„VEČERNJE Novosti“ i Institut za savremenu istoriju pokrenule su akciju za pronalaženje tajnih grobnica u Srbiji u kojima je zakopano na desetine hiljada Srba, „državnih neprijatelja“, „saradnika okupatora“, „domaćih izdajnika“ ali i Nemaca, Mađara....
Seriju tekstova nastavljamo sa Zaječarom. Sa gradom koji je prvi oslobođen u zemlji od strane Crvene armije, već u septembru 1944. godine i koji je tako, prvi i osetio svu „revolucionarnu pravdu“ oslobodilaca...
Po unapred pripremljenim spiskovima političkih komesara, po oslobođenju je likvidirano oko stotinu viđenijih ljudi Zaječara, Boljevca i i okoline.
- Nudimo istorijske izvore i mogućnost da se rekonstruišu događaji i pronađu lokacije na kojima su žrtve pokopane. Tu prestaju naša ovlašćenja - rekao nam je dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju. - Na potezu je zatim država i nadležni organi da obeleže ta mesta da bi eventualno moglo da dođe i do otkopavanja i ekshumacije.

* * * * *

DUVAO je neprijatan vetar. Klečali smo na ledini. Sa lelekom očajnika smenjivale su se grube psovke. Noktima smo grebali po zemlji iz koje su virile krvave ruke i noge....
Dva meseca ranije, decembar 1944. u porodičnu kuću Dušana Tomića, četrdesetsedmogodišnjeg industrijalca u Boljevcu, banuli su u hladnu noć „oznaši“, ščepali ga grubo i odveli u svoje sedište u Zaječaru....
Na pragu su ostali žena Radmila, ćerka Dobrila (16) sin Dobrivoje (14). Gledali su nemoćno i stezali ruke.
Dobrivoje sada ima 79 godina. Seća se svakog stravičnog inserta iz detinjstva. Sve te slike složio je u album života.
Njegov otac, kaže, nije bio ni vojnik ni političar. Nikog nije ubio. Bio je bogat. Držao je fabrike ulja, industriju lima, mnogo radnji, štampariju...
- Nije hteo da radi za vreme rata. Sve je obustavio. Čekao je oslobođenje - priča nam Dobrivoje.
U zaječarskom pritvoru, Dušana su držali 59 dana. Žena Radmila ga je posećivala svake nedelje. Nosila hranu, čist veš...
- Majka je svakodnevno išla kod šefa Ozne. Borila se, hiljadama puta upitala: zašto je uhapšen?
Šef Ozne je hladno odgovarao:
- Mi ne hapsimo nevine, samo krivce i zločince!
Radmili je rečeno da skupi 100 potpisa u Zaječaru sa zahtevom da joj oslobode muža. Kad je donela listu, policajac je potpise iscepao i bacio.
- Nemoj više dolaziti! - odbrusili su na vratima zatvora supruzi koja je držala u ruci meso i čiste potkošulje, gaće i čarape.
Od 9. februara 1945. godine, Dušanu se gubi svaki trag.
- Tetka iz Zaječara zvala nas je posle dva dana. Prenela nam čaršijske priče da su neke zatvorenike odveli u podnožje brda Kraljevica, na streljanje - priča Dobrivoje.
Odvodili su ih noću, peške, Ulicom hajduka Veljka, zvanom „kifla“. Gasili su ulične svetiljke.
Izmrcvareni ljudi vikali su svoja imena i selo odakle su, ne bi li Zaječarci proneli glas. Urlali su: „Osvetite nas“, „Ne zaboravite nas“, „Živeo kralj“...
Majka Radmila sa ćerkom i sinom dobauljala je na poljanu pod Kraljevicu 12. februara. Bilo je puno sveta. Spoticali su se o krvave motke i žice na razrovanoj ledini.
Obezglavljeni ljudi su kukali. Tumarali. Urlali su imena najmilijih, čija su tela bila pod zemljom natopljenom krvlju.
- Klečali smo. Pokušavali da zapalimo sveće. Vetar nam nije dozvoljavao. Partizani su šutirali ljude, psovali nas, pljuvali, vikali „Ustaj marvo, ima tu mesta i za vas“ - oživljava slike Dobrivoje.
Psi su izvlačili leš iz zemlje. Žene su kriknule.
- Pazi tamo dole, psi razvaljuju! Ovo je plitko! Dajte još zemlje! - vikao je naoružani policajac.
Dobrivoje, dečak od 14 godina, video je ruku koja je izvirila iz ilovače...
Iste godine, Radmilu Tomić i njeno dvoje dece, isterali su iz porodične kuće.
- Sekretar sreskog komiteta Steva Bogdanović, naredio nam je da napustimo državnu imovinu. Brutalno smo polugoli izbačeni na ulicu. Potucali smo se od rođaka do rođaka...
Zbog uvreda prema pripadnicima Ozne Radmilu je komitet osudio na smrt. Kad su dobili tu informaciju, svi su iste večeri pobegli tajno u Beograd.
Živeli su u odvojenim stanovima dok Dobrivoja i sestru Dobrilu nisu prebacili u sirotište.
- Bili smo živi bez života. Brojevi. Deca zločinaca. Nismo imali prava na studije...
Već 1952. Dobrivoje se otisnuo u svet. Prvo u Sloveniju, pa u Austriju, da bi se posle četiri godine obreo u Nemačkoj. Sestra je pobegla u Kanadu.
- Bio sam najpre u logoru za raseljena lica da bih kasnije dobio politički azil.
Završio je u tuđini medicinski fakultet, doktorirao je zubnu medicinu. Majku, koja je umrla 1976. godine više nije video od onog rastanka.
Vratio se u Beograd 2002. godine. Da sazna istinu o stradanju oca.

ČETIRI GROBNICE
Prema podacima koje smo dobili od Tomića, u Zaječaru postoje četiri masovne grobnice: Kraljevica, Vladičini vinogradi, Konjsko groblje, Artiljerijska kasarna.
- Po rečima komandanta zatvora Leke Stojanovića - od oktobra 1944. do maja 1945. izvedeno je na streljanje između 700 i 750 ljudi - navodi Dobrivoje Tomić uz napomenu da su u Zaječaru bila dva zatvora.

ZLOČIN NE ZASTAREVA
DOBRIVOJE je podneo Specijalnom tužilaštvu za ratne zločine i zahtev o utvrđivanju istine o ubistvu njegovog oca.
- Javno tužilaštvo me obavestilo da takav zločin ne zastareva ali je postupak zakočio. Islednik Ozne iz Boljevca Miodrag Cojić, koji je uhapsio mog oca, dao je izjavu opštinskom sudu u Beogradu da Dušan Tomić nije sarađivao sa četnicima ali je bio simpatizer. Šef Ozne Zaječara Dušan Saša Gligorijević umro je i nije dao iskaz - navodi Dobrivoje.

* * * * *

EKSKLUZIVNO “NOVOSTI“ OBJAVLJUJU SVEDOČENJA GRAĐANA KOJI SU SE JAVILI OKRUŽNOM TUŽILAŠTVU (2)
OD ADE DO RATNOG OSTRVA

DA bi se sklopile sve kockice mozaika tajni o izvršenju smrtne kazne nad generalom Dragoljubom - Dražom Mihailovićem, Okružno javno tužilaštvo u Beogradu otvorilo je telefonsku liniju za sve građane koji imaju bilo kakva saznanja o tom činu. Specijalni tim iz tužilaštva primio je do sada desetine poziva, a „Novosti“ ekskluzivno objavljuju deo tih telefonskih svedočenja ljudi koji veruju da imaju neke podatke o likvidaciji četničkog vođe.

* J. M. iz Knjaževca saopštio je da je, kao podoficir Jugoslovenske armije, u martu 1947. godine pitao podoficira Leskovčanina koji se nalazio na straži u blizini zgrade u kojoj je suđeno Draži Mihailoviću gde je Draža sahranjen, na šta mu je podoficir pokazao na šipražje u pravcu juga u odnosu na zgradu na udaljenosti od oko 200 metara. Takođe je naveo da je ubrzo nakon ovog događaja dobio prekomandu iz Beograda.

* V. S. iz sela Budisava, saopštio je da je služio u gardi 1963. i 64. godine i da se u toku vojnog roka jedno vreme nalazio na terenu u Jajincima, gde je u jednom trenutku seo na neku ploču u blizini groblja na Jajincima, a komandir voda poručnik Kocić Đuro mu je rekao da je pod tom pločom sahranjen Draža. Naveo je da je tokom služenja vojnog roka u jednoj baraci koja se nalazila blizu Doma garde video uniformu Draže Mihailovića i njegovu torbicu sa notesima. Spreman je da navedeno mesto pokaže.