio tim vrlinama. Bilo mu je uvek drago da dolazi ovde, da se kako je govorio, “nadiše ovog mira i spokojstva”. Zaista je mnogo voleo ovaj manastir...
Samo nekoliko metara od manastirskog zdanja nalazi se spomenik prvog poglavara SPC patrijarha Dimitrija, pa se smatra da je to bio jedan od razloga zašto se pominje da je i njegova poslednja želja da baš manastir Rakovica bude mesto večnog počinka. Uostalom, ovaj manastir je stara srpska svetinja:
- Drevno zdanje pod ovim imenom podignuto je na Avali u 14. veku, a predanje kaže da je na današnje mesto preseljen polovinom 16. veka. Monasi su iz gornjeg manastira došli ovde, gde je postojao manastirski metoh, a još je sačuvana legenda da su na ovom skrovitom mestu utočište našle prvo ikone... - priča igumanija.
Kasnije je manastir “sledio” sudbinu ove zemlje, a monasi, a kasnije i monahinje, molitvom su se uznosili sa svojim narodom i sa njim pretrpeli sve nedaće. Manastir je “dočekivao” i ispraćao ratove i vladare. Veliku brigu za imovinu i monaštvo pružili su mu Obrenovići, knjaz Miloš posebno.
- Manastir je uvek bio mesto jedinstva našeg naroda, čak i u najtežim danima. U to doba knez Miloš poklonio je manastiru veliko imanje, kneginja Ljubica i Tomanija Obrenović ostavile konake, koji su danas omiljeno mesto vernika, gde nalaze svoj mir kada dođu..
Novo poglavlje u manastiru Rakovica počelo je otvaranjem monaške škole, koja je 1932. godine premeštena u manastir Dečane. Prosvetiteljska delatnost ipak, nije prekidana ni u narednim godinama, jer je od 1949. do 1958. godine tu bila smeštena Beogradska bogoslovija. Odlukom patrijarha Germana 1959. godine, pretvoren je u ženski manastir, čije sestrinstvo danas sačinjava petnaestak monahinja.
D. KLJAJIĆ


TESTAMENTOM ODLUČIO
MIRNO je u nedelju bilo u manastiru Rakovica - svetinji koja će postati večna kuća patrijarha srpskog Pavla. Tek pokoji namernik svratio je da upali sveću.
Tu želju zapisao je u testamentu.
Kako su nam rekle sestre u nedelju poslepodne, niko im ništa nije javio, a sa igumanijom manastira nije moglo da se razgovara jer se nije osećala dobro.
Beograđani su u nedelju u podne palili sveće za pokoj duše patrijarhu Pavlu u hramu Sv. Save, gde će u četvrtak biti održana liturgija. U redu da celivaju ikone našla su se i deca.
U ovom svetilištu nalazi se 12 izvedenih grobnih mesta, namenjenih poglavarima Srpske pravoslavne crkve. Međutim, građevinski radovi u tom delu nisu završeni, pa kriptu okružuju goli zidovi i skele.

J. Su.)



*****
POGLAVARI SPC OD SVETOG SAVE DO PAVLA

Patrijarh srpski Pavle, koji je danas preminuo u 95. godini, bio je 44. poglavar na tronu Svetog Save i šesti patrijarh jedinstvene Srpske pravoslavne crkve, od 1920.
Samostalnost (autokefalnost) srpske crkve uspostavio je 1219. Sveti Sava, koji je bio i prvi arhiepiskop samostalne srpske crkve.
Joanikija II dvanaestog arhiepiskopa srpskog uzdigao je u rang patrijarha car Dušan 1346. u sklopu priprema za proglašenje carstva.
Nakon uništenja srpske države, padom Smedereva 1459, Turci su srpsku patrijaršiju, sa središtem u Peći, obnovili 1557. i ona je u veoma teškim uslovima, pri čemu se pojedinim patrijarsima ne zna tačna sudbina, postojala do 1766. kada je od strane turskih vlasti i definitivno ukinuta.
Od vremena Velike seobe Srba 1690. u Sremu (kasnije u Sremskim Karlovcima) nalazilo se novo versko središte pravoslavnih Srba nadležno za one koji su se nalazili u zemljama Habzburga (Austrija i docnije Austrougarska).
Njihova zvanična titula bila je mitropolit, ali su oni titularno nazivani patrijarsima, iako ovo visoko zvanje nikada nisu i formalno imali. Obnovom novovekovne srpske države, Srpskom revolucijom početkom 19. veka, beogradski mitropoliti su postali poglavari crkve u oslobođenoj Srbiji, kneževini i potom kraljevini, ali oni nisu imali nadležnosti van granica tadašnje Srbije.
Srpska patrijaršija koja je okupila sve pravoslavne Srbe oformljena je , nakon vekova podvojenosti, tek formiranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Godine 1920. uz neophodnu saglasnost Carigradske Vaseljenske patrijaršije tim činom ponovo je uspostavljena jedinstvena Srpska crkva, nadležna za sve pravoslavne Srbe.
Među Srbima pamte se najpre utemeljitelj SPC Sveti Sava, zatim Arsenije III Carnojević, patrijarh Varnava i German, a tom spisku pridružio se danas i Pavle, koji je na čelu SPC bio od 1990. do 2009.


* * * * *

BEOGRAD ŽALI TIŠINOM
TAMO gde gradska vreva zna da nedeljom uveče napuni ulice i kafiće, sada je vladala - tišina. Red Beograđana - mirnih, smernih, dostojanstvenih - otegao se od Saborne crkve. Nekoliko hiljada vernika strpljivo je čekalo da oda poslednju počast patrijarhu Pavlu. Kolona zaokreće u Ulicu kneza Sime Markovića, na Topličin venac, pa u Čubrinu, Ivan-begovu... Kraja joj nema, stigla skoro do „štrafte“, a ljudi - tek pristižu.
Šarenilo potpuno - petogodišnja devojčica koja nemirno pocupkuje na ulici, dok je majka prekorno gleda; stariji, povijeni bračni par; tri devojke na štiklama, jedva punoletne, obučene za večernji izlazak. I svi - iz jednog jedinog razloga, pa koliko god vremena da treba.
Patrijarh i na onom svetu ujedinjuje svoj narod.
- Ko bi inače naterao Srbe da stanu u red, i da se ne svađaju... - za sebe kaže Ivan, koji je sa verenicom stigao iz Novog Sada. Onda se okreće devojci. - Je l’ znaš da nećemo stići do Paje do tri ujutru?
- Znam. Pa šta? Čekaću do prekosutra ako treba. Ne viđaš čudo svakog dana - odgovara mu ona. - Jesi li video bilo koga da je odustao? Važno je da je noć topla. Kako bi i bilo drugačije, kada se patrijarh „pita“?
Njena procena tempa kojim se kreće kolona možda je bliža od njegove. Red se pomera tek nekoliko metara svaka dva-tri minuta.
- U osam sam bio kod „Palasa“. A evo, sad je blizu 11, ni do ograde nisam stigao - ne žali se, stvarno, samo primećuje sredovečni čovek. - Noge bole. I tuga je velika. Ali mi je i puno srce, kada se setim Pavla. A posebno kad vidim ovoliko ljudi.
Kao da se brod crkve, u kojem leži Njegova svetost, proširio centrom Beograda: glasan razgovor ne može da se čuje. Tišinu prekida tek utišani mobilni telefon. Ni kad neko, slučajno, nagazi „kolegu“ iz kolone - ništa više od pogleda i mukog „izvini“.
- Ovde smo od četiri po podne, nijednu intervenciju nismo imali - potvrđuju nam policajci koji motre na kraj „zmije“ u Ivan-begovoj. - Fini neki narod. Da je više ovakvih...
Sati prolaze, stiže umor. A lica smerna, ozbiljna, žalosna. U redu za poslednjim ovozemaljskim blagoslovom patrijarha Pavla sveštenici, stari, deca. Mladih, ipak, najviše.
- Kada mi je prijateljica javila da je Pavle umro, prvo mi je pitanje bilo: Zašto? Od čega? Kako? - pošto je upalila tananu voštanicu za dušu pokojnog patrijarha rekla nam je starija sugrađanka u crnini. Tamna marama nedovoljna je da sakrije žalost na izboranom licu. - Ma, kao da mi je otišao najbolji prijatelj, roditelj. Dobro znam da je bio krhkog zdravlja, u bolnici. Ali eto, još teško verujem da više nije među nama.
Stepenice ispred Saborne crkve. U za Beograd retko viđenom poretku, sugrađani prilaze odru usnulog duhovnog oca. Pogleda usmerenih ka zemlji, prilaze otvorenom kovčegu i celivaju ruku patrijarha. Istu onu koja ih je toliko puta na istom mestu blagosiljala i ulivala veru u bolje.
- Lak san i rajsko naselje, Svjatjejši - suznih očiju prošaputa devojka od dvadesetak godina, pošto se poklonila preminulom patrijarhu. Krajem prozirne tkanine kojom je prekrila glavu obrisala je oči. Potom je zastala, i rukom se pridržala za naslon jedne od visokih stolica uz crkveni zid. Bez reči. Tišina, ponekad, može da bude jača.
U crkvenoj porti prodaju se sveće, desetine ruku posežu za žutim voštanicama. Za pokoj i večno smirenje patrijarhove duše. Pripaljuju ih odmah tu, ispod limenih streha. Plamen obasjava zamišljena lica.
- Ljudi, svecu palimo sveće - sebi u bradu govori starina sa šajkačom na glavi. Njegovi šapati jedva da nadjačavaju pojanje sveštenika, koje dopire iz unutrašnjosti Sabornog hrama. - Nije on umro, on je i sada među nama. Posmatra nas i uči nas, kako je oduvek činio.
Prolazi i ponoć, ulazimo u prvi dan bez patrijarha. Pitomoj koloni se ne vidi kraj.      

SIMBOL PRAVDE I LJUBAVI
NA samom ulazu u Sabornu crkvu, sa obe strane, postavljene su dve knjige žalosti. Knjige crvenkaste boje, tvrdih korica i - tužnih poruka.
- Najčestitijem čoveku koji je hodao ovom napaćenom srpskom zemljom, večna slava i hvala - stoji lepim rukopisom.
- Kuda ćemo mi Srbi bez svog pastira? - pita se jedan.
I odmah ispod:
- Bio si i ostao simbol pravde i ljubavi, za sve koji su imali tu čast da žive u tvoje vreme. Srpski narod te nikada neće zaboraviti.

SMERNOST I DOSTOJANSTVO
DUH smernosti i dostojanstva prelio se kasno sinoć iz porte Saborne crkve i na obližnje restorane i kafiće. U polupraznim lokalima sedeo je tek poneko. Prizor u kafeu naspram Patrijaršije, poznatom po veseloj atmosferi - pomalo neočekivan: na televizji TV prenos mimohoda i prilozi o životu upokojenog crkvenog poglavara. Muzike nema. Tišinu remeti samo tihi žamor gostiju, koji, čini se, i nesvesno snižavaju ton glasa. Kao da niko ne želi da uznemiri tek usnulog patrijarha.

R. DRAGOVIĆ - M. PRELEVIĆ