PROLAZNOST od 11 odsto na fakultetima BU može se povećati samo radom, kako studenata, tako i profesora.
Mora mnogo da se radi, a studiranje treba da postane posao. Studenti moraju da dolaze na posao i svaki dan da uče: na času, u laboratoriji, u biblioteci, da sarađuju sa nastavnicima. Isto važi i za profesore: ne mogu samo da održe predavanja a da nemaju povratnu informaciju šta su studenti razumeli i kako su prošli na ispitu. To je kao u sportu: profesor je trener, a studenti igrači.
Ovo u razgovoru za "Novosti" ističe prof. dr Branko Kovačević, novi rektor Beogradskog univerziteta. Naglašava da je to praksa u zapadnim zemljama, gde se studira godina za godinom, i gde je nezamislivo da postoji uslovni upis godine.
Reforma nastavnog programa 2003. godine na ETF povećala je prolaznost sa 7-8 odsto na čak 80 odsto!
ISTA PRAVA
* ZAKONODAVNI odbor Skupštine Srbije dao je tumačenje spornog člana 127. Zakona o visokom obrazovanju, po kome su ranije diplomirani studenti izjednačeni sa masterima. Mnogi su to protumačili kao automatsku zamenu diploma?
- Studenti su to i do sada mogli da učine, ali uz uslove koje propisuje svaki fakultet. Master diploma mora da se izda uz saplement diplomi, gde se navode ispiti koje su studenti položili, profesori kod kojih su polagali, ocene, sve aktivnosti tokom studija. To je kao lična karta studenata za šta je on osposobljen da radi. Lako je napisati za ove studente, koji sada kod nas studiraju po novom programu od 2003. godine, kao i za zadnjih pet-šest generacija.
* Šta sa onima koji su diplomirali pre 20 ili 30 godina?
- To nije lako. Ti predmeti više ne postoje u sadašnjim nastavnim planovima i programima, pa se mora napraviti neka ekvivalencija predmeta. Master diploma je u stvari profesionalna diploma, i vi tu priznajete da je majstor svog posla, znači profesionalac. Niko nije profesionalac ko završi redovne studije. Da bi to bio, treba da se doškoluje u nekoj oblasti. Oni koji imaju svoje diplome, postali su profesionalci kroz svoj rad, i njima ne treba dirati diplome, već samo izjednačiti prava: da mogu da rade isto što i masteri.
KAKO DO NOVCA
* JEDAN od osnovnih problema Beogradskog univerziteta je finansiranje. Šta ćete uraditi da se to promeni?
- Činjenica je da Vlada ima mnogo problema, ali Univerzitet mora da se postavi kao partner Vladi i da sarađuje sa svojim osnivačem. Univerzitet treba sam da nađe neke predloge ili alternative i da u dogovoru sa Vladom donese novi pravilnik o finansiranju. Jer, to ne može da se rešava uredbom, već zakonom koji definiše i prava i obaveze, kako osnivača, tako i fakulteta.
Mi nemamo problem sa ministarstvima prosvete i nauke, već finansija koje daje novac.
* Zalažete se za to da fakulteti sami treba da zarađuju novac, a ne da se oslanjaju samo na državu?
- To je tačno. Fakulteti su vrhunske naučno-istraživačke ustanove i obrazovne. Obrazovanje i nauka moraju da imaju neku komercijalnu konotaciju, mora da postoji transfer znanja i tehnologije u društvo, privredu, industriju... Fakulteti i instituti moraju da imaju sopstvene prihode, od kojih će se delom finansirati i zarade zaposlenih, ali i investirati u dalji napredak i razvoj institucija.
* Predstoji akreditacija svih visokoškolskih ustanova?
- To je nešto novo za sve, i na tom planu je urađeno dosta, što je potvrđeno i boljom ocenom 3,8. Loša ocena, pre dve godine, pomogla nam je da se popravimo. Pravila su jako dobra, ali ih sada treba primeniti u praksi. Univerzitet tu treba najviše da pomogne, jer različiti ljudi tumače pravila na različiti način.

BIOGRAFIJA
PROFESOR Kovačević je prvi rektor sa ETF posle 40 godina, a tehnički fakulteti su ovo mesto dobili posle 15 godina.
Rođen je 1951. godine u Beogradu, gde je završio OŠ "Siniša Nikolajević" i Osmu beogradsku gimnaziju. Na ETF je magistrirao i doktorirao, a 1981. godine počeo je da radi kao asistent na ovoj visokoškolskoj ustanovi. Pre toga bio je zaposlen u Institutu "Mihajlo Pupin" u laboratoriji za računarsku tehniku, kao i u Vojno-tehničkom institutu u laboratoriji za upravljanje i vođenje, gde je konstruisao rakete.
Na ETF predaje više predmeta iz olasti sistema automatskog upravljanja i obrade signala.