U SRBIJI živi oko milion i po ljudi koji nemaju osnovno obrazovanje. Po poslednjim podacima Zavoda za statistiku, iz popisa od 2002. godine, nepismeno je 227.039 stanovnika, od jednog do tri razreda osnovne škole završilo je 126.127 građana, dok 898.847 ima od četiri do sedam razreda osnovne škole.
NaŽalost, ovi podaci ne daju pravu sliku o tome koliko žitelja Srbije nije pismeno, mada se tačno ne zna ni šta nepismenost podrazumeva. Prema objašnjenju prof. dr Miomira Despotovića, sa Katedre za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta, koji se već dugo bavi ovim problemom, metodologija Zavoda za statistiku za utvrđivanje i identifikovanje nepismenih je “nesigurna”.
- Popisivač dođe u kuću, a ispitanik se sam izjašnjava o svom statusu - kaže Despotović. - Ja bih rekao da se kao nepismeni prijave oni koji su imali hrabrosti to da priznaju. Mnogo njih sebe smatra pismenim ako znaju da se potpišu, a mnogi kriju pravo stanje stvari i kažu da su pismeni, iako nisu.
NaŠ sagovornik ističe da postoje neka starija, ali i dalje aktuelna, istraživanja da na testu čitanja, dakle objektivnog proveravanja pismenosti, oko 40 odsto onih koji kažu da su pismeni, bude nepismeno, dok je na testu pisanja taj procenat nešto veći. On dodaje da sadašnja metodologija nije primerena za neko objektivnije ocenjivanje obrazovne strukture stanovništva.
- Mi imamo 6,5 odsto stanovnika bez ikakve stručne spreme, koji nikada nisu bili u školi - kaže Despotović i dodaje da je “malo čudno kako su uspeli da je izbegnu”. Oko 3,5 odsto je nepismeno, 22 odsto nema potpuno osnovno obrazovanje, a 24 odsto je sa osnovnim obrazovanjem.
U Srbiji ima 13 ili 16 škola za obrazovanje odraslih, kaže Despotović i dodaje da ukoliko bi one radile sadašnjim tempom trebalo bi 150 godina da postojeće nepismene i polupismene uvedemo u civilizaciju pismenih. U Mačvi, recimo, ima 80.000 ljudi koji nemaju osnovno obrazovanje, u Jablaničkom okrugu između 55.000 i 65.000 građana.
- Ovo je ogroman problem i sa postojećim kapacitetima ne možemo da podignemo obrazovni nivo stanovništva - upozorava Despotović. - Osim što je malo škola, problem je što one rade po zastarelim nastavnim planovima za decu i mlade, koji su makazama prilagođavani odraslima. Oni tamo uče sadržaje i predmete koji su za njih nefunkcionalni, pa ih ljudi nerado pohađaju.
Prošle godine, Institut za pedagogiju i andragogiju u saradnji sa Ministarstvom prosvete uradio je projekat pod imenom “Funkcionalno osnovno obrazovanje Roma”, koji bi mogao da bude primer kako da se radi i sa drugim grupama neobrazovanih.
- Oni ne uče nešto što je nepotrebno i nefunkcionalno sa stanovišta njihovog svakodnevnog života - kaže naš sagovornik. - Recimo iz ekologije ne uče globalne ekološke probleme, nego s obzirom na to da žive obično na deponijama, moraju da nauče kako da zaštite decu od otrova, pacova, gde da naprave toalet, kako da održavaju higijenu.
Na ovaj način sadržaji osnovnog obrazovanja stavljaju se u funkciju stručnih obuka. Ovaj projekat realizovan je u 11 gradova sa 250 Roma za 16 zanimanja. Posle obuke, dobija se sertifikat koji je validan na tržištu rada.
- Pitanje je dobre volje Ministarstva prosvete da odobri ove programe za ostale stanovnike i da se nastavi obuka Roma - naglašava Despotović. - Nažalost, i ovo ministarstvo, kao i prethodna, kad dođe u poziciju da odlučuje, zaustavi sve ono što je do sada rađeno, pa je i ovaj projekat zaustavljen. To je pitanje političke volje. Iako su škole zainteresovane, bez odobrenja ne mogu da rade.
Obrazovanje odraslih je socijalni instrument da se reše ključni problemi, ali sa ovim brojem škola i novcem koji Srbija izdvaja, pitanje je da li je to moguće.
- Srbija je potpisala Milenijumsku deklaraciju 2000. godine i obavezala se da će za 50 odsto smanjiti stopu nepismenih i polupismenih u narednih 15 godina. Takođe, postoje i određeni kriterijumi propisani evropskim dokumentima, neophodni za ulazak u EU. Srbija potpisuje različite deklaracije, ali ne radi ništa da bi ih sprovela - kaže naš sagovornik. - Po koeficijentu produktivnosti radne snage, Srbija je na 80. mestu, a iza je mali broj zemalja. Sa sadašnjom obrazovnom strukturom, suludo je očekivati da postanemo deo Evropske unije, jer mi nemamo kapacitet da to postignemo.


POREĐENJE
PROCENAT nepismenih u Sloveniji iznosi svega 0,6 odsto, dok je u Portugalu taj procenat visok oko 20 odsto. U Nemačkoj je nepismeno između šest i osam odsto građana. Iako su ovi procenti veći nego u Srbiji, za većinu evropskih zemalja obrazovanje je najveći prioritet.
Bivši britanski premijer Toni Bler je po dolasku na vlast prvo napravio reformu obrazovnog sistema, a Irska je od jedne male siromašne zemlje investiranjem u obrazovanje napravila ekonomski bum.


STRATEGIJA
VLADA Srbije u prethodnom sazivu je usvojila Strategiju srednjeg stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih, napravljen je akcioni plan sa budžetom, ali sadašnje Ministarstvo prosvete je sve zaustavilo - kaže profesor Despotović i dodaje:
Ne mogu reći da se ništa nije uradilo, ali je, ipak, glavna prepreka za reforme obrazovanja Ministarstvo prosvete, njegova sporost i rigidnost, vrlo kruta politika i nevoljno reformisanje sistema obrazovanja.


NAJGORE U BOJNIKU
PREMA podacima republičkog Zavoda za statistiku, bez Kosova i Metohije, najviše nepismenih ima u opštinama Bojnik, Gadžin Han, Žitorađa, Trgovište, Merošina i Crna Trava, gde je više od 10 odsto nepismenog stanovništva.
Najmanji procenat onih koji ne znaju da čitaju i pišu je u beogradskim opštinama Savski venac, Stari grad i Vračar - ispod 0,40 odsto.