NADMETANjE za prestižna zvanja akademika preselilo je priču o predstojećim izborima u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti iz zgrade u Knez Mihailovoj na univerzitete, u kliničke centre, institute, poslaničke klubove... Najviše prašine podiglo se oko kandidature ministra zdravlja Tomice Milosavljevića.
Upućeni kažu da je manji problem to što nije dobio podršku odeljenja medicinskih nauka SANU, jer, osim njega, nemaju je još 22 kandidata, od kojih su mnogi vrhunski stručnjaci u medicini. Za predstojeće izbore za dopisne članove, podršku je, na svim odeljenjima, dobio svega 21 kandidat, dok njih 44 na izbornu skupštinu ide bez podrške. Veći je problem, kažu, što se Milosavljević aktivno bavi politikom i što u poslednjih devet godina, objektivno, nije imao mnogo vremena da se bavi naukom.
- Nije u redu da se aktivni političari kandiduju za članstvo u Akademiji - kaže akademik Vasilije Krestić. - Ne bi trebalo da se neko političkim autoritetom nameće u nauci.
Još jedna od tema koja se otvorila uoči izbora zakazanih za 5. novembar jeste godište kandidata. Na predstavljanju potencijalnih članova, akademik Nikola Hajdin, predsednik SANU, rekao je da Akademija treba da se podmladi.
Na spisku onih koji bi mogli da uđu u ovu najprestižniju naučnu i umetničku ustanovu neki su uveliko prešli sedamdesetu godinu. Na primer, jedini kandidat za dopisnog člana odeljenja istorijskih nauka, prof. dr Mihailo Vojvodić, ima 71 godinu, na odeljenju društvenih nauka predložen je Danilo Ž. Marković (76), a na matematici i fizici Ljubomir Ćirić (74).
Akademik Krestić ipak smatra da godište nije otežavajući činilac, bar u društvenim naukama.
- Priče o podmlađivanju su za one koji ne znaju šta je nauka. U humanističkim naukama ljudi tek posle šezdesete godine objavljuju najbolje radove - izričit je Krestić.
Ipak, kaže on, nije zadovoljan što je na odeljenju istorijskih nauka, čiji je sekretar, predložen samo jedan kandidat za dopisnog člana. Na medicinskom odeljenju ih je, na primer, 24!
Veliki broj kandidata, smatra prof. dr Goran Bašić, dugogodišnji saradnik SANU, posledica je velikih pritisaka na odeljenja. Ali, procenjuje, mnogo je teže uticati na skupštinu, a ona daje konačnu reč ko će da bude primljen.
- Skupština je mnogobrojna, a za prolaz je potrebno više od polovine glasova. Tu sede ljudi koji su već dokazani u nauci i ne moraju da trpe nikakve pritiske - ocenjuje Bašić.      

TREĆA SREĆA
TREĆINA od 84 kandidata već je bar jednom bila predložena za članstvo u SANU, ali nije dobila većinu u skupštini. Prof. dr Milan Dimitrijević peti put pokušava da postane akademik. Za mesto na odeljenju hemijskih i bioloških nauka treći put se takmiči prof. dr Milenko Plavšić. Akademik Vojislav Stanovčić više od 20 godina čeka da, od dopisnog, bude unapređen u redovnog člana.