POSLEDNjI upad lidera tzv. CPC u hram Svetog Dimitrija u Ugnjima oštro je osudila Mitropolija crnogorsko-primorska, upozoravajući ovu versku zajednicu i državnu televiziju Crne Gore da će protiv njih pokrenuti sudski postupak. Reč je o nasrtaju na vekovnu imovinu Mitropolije, što nije prvi put.
Njegovo visokopreosveštenstvo arhiepiskop cetinjski i mitropolit crnogorsko-primorski g. Amfilohije ovim povodom kaže za "Novosti":
- Tvrdnje tzv. Crnogorske pravoslavne crkve da joj pripada na desetine hramova u Crnoj Gori su obične laži, jer su svi ti hramovi u katastru upisani na Mitropoliju! Skandal je, nažalost, u tome što ima pojedinaca u nekim delovima vlasti koji te laži podržavaju, i da njih nije, da nije nekih medija, ta ideja o CPC bila bi nešto nepostojeće u životu Crne Gore. Kako može neko ko je osnovan 2000. godine da pledira da mu pripada imovina, pokretna i nepokretna, koja tu postoji vekovima? Ta verska zajednica ima pravo da za svoju imovinu smatra samo ono što je stekla od trenutka osnivanja.

Predstavlja li Miraš Dedeić, sad kad se Crna Gora odvojila, realnu opasnost po kanonsku crkvu u toj državi?
- Ne predstavlja! Odlukom Sabora, na majskom zasedanju, mitropolitu crnogorsko-primorskom vraćena je titula arhiepiskopa cetinjskog, i tom istom odlukom, osnovan je Episkopski savet pravoslavne crkve u Crnoj Gori. U taj savet, pored mitropolita, ulaze episkopi budimljansko-nikšićki, mileševski, zahumsko-hercegovački i dioklijski, koji donose odluke na potvrdu Saboru. Nikad Crna Gora nije imala toliki broj kanonskih episkopa.
- Što se tiče tzv. CPC, ona skuplja crkvene otpatke. Za pravoslavnu crkvu ne postoji, niti je od koga priznata - njihovo krštenje nije krštenje, venčanje nije venčanje. Sam Miraš je anatemisan. Pa i o tom nesrećnom Antoniju Abramoviću neke stvari govorim prvi put: pred smrt je molio patrijarha da ga primi, patrijarh je rekao da hoće pod uslovom da na prijemu budem i ja. To je bilo 1996. godine. Krenuo je iz Kanade s namerom da dođe u Patrijaršiju, ali je to neko očito saznao, zgrabili su ga, otišao je u bolnicu u Podgorici i nije iz nje izašao.
- Nažalost, kad pominjem krugove koji podržavaju tu “divlju” crkvu, moram da pomenem rimokatolike, koji su im u centru Kotora dali da od zgrade iz 16. veka, u samom srcu grada, protiv svake logike, podignu zvonaru, naprave nekakvu crkvicu. Imamo korektne odnose s nuncijem Zbarbarom, s nadbiskupom Hočevarom, ali katolički biskupi iz Primorja nisu korektni prema pravoslavnoj crkvi. Na volšeban način je zgrada koja je pripadala Kotorskoj biskupiji pripala CPC! Mi po godinu dana čekamo za neku dozvolu, a njima je zavod munjevito uradio prenamenu zgrade u sakralne svrhe!

Ima li istine u pričama da su u SPC oživele razne struje?
- Crkva je živi organizam koji diše, nije uniformisana kao neke ideologije ili partije. Tačno je da sve ove promene, izvesna anarhičnost u društvu, utiču do određenog stepena i na previranja u crkvi, ali te razlike nisu suštinskog karaktera. Ne postoji nekakva podvojenost u bitnim stvarima što se tiče života crkve i njenog poretka. Ljudi imaju predrasude da je crkva dogmatski blok u kome sve mora da ide po kalupu, i začude se kad vide raznolikost.

Kreću li stvari sa mrtve tačke oko oslobađanja arhiepiskopa Jovana?
- To je jedna sramna stranica u istoriji moderne države, i za vlast, i za predstavnike crkve koja sebe naziva Makedonskom pravoslavnom crkvom. Jer da se ona drukčije ponašala, ne bi se laička država tako brutalno ponela prema jedinom kanonski priznatom episkopu od svih pravoslavnih crkava. Sabor je u maju apelovao na makedonske vlasti da ovu nepravdu isprave. Svima je jasno da je to za šta ga okrivljuju plod lažnih optužbi, pogotovo sadašnja “krivica”, za koju je već jednom bio oslobođen. Taj novac nije ni potrošen ni ukraden, postoji i sad. Pročitao sam negde, što je još bezumnije, kako Svetski makedonski savez traži da se i druga dvojica episkopa Ohridske arhiepiskopije optuže zbog navodnog raspirivanja verske i nacionalne mržnje. Optužuju njih za ono što oni na delu sprovode! Najavili su iz Sinoda u Skoplju da su voljni da uspostave dijalog sa SPC. Namera je dobra, ali moraju da budu načisto: sve dok je arhiepiskop Jovan utamničen, nema, niti može biti, govora o nastavku dijaloga. Kad isprave nepravdu, i puste ga iz zatvora, smatraćemo da su pokazali dobru volju.


TESLA I HRAM
NE odustajete od ideje da se Tesla sahrani pored hrama?
- Sabor je doneo tu odluku, taj čin je trebalo da se obavi tokom njegovog jesenjeg zasedanja. Reagovali su, koliko sam čuo, Muzej i gradske vlasti, i stvar je stopirana, ali to ne znači da je crkva odustala. To će pre ili kasnije biti urađeno. Tesla to zaslužuje, on je nasilno spaljen, sad počiva u nekakvoj kugli, što je najgora vrsta poniženja. Taj greh mora biti okajan tako što bi ljudski bio sahranjen na Vračaru, na mestu na kome je nasilno spaljen drugi veliki Srbin, Sveti Sava. Jedan prah i drugi prah zajedno, najveći duhovnik i najveći naučnik na istom mestu. Za svakog razumnog čoveka, najprirodnija stvar na svetu.


KOREKTNO
DA li se nešto generalno promenilo za crkvu posle referenduma?
- Moji su odnosi sa vlastima korektni, njihovi s Mitropolijom takođe. Nikakvih promena nije bilo, život ide dalje. Jedino je zbunjujuće to što jedna struja u vlasti podržava tu plemensku sektu zvanu CPC. Jehovini svedoci imaju svoje učenje pa su postali verska zajednica, adventisti isto tako, kod CPC nema ničega - oni su postali verska zajednica koja za osnovu ima partijsko-ideološke motive.