PRILIKOM ekshumacija oko Srebrenice pronađeni su posmrtni ostaci najmanje 1.883 osobe, i to je jedina istina, rekao je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, u oktobru 2000. godine, general Zoran Stanković, u ulozi lekara veštak i specijalista sudske medicine.
- Sve ostalo su pretpostavka, pa i tvrdnja Ričarda Rajta da se u preostalim grobnicama nalaze posmrtni ostaci još 2.571 osobe. Jednostavno, ne postoji naučno usvojena metodologija, po kojoj se može odrediti tačan broj sahranjenih u neekshumiraranim grobnicama, pogotovu kada se radi o raspadnutim i razorenim ljudskim telima - kaže se u ekspertizi ovog stručnjaka, čije delove “Novosti” prve objavljuju posle tačno pet godina.
Sam Stanković najavljuje da će biti zadovoljan ako i to pomogne da se prestane sa licitiranjem oko Srebrenice.
- Mi žrtvama dugujemo istinu - ističe on. - A, ne da se kasnije na spomen-ploči u Potočarima pojavi ime čoveka, koji sve vreme živi u Beogradu. Zašto da takve stvari istinu o Srebrenici dovode u sumnju?

SNIMCI IZ SVEMIRA

GENERAL Stanković podvlači da su “Amerikanci od početka snimili sve masovne grobnice iz satelita”, i zato u svom izveštaju i zahteva “da se sve grobnice ekshumiraju”.
- Iz izveštaja međunarodnih stručnjaka proizlazi da su obducenti kod 1.602 osobe utvrdili uzrok smrti, a za 1.374 nije utvrđen. Ako je do sada ekshumirano 1.883, onda se javlja višak od 1.093 obdukovanih - ukazuje Stanković na neverovatan “propust” u rezimeu istražitelja Dina Meninga.
Naš stručnjak je pobio i izveštaj Džona Klarka, glavnog patologa:
- Nije prihvatljiv opisni stil i formulacije koji se razlikuje od patologa do patologa, što je opravdano različitim medicinsko-pravnim obrazovanjem. U nalazu treba obavezno da se utvrdi nekoliko osnovnih činjenica: identitet osobe, povrede na telima, oruđa kojim su povrede nanete, mehanizam nastajanja povreda, uzrok smrti, uzajamna povezanost povreda i slično. Zna se koji se stručnjaci angažuju za ove poslove, koji fakultet i specijalizaciju treba da završe, pa nije jasno u čemu se razlikuje njihovo medicinsko-pravno obrazovanje.
- Uvođene “zdravog razuma i polaženje od pretpostavke” u tumačenju uzroka smrti, od sudskog lekara nije prihvatljivo.
- Stav “da je svaka povreda metkom pruzrokovana tokom života i da je morala biti smrtonosna” sa sudsko-medicinskog aspekta, nije prihvatljiv.
- Pronalaženje projektila u telima, izvađenih iz masovne grobnice, ukazuje da su projektili mogli da pogode telo iz velike daljine, pa su zbog toga izgubili snagu i zadržali se u telu.
- Izveštaji ne sadrže podatke o sigurnom, verovatnom i mogućem uzroku smrti, nema podataka o “tačnom broju osoba koje imaju “znakove invaliditeta, hroničnih bolesti, starih povreda”, kao i procenu sposobnosti za obavljanje vojničKih dužnosti.
- Ako se konstatuje “da broj čistih pogodaka u zadnji deo glave, bilo po sredini ili iza jednog ili drugog uha” ukazuje da su neki projektili ispaljeni iz blizine, onda je udaljenost vatre morala da bude tačno određena na osnovu tragova koje ostavlja barutna eksplozija, na odeći, mekom tkivu, a pogotovu na pljosnatim kostima lobanje.

STRUČNE GREŠKE
ZA izveštaj patologa dr Kristofera Hamiltona Lorensa, Stanković je napisao:
- Oblici 464 fragmenata lobanje, pronađenih na lokalitetu brane i 211 čaura na površini mogu se, ali ne moraju da se dovedu u uzajamnu vezu, osim u slučajevima gde su utvrđena oštećena na kostima lobanje od projektila.
- Navođenje uzroka smrti za svaku prijavljenu vreću s posmrtnim ostacima predstavlja stručnu grešku, jer je sasvim izvesno da će u slučajevima raspadnutih, razorenih i izmešanih posmrtnih ostataka unutar grobnice, za jednu te istu osobu biti naveden veći broj uzroka smrti, što je neprihvatljivo i nelogično.
- Nije jasno na osnovu kojih parametara je u obdukciji s lokaliteta Čančanski put br. 12 izneto mišljenje: “te krhotine nisu izgledale kao krhotine jezgra zrna i ličile su na šrapnele artiljerijskih ili minobacačkih granata koje su pronađene oko Sarajeva”.
Izveštaj antropologa Hose Pablo Barajbar, Stanković je odbacio “u delu koji se odnosi na određivanje pola i najmanjeg broja osoba kojima pripadaju posmrtni ostaci, a ukazuje se i potreba novog određivanja životne dobi, zbog velikog odstupanja u proceni”.
Stanković navodi primere u kojima se Barajbar izjašnjavao: “ali od njih su dvojica imali u proseku 17 godina”; “ostaci dve muške osobe, jedne starosti između 14 i 24 godine i druge između 22 i 50 godina”; ostaci odraslog muškog starosti između 31 i 65”, u Konjević polju 2 “telo odraslog između 31 i 71”.
Stanković kaže i da se ne može prihvatiti stav o spajanju starosnih grupa od 13 do 17 i od 15 do 24, jer je zadatak antropologa da odrede što preciznije starosnu dob, a u ovom slučaju i uslovnu sposobnost osoba za obavljanje vojničkih dužnosti. Zato podvlači “kako nije napravljena razlika između dečaka (do 18 godina) i odraslih muškaraca (više od 18 godina).
Izveštaj antropologa Vilijama Hejglunda, prema mišljenju Stankovića, treba prihvatiti, ali takođe kad se otklone određene nejasnoće, dok za izveštaj prof dr. Ričarda Rajta, nema nekih posebnih zamerki, osim “što je neprihvatljiva njegova tvrdnja da se u preostalim grobnicama nalaze posmrtni ostaci za još 2.571 osobu”.
- To je stručna greška, koja se može ispraviti samo ekshumacijom i sudskomedicinskom obradom svih posmrtnih ostataka. Samo tako utvrdićemo tačan broj nastradalih u Srebrenici i doći do istene o Srebrenici - kaže se u zaključku stručnom izveštaja generala doc. dr sci med. Zorana Stankovića, koji je pre pet godina branio pred Haškim tribunalom.



SAMO JEDNA ŽENA
OD 1996. do 2000, stručni timovi Haškog tribunala obradili su 17 grobnica. Od broja ekshumiranih 1.656 osoba je muškog pola, za 212 osoba nije utvrćen pol, dok je samo jedna osoba žena. Obducenti su utvrdili da su 1.424 osobe poginule od vatrenog oružja, pet osoba od povreda šrapnelom, četiri od drugih uzroka (trauma, moguće gušenje). U 199 slučajeva pronađeni su povezi za oči na glavama, 25 ih je bilo direktno povezano telima.