KRAJ Drugog svetskog rata za mnoge ugledne Srbe bio je početak stradanja. Svi oni koji su "predstavljali opasnost za novu vlast" proglašavani su narodnim neprijateljima. Osuđivani su na smrt ili dugogodišnje zatvorske kazne, a sve to pratilo je oduzimanje imovine i stavljanje na "stub srama" svih članova porodice.
Donošenjem zakona o rehabilitaciji i brisanjem takvih presuda, njihovi naslednici su dobili neku vrstu satisfakcije, ali postavlja se pitanje šta je sa onima koji su svojim odlukama doprineli da nevini stradaju. Advokat Tihomir Konstantinović smatra da mnoge stvari koje su se dešavale posle Drugog svetskog rata ne smeju biti zaboravljene i da se ne može olako preći preko ubistava i progona nedužnih intelektualaca i domaćina.
- Ljudi su streljani i zatvarani, imovina im je oduzimana po raznim osnovama i mislim da se u tim slučajevima radilo o ratnim zločinima protiv civilnog stanovništva, a ova dela ne zastarevaju - ističe Konstantinović. - Pored rehabilitacije koju sprovode nadležni okružni sudovi, treba sprovesti i lustraciju za one koji su bili naredbodavci zločina, a još su živi. Ostali, koji su bili manje odgovorni, moraju na neki način biti označeni kao pomagači i izvršioci tadašnjeg režima.
Advokat Sava Anđelković podseća na činjenicu da je mnogo kriminalaca na slobodi i da ima nevino osuđenih, ali da odluka najvišeg suda u zemlji obavezuje izvršne organe. Ovu konstataciju obrazlaže činjenicom da dosta krivice snose loši zakoni, ali da još veću krivicu snosi čovek koji ih primenjuje.
- U teoriji prava postoje takozvani podnošljivi zakoni koje svaki sudija bez velikog razmišljanja treba da primeni, zatim manje podnošljivi, gde bi sudija morao ozbiljno da razmišlja o njegovoj primeni i, najzad, apsolutno nepodnošljivi zakoni koji su nasilje nad pravom, etikom i zdravim razumom, koje nijedan sudija ne bi trebalo niti smeo da primeni - kaže Anđelković. - Šta uraditi sa ljudima koji su u liku sudije za prekršaje ili krivičnog sudije doneli odluke na osnovu kojih su mnogi izgubili živote ili su bili izloženi raznim mučenjima i poniženjima? Uveren sam da ne možemo generalno da zauzmemo stav, jer nema identičnog slučaja, niti identičnog sudijskog ponašanja. Svaki predmet je duboko originalan za sebe.
Advokat Anđelković ističe da veliki broj tih sudija više nije među živima, ali misli da to nije razlog da stručna, pravnička javnost ne zauzme stav u slučajevima kad su sudije primenjivale menje podnošljive zakone, a još više ako su primenjivali zakone sa kojima se ni sami nisu slagali.
- Javnost treba da osudi one sudije koje su donele presude protiv ljudi koji su rehabilitovani - nastavlja Anđelković. - Sudije su znale da nisu krivi, ali su ipak pod pritiskom svoje partije donosili presude koje nisu imale nikakvo zakonsko utemeljenje. Mi pravnici moramo da razmišljamo šta su naši profesionalni preci uradili našim očevima i dedovima i to radi nauka sadašnjim sudijama i tužiocima. Oni moraju da budu svesni da će jednog dana neko preispitivati njihove odluke.


REHABILITOVANI

BEOGRADSKI Okružni sud doneo je odluke da se rehabilituje Momčilo Ninčić, nekadašnji ministar inostranih poslova u izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije, koju je vodio Draža Mihailović. Rehabilitovan je i književnik Dragoslav Mihailović, koji je inače i jedan od inicijatora donošenja Zakona o rehabilitaciji. Sudu su podneti zahtevi za rehabilitaciju Draže Mihailovića, Slobodana Jovanovića, glumaca Žanke Stokić i Jovana Tanića, dr Radenka Stankovića, namesnika kralja Aleksandra...