ČAČAK - Bio sam na Dražinom grobu odmah ujutru, pošto je prethodne večeri streljan. Na grobu nije bilo uobičajene humke, raka je skoro bila poravnana sa okolnim terenom, a višak zemlje bio je razbacan podalje od groba. Celom dužinom groba, gledano sa zatvorske strane, bili su vidljivi tragovi sitnog kreča koji je zaostao u travi. Streljan je na nekoliko stotina metara od zida zatvora. U grobu je zakopan sam, a ne u grupi, jer je i pogubljen sam.
Ovako svoje svedočanstvo o streljanju Dragoljuba Draže Mihailovića za “Novosti” kazuje Krsto Nikačević (84), penzioner, koji se pre desetak godina sa suprugom iz Beograda doselio u Čačak. U vreme pogubljenja Draže, Nikačević je bio jedan od rukovodilaca Centralne čete milicije u Beogradu, koja je obezbeđivala zgradu zatvora na Adi ciganliji.
- Za rukovodioca straže na jednom od sastanaka, na moj predlog, izabran je Radivoje Lazić, moj veliki prijatelj i zemljak. On je te noći bio u zatvoru kada je Draža streljan. Ja sam došao ujutru na posao i video sam da je Lazić jako umoran i uzrujan. Rekao mi je da je prethodne noći bila velika gužva i da je streljan Draža - ispričao nam je Nikačević događaj do u detalje, kao da je juče bilo. - Lazić mi je objasnio da je te noći u zatvoru bio Krcun, Minić i Brajnik. Potom me je odveo do mesta gde je bilo streljanje. Otišli smo nekoliko stotina metara od zida zatvora. Kao da mi je sad ta slika pred očima. I sada bih znao da pronađem grob, a kao orijentir bi moglo da mi posluži mesto gde je bila kapija na zatvorskom zidu.
Nikačević veli da je strogo čuvana tajna bila da je Mihailović bio pritvoren u zatvoru na Adi, ali da se dešavalo da povremeno bude odveden u Đušinu. To se, kaže, nije događalo tako često, jer je bilo opasno “šetati” Dražu po Beogradu.
- Upitao sam Lazića da mi kaže kako se Draža držao pre pogubljenja. Kazao mi je da je bio potpuno izgubljen i zgranut, jer se on tome nije nadao. Dvojica stražara su ga vodila ispod miške. Ispričao mi je da poslednjih stotinak metara do gubilišta nije mogao ni da hoda, već su mu se noge vukle po zemlji. Doveli su ga do rake i tu ga streljali - rekao nam je Nikačević, koji je deo svog svedočenja uputio i Državnoj komisiji za istraživanje mesta pogubljenja Draže Mihailovića.
- Rad sam da pomognem u pronalaženju Dražinog groba, kaže Nikačević i dodaje da je lako pronaći grob, jer je siguran da je Draža zakopan sam, a ne u grupi i da mu je telo prekriveno krečom.

OBEZBEĐIVAO RANKOVIĆA
NIKAČEVIĆ je nakon stražarskog posla u zatvoru na Adi, postao šef policije u Zemunu, a potom je u repubičkom SUP-u bio vođa tima inspektora, odgovoran za održavanje javnog reda i mira i obezbeđivanje političara u Srbiji. Jedno vreme je radio i kao lično obezbeđenje Rankovića. Već 38 godina je u penziji.

STOP REHABILITACIJI
U JEKU priče o rehabilitaciji Dragoljuba Draže Mihailovića i otkrivanja istine o njegovom pogubljenju, predstavnici SUBNOR-a, Saveza antifašista Srbije i društva za istinu o NOB-u, tražili su u utorak hitno stopiranje njegove rehabilitacije. Mihailovića su, na tribini u prostorijama SUBNOR-a, nazvali “glavnim strategom, organizatorom i taktičarem četničke kolaboracije sa Silama osovine i njihovim kvislinzima”.
Bivši borci i simpatizeri ovih udruženja ogorčeni su, a Slavko Popović iz SUBNOR-a rekao je da ne isključuju radikalnije proteste ako Mihailović bude rehabilitovan.
- Predlaganjem njegove rehabilitacije, umesto otpora okupatoru i borbe za slobodu, u prvi plan ističu se kvislinštvo i saradnja sa okupatorom.
Zato zahtevamo da se obustavi sudski postupak za rehabilitaciju Draže Mihailovića, najenergičnije se suprotstavljamo omalovažavanju istinskih boraca za slobodu i nevinih žrtava četničkog terora - stav je ovih udruženja. Od učesnika tribine moglo se još čuti i da je četnički vođa zapravo čovek koji je u zemlju uveo “instituciju klanja, i to svog naroda... (I. M.)

PRIJAVILO SE 50 SVEDOKA
RepubliČkom javnom tužilaštu prijavilo se 50 svedoka iz čitave Srbije i inostranstva koji žele da svedoče o mestu streljanja i sahrani Dragoljuba Mihailovića. Meni lično prijavilo se 20 svedoka, ali nijedan od njih nema materijalne dokaze o svom učeššću u izvršenju sudske presude nad generalom - otkriva za “Novosti” Dragan Vlahović, član državne komisije.
Prema prvim saznanjima, od 50 prijavljenih, svega petoro svedoka ima verodostojna saznanja o sudbini Dragoljuba Mihailovića, ali bez obzira na to, na sastanku komisije u četvrtak biće sačinjen spisak svih prijavljenih, kao i uža lista pouzdanih svedoka koji imaju direktna saznanja o streljanju Draže Mihailovića.
U komisiji tvrde da se pokazala kao dobra odluka o skidanju oznaka državne tajne sa svih spisa i dokumenata u vezi sa streljanjem Mihailovića i da se svi svedoci oslobode čuvanja tajne, jer su svi prijavljeni svedoci pre davanja službenih izjava tražili najpre da pogledaju tu odluku.
Sednica komisije umesto u sredu biće održana u četvrtak. (M. L.)