NA­ROD­NA Skup­šti­na Sr­bi­je je za­vr­ši­la van­red­no za­se­da­nje, ko­je je po­če­lo 5. ju­na, jed­no­gla­snim usva­ja­njem iz­ve­šta­ja An­ket­nog od­bo­ra for­mi­ra­nog ra­di utvr­đi­va­nja isti­ne o no­vo­ro­đe­noj de­ci ne­sta­loj iz po­ro­di­li­šta u vi­še gra­do­va Sr­bi­je. Ka­ko je pre­do­čio pred­sed­nik Skup­šti­ne Pre­drag Mar­ko­vić, ovo je pr­vi put u isto­ri­ji srp­skog par­la­men­tri­zma da bu­de usvo­jen iz­ve­štaj o ra­du jed­nog An­ket­nog od­bo­ra.
U "ami­no­va­nom" iz­ve­šta­ju, na še­sna­est stra­na, po­red mno­gih za­klju­ča­ka, čla­no­vi Od­bo­ra su pred­lo­ži­li i niz kon­kret­nih "po­te­za", ka­ko bi se do­šlo do isti­ne o ne­sta­lim be­ba­ma. Pr­va pred­lo­že­na me­ra je da se iz­vr­ši de­blo­ka­da ra­da MUP-a, tu­ži­la­štva i su­do­va.
BEZ ZA­STA­RE­LO­STI
AN­KET­NI od­bor je ini­ci­rao da mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va obra­zu­je spe­ci­jal­nu je­di­ni­cu, sa­sta­vlje­nu od struč­nja­ka ko­ji se ba­ve krv­nim de­lik­ti­ma, or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom i tgo­vi­nom lju­di­ma. Ona bi bi­la od­go­vor­na di­rekt­no mi­ni­stru i ima­la man­dat da ra­di na ni­vou Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, sa za­dat­kom da de­talj­no is­tra­ži sve slu­ča­je­ve ve­za­ne sa sum­nje ro­di­te­lja da su im no­vo­ro­đe­na de­ca ne­sta­la iz po­ro­di­li­šta.
An­ket­ni od­bor će do­sta­vi­ti kom­plet­nu ras­po­lo­ži­vu do­ku­men­ta­ci­ju mi­ni­stru, ko­ji će u ro­ku od tri me­se­ca, po usva­ja­nju iz­ve­šta­ja, pod­ne­ti in­for­ma­ci­ju Od­bo­ru za bez­bed­nost par­la­men­ta o ra­du i sa­zna­nju MUP-a. Pred­lo­že­no je i da spe­ci­jal­ni tu­ži­lac i Spe­ci­jal­ni sud za bor­bu pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la po­stu­pa­ju po svim pri­ja­va­ma ro­di­te­lja.
Ka­ko je u re­ša­va­nju ovih slu­ča­je­va do­šlo do za­sto­ja zbog za­sta­re­lo­sti kri­vič­nih de­la, pred­lo­že­na je hit­na pro­me­na od­go­va­ra­ju­ćih za­ko­na. Na­rod­na skup­šti­na Sr­bi­je, na pred­log pred­sed­ni­ka, u ro­ku od pet­na­est da­na od usva­ja­nja iz­ve­šta­ja, tre­ba da for­mi­ra rad­nu gru­pu od po­sla­ni­ka i prav­nih struč­nja­ka ko­ji bi utvr­di­li iz­me­ne prav­ne re­gu­la­ti­ve, ko­jom se in­sti­tut za­sta­re­lo­sti ot­kla­nja. Ova gru­pa bi tre­ba­lo da u ro­ku od tri me­se­ca pod­ne­se re­pu­blič­kom par­la­men­tu pred­lo­ge za­ko­na.
Na ovaj na­čin, ka­ko se na­vo­di u iz­ve­šta­ju An­ket­nog od­bo­ra, omo­gu­ći­lo bi se pro­ce­su­i­ra­nje svih evi­den­ti­ra­nih slu­ča­je­va, za­sno­va­nih na sum­nji ro­di­te­lja da su im de­ca ne­sta­la iz po­ro­di­li­šta. Čla­no­vi od­bo­ra su pre­do­či­li i da iz raz­go­vo­ra sa jav­nim tu­ži­o­ci­ma pro­iz­i­la­zi da su pri­mlje­ne 764 pri­ja­ve, od ko­jih su 539 od­ba­če­ne i to 383 zbog za­sta­re­lo­sti a 157 iz dru­gih raz­lo­ga. U iz­ve­šta­ju se na­vo­di i da je RJT upu­tio ni­žim tu­ži­o­ci­ma dva uput­stva, 8. apri­la 2003. i 11. no­vem­bra 2004. go­di­ne, ko­ja se me­đu­sob­no raz­li­ku­ju. U pr­vom se do­zvo­lja­va po­stu­pa­nje po kri­vič­nim de­li­ma za ko­ja je na­stu­pi­la ap­so­lut­na za­sta­re­lost, a u dru­gom ta mo­guć­nost ni­je po­mi­nja­na.
NE­MA OPRAV­DA­NJA
- Po­sto­ji spe­ci­fič­nost, ko­ju ne mo­gu da ge­ne­ra­li­zu­jem, ve­za­na za pod­ruč­je Ni­ša - ka­že pred­sed­ni­ca An­ket­nog od­bo­ra mr Ži­vo­dar­ka Da­cin. - Zna­či, mo­žda ima i u ne­kim dru­gim sre­di­na­ma, ali ovo mo­že da se re­gi­stru­je kao po­ja­va da su u 90 od­sto slu­ča­je­va maj­ke ko­je su bi­le u bra­ku, a ko­je su pod uda­tim pre­zi­me­ni­ma ra­đa­le, za­vo­đe­ne pod - de­vo­jač­kim pre­zi­me­nom. Vre­di po­me­nu­ti i dva do­ku­men­to­va­na slu­ča­ja iz Pan­če­va gde ro­di­te­lji, po­sle 31 i 34 go­di­ne, do­bi­ja­ju po­ziv da odu u Cen­tar za so­ci­jal­ni rad da da­ju ime­na svo­joj de­ci, ko­ja su ili pre­mi­nu­la ili za­i­sta ni­su umr­la, pa se na­la­ze u ne­kim dru­gim po­ro­di­ca­ma.
An­ket­ni od­bor je u svom iz­ve­šta­ju kon­sta­to­vao i da po­red zna­čaj­nih pro­pu­sta pri­li­kom vo­đe­nja me­di­cin­ske do­ku­men­ta­ci­je, po­sto­je i mno­ge ne­lo­gič­no­sti, ko­je te­ško mo­gu da se oprav­da­ju. U svo­jim za­ključ­ci­ma, Od­bor na­vo­di da je ve­ći­na spor­nih slu­ča­je­va ne­stan­ka de­ce na­sta­la u pe­ri­o­du od 1970. do 1990. go­di­ne.
- Sa­op­šta­va­nje ve­sti o smr­ti de­te­ta rod­bi­ni, po pra­vi­lu ni­je pra­će­no ni­ka­kvim de­talj­nim obra­zlo­že­njem uzro­ka smr­ti, ili su iz­ja­ve slu­žbe­nih li­ca me­đu­sob­no kon­tro­dik­tor­ne - za­klju­čio je Od­bor. - Ro­di­te­lji su na sva­ki na­čin i be­uz iz­u­ze­ta­ka spre­ča­va­ni da vi­de svo­je umr­lo de­te. Ima­li su ve­li­kih po­te­ško­ća da do­bi­ju me­di­cin­sku do­ku­men­ta­ci­ju od zdrav­stve­nih usta­no­va. Po­sto­ji i ne­po­du­dar­nost iz­me­đu kli­nič­ke di­jag­no­ze u po­tvr­di o smr­ti i one na­kon ob­duk­ci­je. To ne mo­že da se pod­ve­de pod struč­nu gre­šku i oprav­da­va sum­nju ro­di­te­lja.
An­ket­ni od­bor pre­do­ča­va da je vr­lo če­sto ro­di­te­lji­ma su­ge­ri­sa­no da je za nji­ho­vo do­bro to što je be­ba umr­la, jer bi ima­la te­ške po­sle­di­ce po rast i raz­voj da je osta­la u ži­vo­tu. Ovo se do­ga­đa­lo i u slu­ča­je­vi­ma ka­da se iz pri­lo­že­ne me­di­cin­ske do­ku­men­ta­ci­je ne vi­di da je de­te ro­đe­no sa vid­nim de­for­mi­te­ti­ma.
TRAG SE GU­BI
- Ro­di­te­lji­ma pre­mi­nu­le be­be se ni­je do­zvo­lja­va­lo pre­u­zi­ma­nje te­la ra­di sa­hra­ne, čak i ka­da su oni to iz­ri­či­to tra­ži­li - na­vo­di An­ket­ni od­bor. - Sta­vlja­lo im se do zna­nja da su po­stu­pak i tro­ško­vi sa­hra­ne­si­klju­či­va bri­ga zdrav­stve­ne usta­no­ve, uz su­ge­sti­je da oko to­ga ne bi tre­ba­lo da se an­ga­žu­ju i bri­nu. Od­bor ni­je do­šao do sa­zna­nja da u zdrav­stve­nim usta­no­va­ma po­sto­ji trag o pla­ća­nju po­greb­nih uslu­ga.
Ro­di­te­lji ni­su mo­gli da do­đu do po­da­ta­ka i da li je, ka­ko i gde nji­ho­vo no­vo­ro­đen­če sa­hra­nje­no. Pri tra­ga­nju za grob­nim me­stom, utvr­di­li su da se de­te­tu gu­bi sva­ki trag iz­me­đu zdrav­stve­ne usta­no­ve i po­greb­nog pred­u­ze­ća. U ovim usta­no­va­ma, u go­to­vo svim slu­ča­je­vi­ma, ne­ma po­da­ta­ka o sa­hra­ni de­te­ta sa po­da­ci­ma iz zdrav­stve­ne evi­den­ci­je, od­no­sno po­da­ta­ka pri ma­tič­nim slu­žba­ma.
Po­seb­no je in­di­ka­tiv­na či­nje­ni­ca da po­sto­ji evi­den­ci­ja za osta­lu no­vo­ro­đen­čad, za ko­jom ro­di­te­lji ne tra­ga­ju a pre­mi­nu­la su tih go­di­na, što is­klju­ču­je mo­guć­nost po­sto­ja­nja prak­se ne­u­pi­si­va­nja umr­le no­vo­ro­đen­ča­di u re­gi­star sa­hra­nje­nih. An­ket­ni od­bor je kon­sta­to­vao da je pro­ce­du­ra za utvr­đi­va­nje vre­me­na i uzro­ka smr­ti, od­no­sno obudkci­ja, kao i po­stu­pa­nje sa od­stra­nje­nim de­lo­vi­ma ljud­skog te­la pro­pi­sa­na od­go­va­ra­ju­ćim pra­vil­ni­kom. Za­to zdrav­stve­nim usta­no­va­ma ni­je osta­vlje­na mo­guć­nost da u tom slu­ča­ju po­stu­pa­ju po svom na­ho­đe­nju.
Me­đu­tim, u raz­go­vo­ru sa ru­ko­vod­stvom po­greb­nog pred­u­ze­ća do­šlo se do sa­zna­nja da ne po­sto­ji mo­guć­nost da se iz­gu­bi trag o te­lu oso­be pa i umr­lom no­vo­ro­đen­če­tu, ako je iz­dah­nu­lo u zdrav­stve­noj usta­no­vi.
- Te­la svih umr­lih oso­ba iz zdrav­stve­ne usta­no­ve se, po pre­ci­znoj pro­ce­du­ri, tran­spor­tu­ju do ka­pe­le gde se po­da­ci o umr­lom upi­su­ju i traj­no ču­va­ju u re­gi­stri­ma - na­vo­di se u za­ključ­ci­ma. - Iz ka­pe­le se te­la pre­da­ju rod­bi­ni, ili tran­spor­tu­ju do gro­blja gde se ta­ko­đe upi­su­ju u re­gi­stre ko­ji se traj­no ču­va­ju. Pre­ma to­me, ne po­sto­ji mo­guć­nost da se po­da­ci oso­ba ko­je su umr­le u zdrav­stve­nim usta­no­va­ma ne na­la­ze u od­go­va­ra­ju­ćem po­greb­nom pred­u­ze­ću. Uvi­dom u pred­me­te ko­ji su do­sta­vlje­ni Od­bo­ru, mo­že da se kon­sta­tu­je da ro­di­te­lji ni­su na­šli po­dat­ke o svo­joj de­ci u evi­den­ci­ji po­greb­nih pred­u­ze­ća.

MO­GU­ĆI SCE­NA­RIO
DI­REK­TOR Cen­tra za so­ci­jal­ni rad iz No­vog Sa­da Jo­van Ko­čić iz­neo je pred An­ket­nim od­bo­rom hi­po­te­tič­ki sce­na­rio kra­đe be­ba. Naj­pre, ka­ko je is­ta­kao, že­na ode iz svog gra­da kod svo­jih ro­đa­ka, da se ne bi vi­de­lo da ni­je trud­na, a po­sle iz­ve­snog vre­me­na se u do­go­vo­ru sa le­ka­rom, "sta­ci­o­ni­ra" u ne­kom po­ro­di­li­štu.
Ka­da se ne­ka maj­ka po­ro­di, nje­no de­te se pro­gla­si mr­tvim, a ova že­na se po­ja­vlju­je kroz pa­pi­re di­rekt­no kao da je ona ro­di­la.
- Za­tim do­la­zi ku­ći, bi­la je na odr­ža­va­nju trud­no­će i vra­ća se... - ob­ja­snio je Ko­čić. - Ta že­na do­bi­ja tu­đe de­te na svo­je ime, a Cen­tar za so­ci­jal­ni rad je za­o­bi­đen.

PO­KLON LJU­BAV­NI­CI
JED­NA sta­ra­šna Alek­sin­čan­ka već go­di­na­ma tra­ga za svo­jim si­nom, ko­ji je na­vod­no umro još pre 45 go­di­na. Bi­la je ube­đe­na da joj je me­zi­mac, igrom sud­bi­ne, pre­mi­nuo na le­če­nju u ni­škoj bol­ni­ci, ne­ko­li­ko me­se­ci po­sle ro­đe­nja.
Sve do pre ne­ko­li­ko go­di­na, ka­da joj se su­prug na sa­mr­ti pri­znao da je nji­hov sin i živ i zdrav, ali da ga je po­sle le­če­nja, uz po­moć le­ka­ra, po­klo­nio svo­joj lju­bav­ni­ci, ko­ja ni­je mo­gla da ima de­cu!