BE­O­GRAD - Dru­gi svet­ski rat u Evro­pi za­vr­šen je Ber­lin­skom ope­ra­ci­jom u ko­joj je so­vjet­ska Cr­ve­na ar­mi­ja, pot­po­mog­nu­ta za­pad­nim sa­ve­zni­ci­ma, za­u­ze­la glav­ni grad Tre­ćeg raj­ha i slo­mi­la ot­por fa­ši­stič­ke Ne­mač­ke.
Ofan­zi­va na Ber­lin tra­ja­la je od 16. apri­la do 8. ma­ja 1945. go­di­ne i do­ve­la je do ka­pi­tu­la­ci­je Ne­mač­ke. To­kom Ber­lin­ske ope­ra­ci­je, u svom sklo­ni­štu 30. apri­la ubio se vo­đa Tre­ćeg raj­ha Adolf Hi­tler.
Toj ofan­zi­vi So­vje­ta pret­ho­di­lo je is­kr­ca­va­nje za­pad­nih sa­ve­zni­ka u Fran­cu­skoj, u Nor­man­di­ji, 6. ju­na 1944. go­di­ne, či­me je otvo­ren i dru­gi front u Evro­pi, što je po­mo­glo Cr­ve­noj ar­mi­ji brže na­pre­do­va­nje ka Ber­li­nu.
Od ja­nu­a­ra do mar­ta 1945. go­di­ne so­vjet­ska voj­ska slo­mi­la je ot­por Ne­ma­ca u Polj­skoj, Is­toč­noj Pru­skoj i Is­toč­noj Po­me­ra­ni­ji, či­me je ušla na te­ri­to­ri­ju Ne­mač­ke. Sa Za­pa­da su isto­vre­me­no na­di­ra­le an­glo-ame­rič­ke tru­pe.
Ber­lin­skom ope­ra­ci­jom, kon­cen­tri­sa­nim uda­ri­ma na ši­ro­kom fron­tu, uni­šte­na je ne­mač­ka od­bra­na. Ne­mač­ke je­di­ni­ce bi­le su op­ko­lje­ne, izo­lo­va­ne, a po­tom i po­je­di­nač­no uni­šta­va­ne.
U okru­že­nju se na taj na­čin na­šlo oko 200.000 Ne­ma­ca ju­go­i­stoč­no od Ber­li­na i još oko 200.000 u sa­mom gra­du.
U no­ći 30. apri­la za­u­zet je i Raj­hstag, na ko­jem su so­vjet­ski bor­ci Mi­hail Je­go­rov i Me­li­ton Kan­ta­ri­ja is­ta­kli so­vjet­sku cr­ve­nu za­sta­vu. Istog tog da­na u svom bun­ke­ru ubio se Adolf Hi­tler. Nje­go­vo te­lo spa­lje­no je ne­da­le­ko od bun­ke­ra u ko­jem je bio sa vo­de­ćim ofi­ci­ri­ma. Ne­mač­ka od­bra­na ju­go­i­stoč­no od gra­da ko­nač­no je sa­vla­da­na 1. ma­ja.
Pri­vre­me­na ne­mač­ka vla­da, for­mi­ra­na od­mah na­kon Hi­tle­ro­vog sa­mo­u­bi­stva, is­pr­va je od­bi­la da pot­pi­še ka­pi­tu­la­ci­ju. Me­đu­tim, 8. ma­ja 1945. go­di­ne pred­stav­ni­ci ne­mač­ke ko­man­de, pred­vo­đe­ni Vil­hel­mom Kaj­te­lom, pot­pi­sa­li su Akt o bez­u­slov­noj ka­pi­tu­la­ci­ji Ne­mač­ke.
Taj akt je dan ka­sni­je, 9. ma­ja, u ime SSSR pot­pi­sao i Ge­o­r­gij Žu­kov, či­me je okon­čan Dru­gi svet­ski rat na evrop­skom tlu. De­ve­ti maj se pro­sla­vlja kao Dan po­be­de nad fa­ši­zmom i kao i Dan Evro­pe.

TO­TAL­NI RAT
NE­MAČ­KI kan­ce­lar Adolf Hi­tler želeo je to­tal­ni rat. Pa­kao, či­ja je vra­ta otvo­rio, pri­šao mu je ta­ko bli­zu, kao ni­ko­me dru­gom u isto­ri­ji. Mo­bi­li­sa­no je 110.000.000 voj­ni­ka, a me­đu nji­ma i sto­ti­ne hi­lja­da žena, od Šan­ga­ja i San Fran­ci­ska do Mel­bur­na i Le­njin­gra­da, iz­me­đu Vol­ge i Rio de la Pla­te. Dve tre­ći­ne svet­skog sta­nov­ni­štva uče­stvo­va­lo je, na ovaj ili onaj na­čin, u ra­tu. Ne­mač­ka je bi­la u rat­nom sta­nju sa 53 države. Za šest go­di­na, ko­li­ko je tra­jao rat, život je iz­gu­bi­lo iv­še ci­vi­la ne­go voj­ni­ka, a me­đu nji­ma 67 mi­li­o­na Evro­plja­na, Azi­ja­ca, Ame­ri­ka­na­ca i Bri­ta­na­ca. Sa­mo je ho­lo­ka­ust ko­štao života šest mi­li­o­na lju­di.
Eks­per­ti pro­ce­nju­ju ukup­nu rat­nu šte­tu na 15.000 mi­li­jar­di do­la­ra, što od­go­va­ra bru­to na­ci­o­nal­nom pro­duk­tu Ame­ri­ke, Bri­ta­ni­je i Ne­mač­ke u 2003. go­di­ni.

RAT­NIK IZ VUČ­JE JA­ZBI­NE
HI­TLER je glav­ni štab, "Vuč­ju ja­zbi­nu", u bli­zi­ni Ras­ten­bur­ga, u is­toč­noj Pru­skoj, na­pu­stio već kra­jem no­vem­bra 1944. i use­lio se u no­vo skro­vi­šte zva­no "Or­lov­sko gne­zdo" u oko­li­ni Bad Na­u­haj­ma u He­se­nu. Oda­tle se po­sle pro­pa­le ar­den­ske ofan­zi­ve, 16. ja­nu­a­ra 1945. vra­tio vo­zom u Ber­lin. "Za­pad­ni i Is­toč­ni front su se ta­ko približili je­dan dru­gom, da se do njih mo­glo sti­za­ti tram­va­jem", še­ga­či­li su se mla­đi ofi­ci­ri ko­ji­ma je is­hod ra­ta već bio ja­san.

ŽR­TVE DRU­GOG SVET­SKOG RA­TA
DRU­GI svet­ski rat je bio pra­va svet­ska kla­ni­ca. De­se­ti­ne mi­li­o­na lju­di je gi­nu­lo na fron­to­vi­ma, u lo­go­ri­ma i ne­vo­lja­ma ko­je je ci­vi­li­ma do­neo rat. Naj­vi­še žrtava pod­ne­li su Ru­si­ja, Polj­ska i Ju­go­sla­vi­ja, a sku­pu ce­nu je pla­tio i ne­mač­ki na­rod.
SSSR 25.000.000 žrtava (15.000.000 ci­vi­la)
Ne­mač­ka 7.000.000 (1.700.000)
Polj­ska 6.000.000 (5.700.000)
Ju­go­sla­vi­ja 1.700.000 (1.300.000)
Fran­cu­ska 810.000 (470.000)
Ma­đar­ska 420.000 (280.000)
Grč­ka 416.000 (400.000)
Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja 386.000 (62.000)
Ru­mu­ni­ja 378.000
Ita­li­ja 330.000
Ho­lan­di­ja 210.000 (198,.000)
Bel­gi­ja 88.000 (76.000)
Fin­ska 84.000
Bu­gar­ska 20.000
Nor­ve­ška 10.000
SAD 405.000
Ka­na­da 38.000

BILI - BRAĆA PO ORUŽJU
BEOGRAD (Tanjug) - Svečani program povodom 60. godišnjice pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, pod nazivom "Srbija od nezaborava do nade", održan je u nedelju u Velikoj dvorani Centra "Sava".
Na skupu je govorio predsednik Srbije Boris Tadić, koji je istakao da je "predvečerje 9. maja, na 60. godišnjicu pobede nad fašizmom, vreme da se zajedno setimo velike i teške borbe, da se setimo ogromnog broja žrtava koje smo dali mi, koje je dao svet, u borbi protiv jednog od najvećih zala čovečanstva, u borbi protiv fašizma".
Tadić je rekao da je "sukob sa fašizmom u civilizacijskom smislu značio nepristajanje na izopačeni poredak koji su simbolizovali Aušvic, Buhenvald, Dahau, Jasenovac...nepristajanje na politiku jedan narod iznad svih, neprihvatanje politike krvi i tla i porobljavanja".
On je dodao da je rat protiv fašizma značio krvavu borbu protiv fabrika smrt u kojima su na najsvirepiji način ubijani Jevreji, Rusi, Srbi, Romi, Grci, Francuzi, Poljaci...
"Rat je doneo oštre političke podele i konfrontacije. Sam narod podneo je nemerljive žrtve za četiri godine okupacije. Okupator je uveo strah i teror i vršio drastične represalije. Stotine hiljada ljudi bilo je u zarobljeništvu. Srbija je živela u ritmu nejasnih informacija izmedu radio Londona i radio Moskve, policijskog časa, ograničene ishrane i snabdevanja, crne berze, talaca, streljanja, bombardovanja, rekao je Tadić.
Borba protiv okupatora stvorila je savezništvo i bratstvo po oružju zemalja koje su fašizam slomile i bacile na kolena i zato Srbija danas sa ponosom može da kaže da je deo te velike antifašističke koalicije, istakao je Tadić i dodao da smo to "nažalost platili velikom cenom u ljudskim i materijanim žrtvama od koje se Srbija teško oporavljala dugi niz godina posle rata".
Prema njegovim rečima, fašizam se danas pojavljuje u svojim izmenjenim, oblicima, antisemitizmu, rasizmu, ali i u jednom od najvećih savremenih zala čovečanstva - međunarodnom terorizmu.
"To zlo nije ni manje nemilosrdno, ni manje opasno, ni manje podmuklo. I njegove žrtve su nevini ljudi, a nasilje, negiranje ljudskog života i uništavanje najelementarnijih vrednosti ljudskog društva, njegova su posledica", podvukao je Tadić.
On je dodao da je "vreme u kome mora da dođe do pomirenja nekadašnjih neprijatelja, partizana i Jugoslovenske vojske u otadžbini i njihovih potomaka, jer danas su Srbiji potrebna sva njena deca, bez obzira na ideološku, versku, političku i nacionalnu pripadnost".
"Samo tako pomirena sama sa sobom, Srbija može i mora da se izbori sa velikim izazovima koji je očekuju. Samo tako, naše društvo, transformisaćemo u moderno, demoktratsko, prosperitetno i evropskog. Samo tako građani Srbije će imati slobodan, pristojan i siguran život bez straha od sutrašnjice", zaključio je Tadić.
Skup je počeo izvođenjem himne "Bože pravde", a posle Tadićevog obraćanja usledio je filmski insert o kraju rata u Beogradu i evropskim gradovima, a potom kulturno-umetnički program u kome je učestvovalo 200 ljudi.
Obeležavanju Dana pobede prisustvovali su srpski ministri, predstavnici državne zajednice, članovi SUBNOR-a i mnogi drugi ugledni gosti.
U okviru obeležzvanja Dana pobede, predsednik Srbije će sutra položiti venac na grob Neznanom junaku na Avali, a premijer Vojislav Koštunica će položiti venac na Spomenik pilotima braniocima Beograda.



SR­BI­JA IMA ŠTA DA SLA­VI
BE­O­GRAD - Aka­de­mi­ka Mi­haj­la Mar­ko­vi­ća, jed­nog od na­ših naj­i­stak­nu­ti­jih fi­lo­zo­fa i uče­sni­ka NOR-a, mla­di so­ci­ja­li­sti Ze­mu­na po­zva­li su ovog vi­ken­da da im go­vo­ri o srp­skom do­pri­no­su po­be­di nad fa­ši­zmom. Kaže - do­šli su uglav­nom se­dam­de­se­to­go­di­šnja­ci. Onoj ne­ko­li­ci­ni mla­dih re­kao je ono što je isti­na - da je po­be­da nad fa­ši­zmom bli­stav tre­nu­tak svet­ske, ali i srp­ske isto­ri­je. Da su srp­ski par­ti­za­ni da­li ogro­man do­pri­nos toj bor­bi i da je to či­nje­ni­ca ko­ja se ne može ni­ka­kvom po­li­tič­kom od­lu­kom pro­me­ni­ti.
Šta ste im još re­kli?
- Da je sra­mo­ta da je to vlast u ovoj ze­mlji za­bo­ra­vi­la. Evro­pa sla­vi ovaj dan je­din­stve­no i ne pa­da joj na pa­met da re­ha­bi­li­tu­je jed­nog Pe­te­na ili La­va­la ili bi­lo kog dru­gog kvi­slin­ga. A, mi smo za­kon­ski iz­jed­na­či­li pri­pad­ni­ke Rav­no­gor­skog po­kre­ta ge­ne­ra­la Dra­go­sla­va Mi­ha­i­lo­vi­ća ko­ji je pre­ćut­no ili otvo­re­no sa­ra­đi­vao sa oku­pa­to­rom, sa bor­ci­ma i oslo­bo­di­o­ci­ma od oku­pa­to­ra. I ume­sto da država sla­vi dan ko­ji sla­vi ce­la Evro­pa ona or­ga­ni­zu­je obe­le­ža­va­nje da­na na Rav­noj go­ri!?
Vla­da je iz­dvo­ji­la deo nov­ca za tu pro­sla­vu, ali ni­je to pre­ci­zi­ra­la kao državnu pro­sla­vu.
- Mi­slim da je vla­da iz­be­gla da sla­vi ovaj dan zbog to­ga što su na­pra­vi­li gre­šku i re­ha­bi­li­to­va­li iz­da­ju. Sa­da je vr­lo ne­zgod­no sla­vi­ti ne­što sa na­ro­dom ko­ji je to­li­ko po­de­ljen. Ako pri­zna­te da je Rav­no­gor­ski po­kret an­ti­fa­ši­stič­ki i da se bo­rio do kra­ja, a zna­mo da ni­je, sem ne­ko­li­ko pr­vih me­se­ci, on­da po­bed­ni­ci ne­će uče­stvo­va­ti. Da bi se to iz­be­glo na­sta­la je ova ap­surd­na si­tu­a­ci­ja, ko­ju Evro­pa te­ško može raz­u­me­ti, jer mi smo za njih je­dan od na­ro­da ko­ji je do kra­ja iz­veo bit­ku pro­tiv tog naj­ve­ćeg zla u isto­ri­ji. Pa, mi smo iz­gu­bi­li pre­ko 11 od­sto na­šeg sta­nov­ni­štva u tom ra­tu, En­gle­zi su iz­gu­bi­li je­dan, a Ame­ri­kan­ci 0,3 od­sto. Vi­še od nas su sa­mo iz­gu­bi­li Ru­si, Ki­ne­zi i Po­lja­ci.
Ali ni­je ma­li broj onih ko­ji će pod­se­ti­ti da je naj­ve­ći broj žrtava re­zul­tat me­đu­et­nič­kog i me­đu­srp­skog su­ko­ba?
- I šta to do­ka­zu­je? Sa­mo to da su sa­rad­ni­ci oku­pa­to­ra do­bro ra­di­li svoj po­sao. Do­pri­nos srp­skih par­ti­za­na ko­nač­noj po­be­di bio je ve­li­ki. Za raz­li­ku od an­ti­fa­ši­stič­ke bor­be u dru­gim ze­mlja­ma, ko­ja se če­sto svo­di­la na ak­te sabotaže i na ge­ril­ske ak­ci­je ma­njeg obi­ma, u Sr­bi­ji je or­ga­ni­zo­van ma­sov­ni oružani usta­nak. For­mi­ra­ne su krup­ne je­di­ni­ce NOV ko­je su to­kom ce­log ra­ta ve­zi­va­le za te­ri­to­ri­ju Sr­bi­je i Ju­go­sla­vi­je znat­ne fa­ši­stič­ke sna­ge - 12 do 18 di­vi­zi­ja u ra­znim pe­ri­o­di­ma. Uz to za raz­li­ku od Hr­vat­ske, Ru­mu­ni­je, Ma­đar­ske, Špa­ni­je, i dru­gih evrop­skih ze­ma­lja, fa­ši­stič­ka ide­ja ni­je in­dok­tri­ni­ra­la ni srp­sku in­te­li­gen­ci­ju ni na­rod. Na is­toč­nom fron­tu ni­je bi­lo ni jed­ne je­di­ni­ce sa­sta­vlje­ne od srp­skih do­bro­vo­lja­ca. Zar ti­me ne tre­ba da se po­no­si­mo?
Ko­li­ko vam je pri­hva­tlji­vo tu­ma­če­nje da Sr­bi­ja ne­ma šta da sla­vi, jer je tu po­be­du ka­pi­ta­li­zo­va­la po­li­tič­ka ide­ja i državni kon­cept iz ko­ga je srp­ski na­rod iza­šao sa re­zul­ta­tom ka­kav ima­mo?
- Sr­bi­ja ima šta da sla­vi. Oslo­bo­đe­nje od oku­pa­to­ra. Dru­go pi­ta­nje - da je tre­ba­lo da po­no­vi­mo gre­šku iz 1918. i da po­no­vo na­pra­vi­mo Jug­sla­vi­ju? Mi­slim da ni­je, ali ka­da se sla­vi je­dan ova­kav ju­bi­lej, on­da se sla­vi ono što se ta­da de­si­lo. Na­rod ko­ji ima isto­rij­sku svest sla­vi sve svo­je zna­čaj­ne go­di­šnji­ce, bez ob­zi­ra da li to od­go­va­ra od­re­đe­nim po­li­tič­kim sna­ga­ma ili ne.
Ni­je li ipak po­ra­zna či­nje­ni­ca da su Sr­bi­ju, sa­mo po­la ve­ka na­kon te po­be­de za­jed­nič­ki bom­bar­do­va­li nje­ni sa­ve­zni­ci i nje­ni ne­pri­ja­te­lji.
- Je­ste, ali to ni­je do­kaz da svet ni­je ce­nio naš do­pri­nos po­be­di nad fa­ši­zmom. Du­go smo mi bi­li uvažavani. Ali, on­da su na­ši se­pa­ra­ti­zmi oja­ča­li i uklo­pi­li se u kraj­nje ne­po­volj­nu isto­rij­sku si­tu­a­ci­ju u ko­joj vo­de­ća svet­ska si­la i nje­ni sa­ve­zni­ci žele da Bal­kan sta­ve pod svo­ju ap­so­lut­nu kon­tro­lu i pri to­me ne osta­vlja­ju ni­ka­kav pro­stor nje­go­vim na­ro­di­ma ni­ti po­li­tič­kim eli­ta­ma za ne­po­slu­šnost.
Ni­su li da­nas bor­ci NOR-a u is­toj onoj po­zi­ci­ji u ko­joj su u ko­mu­ni­stič­koj Ju­go­sla­vi­ji bi­li so­lun­ci? Ako se ne po­no­si­mo što smo bi­li na po­bed­nič­koj stra­ni u Dru­gom svet­skom ra­tu, ko­je to svo­je bit­ke Sr­bi­ja da­nas tre­ba da pam­ti i ko­je po­be­de da ugra­đu­je u te­melj svo­je bu­duć­no­sti?
- Po­bed­ni­ci uvek mi­sle da isto­ri­ja po­či­nje sa nji­ma. Op­šte je pra­vi­lo da sva­ka po­be­da ima svo­je sen­ke. Jed­no­stra­ni od­nos pre­ma pret­hod­ni­ci­ma ni­je do­neo, ni­ti će do­ne­ti do­bro Sr­bi­ji. Bo­jim se da ovaj sa­mo­za­bo­rav sa­mo ide na­ru­ku sna­ga­ma glo­ba­li­zma ko­ji bi da iz­bri­šu, ig­no­ri­šu, uklo­ne sve ono što bi pod­sti­ca­lo ose­ća­nje na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta. Mo­ra­mo da pri­zna­mo da je i u Ju­go­sla­vi­ji, još u Alek­san­dro­voj, a na­ro­či­to Ti­to­voj, spu­ta­van ose­ćaj srp­skog pa­tri­o­ti­zma i tu­ma­čen kao na­ci­o­na­li­zam. Za­ču­đu­ju­će je, me­đu­tim, da se sve to sa­da na­sta­vlja pod dru­ga­či­jim po­li­tič­kim okol­no­sti­ma.
De­na­ci­o­na­li­za­ci­ja, od­ro­đa­va­nje, za­bo­rav na­ro­da, nje­go­vih ve­li­kih tre­nu­ta­ka u ko­ji­ma se afir­mi­sao, u ko­ji­ma je po­ka­zao svo­ju su­šti­nu. A je­dan od ve­li­kih tre­nu­ta­ka srp­ske isto­ri­je, kao što je to uosta­lom bio i onaj 1918, je i na­ša na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ka bor­ba. To se u isto­ri­ji, ne može iz­bri­sa­ti.

GLO­BA­LI­ZAM
VI o glo­ba­li­zmu stro­go su­di­te? Čak kažete da je to no­vi ob­lik fa­ši­zma?
Po­sto­je iz­ve­sne raz­li­ke u me­to­da­ma i psi­ho­lo­gi­ji sled­be­ni­ka. Li­ce­mer­je je ne­u­po­re­di­vo ve­će. Hi­tle­rov­ska na­sil­nost je bi­la oči­gled­na, ne­skri­ve­na, on je otvo­re­no go­vo­rio o osva­ja­nju "životnog pro­sto­ra" po­treb­nog Ne­mač­koj. Nje­go­vi sled­be­ni­ci su bi­li fa­na­ti­ci, sprem­ni da gi­nu. Na­su­prot to­me NA­TO-vci go­vo­re o slo­bo­da­ma, de­mo­kra­ti­ji, ljud­skim pra­vi­ma i spre­ča­va­nju "hu­ma­ni­tar­ne ka­ta­stro­fe". Fa­na­ti­zam je za­me­ni­la naj­mo­der­ni­ja teh­ni­ka, ali ci­lje­vi su isti: po­ko­ra­va­nje lju­di i na­ro­da, uni­šta­va­nje nji­ho­vog iden­ti­te­ta i pljač­ka­nje nji­ho­vih životnih re­sur­sa. Za­to od­go­vor glo­ba­li­zmu mo­ra bi­ti svet­ski-an­ti­glo­ba­li­stič­ki po­kret.

PAR­TI­ZA­NI I ČET­NI­CI
- DA li je dan po­be­de mo­gao bi­ti pri­li­ka za na­ci­o­nal­no po­mi­re­nje, ili je on opet po­kre­nuo pi­ta­nje - ko je ko­ga pr­vi na­pao: čet­ni­ci par­ti­za­ne ili par­ti­za­ni čet­ni­ke?
Dan Po­be­de obeležavaju oni ko­ji su po­be­di­li, a ne oni ko­ji su poraženi i ko­ji su bi­li s dru­ge stra­ne ba­ri­ka­de. Si­no­vi i unu­ci par­ti­za­na i čet­ni­ka ne­ma­ju ni­ka­kvog raz­lo­ga da ne sa­ra­đu­ju. Isto­ri­ja se ne može me­nja­ti. Rav­no­gor­ski po­kret je­ste po­zvao na bor­bu pro­tiv oku­pa­to­ra, ali sa­mo par me­se­ci ka­sni­je - no­vem­bra 1941. su na­pa­li par­ti­za­ne kod Čač­ka. I do kra­ja ra­ta su sa­ra­đi­va­li sa oku­pa­to­rom. To je isto­rij­ska či­nje­ni­ca. I isto­ri­ja je ni­ka­da ne­će iz­me­ni­ti.
Je­le­na KO­SA­NO­VIĆ



BI­LI SMO NA PRA­VOJ STRA­NI
BE­O­GRAD - Iz Dru­gog svet­skog ra­ta iza­šli smo na stra­ni po­bed­ni­ka i to je bi­la ve­li­ka pred­nost u od­no­su na dru­ge su­sed­ne ze­mlje. Me­đu­tim, na­ša pre­o­ku­pa­ci­ja i usme­re­nje na unu­tra­šnji su­kob za­sle­pi­la je do­bar deo na­še po­li­tič­ke i in­te­lek­tu­al­ne eli­te i otu­da ta­ko dra­stič­no raz­li­či­ta tu­ma­če­nja isto­ri­je tog pe­ri­o­da. To je do­ve­lo čak do to­ga da se kao dru­štvo od­ri­če­mo te za­jed­nič­ke bor­be sa dru­gim evrop­skim na­ro­di­ma, pro­tiv ve­li­kog zla i opa­sno­sti - kaže za "No­vo­sti" isto­ri­čar i pro­fe­sor na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu Mi­lan Ri­sto­vić, a po­vo­dom 60. go­di­šnji­ce po­be­de nad fa­ši­zmom.
- Po­gle­daj­te sa­mo da­na­šnju pro­sla­vu - svu­da u Evro­pi se sve­ča­no obeležava. Bi­bli­o­te­ke, knji­ža­re pu­ne su knji­ga na te­mu is­ku­sta­va iz Dru­gog svet­skog ra­ta. Tom do­ga­đa­ju da­je se iz­u­zet­na važnost za­to što su oni mno­go sve­sni­ji od nas šta je taj rat za­i­sta zna­čio - ob­ja­snio je Ri­sto­vić i do­dao da se isto­ri­jom u Sr­bi­ji ma­ni­pu­li­še, da se do­pi­su­je i iz­vla­če iz kon­tek­sta po­je­di­ni do­ga­đa­ji.
- Isto­ri­ja je kod nas stvar po­li­ti­ke, ne na­u­ke. Do­ga­đa­ju nam se čud­ni pro­ce­si i mi smo iz ovih na­ših muč­nih i te­ških ra­to­va de­ve­de­se­tih go­di­na iza­šli sa te­škom kon­fu­zi­jom - kaže Ri­sto­vić. - Ako po­gle­da­mo na­še žrtve, vi­de­će­mo da je taj broj u ne­sra­zme­ri sa voj­nim zna­ča­jem ovog pro­sto­ra. Da­nas se vo­de du­ge i ve­o­ma muč­ne di­sku­si­je o bro­ju žrtava na ovom pro­sto­ru, ali za ze­mlju ko­ja je ima­la oko 16 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka, iz­gu­blje­nih vi­še od mi­lion sta­nov­ni­ka, ka­ta­stro­fal­no je. Otu­da je Ju­go­sla­vi­ja do­šla na ta­ko vi­so­ko me­sto po bro­ju žrtava od­mah iz SSSR i Polj­ske.
Dru­gi svet­ski rat je, na­vo­di Ri­sto­vić, pred­sta­vljao ve­li­ko za­jed­nič­ko is­ku­stvo u bor­bi pro­tiv na­ci­o­nal-so­ci­ja­li­zma i fa­ši­zma, da­kle, či­ta­vog tog ide­o­lo­škog kon­cep­ta, ko­ji je ozbilj­no ugro­zio osnov­ne te­me­lje op­stan­ka čo­ve­čan­stva. Rat je bio za­i­sta svet­ski i tu se, ma­ni­hej­ski, vo­di­la bor­ba iz­me­đu do­bra i zla i je­di­no je taj ele­ment us­peo da oku­pi ta­ko ide­o­lo­ški i po­li­tič­ki vr­lo su­prot­sta­vlje­ne sna­ge da bi se slo­mi­la ta opa­snost.
Taj rat do­neo je ne­ke fe­no­me­ne ko­ji do ta­da ni­su bi­li po­zna­ti - si­ste­mat­sko plan­sko uni­šta­va­nje od­re­đe­nih gru­pa i na­ro­da sa­mo za­to što su od­re­đe­nog ver­skog i et­nič­kog po­re­kla. To je bi­la in­du­stri­ja smr­ti. Za Hi­tle­ra je če­sto bi­lo važnije da obez­be­di do­volj­no že­le­znič­kih i dru­gih kom­po­zi­ci­ja ka­ko bi što vi­še Je­vre­ja od­ve­zao u lo­go­re, ne­go da tim kom­po­zi­ci­ja­ma snab­de­va svo­ju voj­sku. To go­vo­ri ko­li­ko je ta op­se­si­ja o uni­šte­nju bi­la ja­ka - ob­ja­snio je Ri­sto­vić.
B. PO­PO­VIĆ

VEN­CI TA­DI­ĆA I KO­ŠTU­NI­CE
BE­O­GRAD (Be­ta) - Naj­vi­ši državni funk­ci­o­ne­ri oda­će po­čast žrtvama fa­ši­zma po­vo­dom 9. ma­ja, Da­na po­be­de u Dru­gom svet­skom ra­tu.
Pred­sed­nik Sr­bi­je Bo­ris Ta­dić da­nas će položiti ve­nac na grob Ne­zna­nog ju­na­ka na Ava­li, sa­op­šti­la je Pres služba pred­sed­ni­ka Sr­bi­je.
Pre­mi­jer Sr­bi­je Vo­ji­slav Ko­štu­ni­ca ve­nac će položiti na Spo­me­nik pi­lo­ti­ma bra­ni­o­ci­ma Be­o­gra­da, na­vo­di Kan­ce­la­ri­ja za sa­rad­nju s me­di­ji­ma Vla­de Sr­bi­je.
Istim po­vo­dom, na spo­men-obeležje "Srem­ski front" kod Ši­da, su­tra će ve­nac položiti pred­sed­nik Skup­šti­ne SCG Zo­ran Ša­mi.
Na tom me­stu se, ka­ko je sa­op­šte­no iz par­la­men­ta državne za­jed­ni­ce održava cen­tral­na ma­ni­fe­sta­ci­ja obe­le­ža­va­nja po­be­de nad fa­ši­zmom.


ČE­STIT­KA ŠA­MI­JA
BE­O­GRAD - Pred­sed­nik Skup­šti­ne Sr­bi­je i Cr­ne Go­re Zo­ran Ša­mi če­sti­tao je da­nas gra­đa­ni­ma državne za­jed­ni­ce i svim bor­ci­ma pro­tiv fa­ši­zma Dan po­be­de - 9. maj.
"Pro­šlo je 60 go­di­na od po­be­de ci­vi­li­zo­va­nog sve­ta nad naj­ve­ćim zlom 20. ve­ka. De­se­ti­ne mi­li­o­na lju­di do­pri­ne­lo je toj po­be­di da­ju­ći i svoj život. De­mo­krat­ski svet mo­ra da bu­de pa­me­tan, hra­bar i ča­stan ka­ko se ta­kvo zlo ni­ka­da vi­še ne bi po­no­vi­lo", kaže se u če­stit­ki pred­sed­ni­ka Skup­šti­ne SCG.
Ša­mi je če­sti­tao gra­đa­ni­ma Sr­bi­je i Cr­ne Go­re Dan Evro­pe, po­že­lev­ši da de­mo­krat­ske te­ko­vi­ne i br­zi ula­zak u evrop­ske in­te­gra­ci­je bu­du za­jed­nič­ka te­žnja i za­jed­nič­ki put svih gra­đa­na.


Od stal­nog do­pi­sni­ka
IAKO se glav­na pro­sla­va 60-go­di­šnji­ce po­be­de nad fa­ši­zmom održava da­nas na Cr­ve­nom tr­gu u Mo­skvi, u Ru­si­ji je sla­vlje po­če­lo još ju­če. De­se­ti­ne hi­lja­da Mo­sko­vlja­na oku­pi­lo se na važnom isto­rij­skom me­stu Be­lo­ru­skom vok­za­lu (že­le­znič­koj sta­ni­ci) oda­kle su sto­ti­ne hi­lja­da so­vjet­skih voj­ni­ka kre­ta­le na front i ka­sni­je se vra­ća­le kao po­bed­ni­ci - Gra­do­na­čel­nik Mo­skve Ju­ri Lužkov ka­zao je da je Be­lo­ru­ski vok­zal po­stao sim­bol hra­bro­sti i po­be­de.
Kad su voj­ni­ci od­la­zi­li na front ni­ko ih ni­je pi­tao za na­ci­o­nal­nost i re­li­gi­ju. Na­ša po­be­da je plod za­jed­ni­štva svih na­ro­da So­vjet­skog Sa­ve­za - re­kao je Ju­rij Lužkov.
U ne­de­lju po­pod­ne su sti­gli pred­stav­ni­ci 53 države, ko­je će da­nas bi­ti na Cr­ve­nom tr­gu, me­đu nji­ma je pred­sed­nik na­še države Sve­to­zar Ma­ro­vić.
U sklo­pu obe­le­ža­va­nja 60-go­di­šnji­ce po­be­de nad fa­ši­zmom ju­če je u mo­skov­skom ho­te­lu "Pre­zi­dent" održan sa­mit pred­sed­ni­ka Sa­ve­za ne­za­vi­snih država (biv­ših so­vjet­skih re­pu­bli­ka) na ko­jem je pot­pi­sa­na De­kla­ra­ci­ja o hu­ma­ni­tar­noj sa­rad­nji. Do­go­vo­re­no je da se har­mo­ni­zu­ju za­ko­ni ko­jim se obez­be­đu­ju pra­va ve­te­ra­ni­ma Dru­gog svet­skog ra­ta.
- Sa­da je vr­lo važno da po­štu­je­mo jed­ni dru­ge i bu­de­mo str­plji­vi. Mo­ra­mo vas­pi­ta­va­ti mla­de ge­ne­ra­ci­je da bu­du so­li­dar­ni i da ume­ju bi­ti za­jed­no u re­ša­va­nju te­ško­ća i op­štih opa­sno­sti - ka­zao je Vla­di­mir Pu­tin.
Za­ni­mlji­vo je da je na sa­mi­tu uče­stvo­vao i pred­sed­nik Turk­me­ni­sta­na Sa­par­mu­rat Ni­ja­zov ko­ji go­di­na­ma ne do­la­zi na ta­kve sku­po­ve. Na sa­mi­tu ni­su bi­li pred­sed­nik Azer­bej­dža­na Ilj­ham Ali­jev, jer ne želi da bu­de u dru­štvu pred­sed­ni­ka Jer­me­ni­je Ro­ber­ta Ko­čer­ja­na, i pred­sed­nik Gru­zi­je Mi­hail Sa­a­ka­švi­li, ko­ji je ljut na Kremlj zbog to­ga što Ru­si­ja ne žuri da eva­ku­i­še svo­je dve voj­ne ba­ze.
U NE­DE­LjU u gra­du Mir­ni u Ja­ku­ti­ji je na naj­sve­ča­ni­ji na­čin ot­kri­ven spo­me­nik Jo­si­fu Vi­sa­ri­o­no­vi­ču Sta­lji­nu. Na ce­re­mo­ni­ji je re­če­no da je spo­me­nik Sta­lji­nu po­sta­vljen na tra­že­nje ve­te­ra­na Otadž­bin­skog ra­ta. Ve­te­ra­ni, ali i mla­đi lju­di, sma­tra­ju da je Sta­ljin bio sim­bol mo­ći so­vjet­ske države.
O ulo­zi Sta­lji­na, kao i po­sle­di­ca­ma nje­go­ve vla­da­vi­ne, ovih da­na je u mno­go­broj­nim in­ter­vju­i­ma go­vo­rio i pred­sed­nik Pu­tin.
- Sta­ljin i nje­go­va epo­ha su deo složene, ne­ka­da pro­tiv­reč­ne isto­ri­je na­še ze­mlje. Tu isto­ri­ju mo­ra­mo zna­ti i pam­ti­ti po­u­ke. Jed­na od po­u­ka je oče­vid­na: dik­ta­tu­ra i gu­še­nje slo­bo­da vo­di državu i dru­štvo u ćor­so­kak. Ne­do­sta­tak kon­tro­le i sa­mo­vla­šće vo­de ka zlo­či­nu. Za me­ne su pra­vi he­ro­ji oni ko­ji su se u Dru­gom svet­skom ra­tu bo­ri­li pro­tiv fa­ši­zma - ka­zao je Vla­di­mir Pu­tin, či­ji je otac kao uče­snik ra­ta bio ra­njen, a po­la rod­bi­ne mu je po­gi­nu­lo.
Pu­tin je bio ja­san i kad je reč o po­re­đe­nju Sta­lji­na i Hi­tle­ra.
- Ne mo­gu se složiti sa iz­jed­na­ča­va­njem Sta­lji­na i Hi­tle­ra. Da, Sta­ljin je bio ti­ra­nin, mno­gi ga na­zi­va­ju zlo­čin­cem. Ali on ni­je bio na­ci­sta. Ni­je so­vjet­ska voj­ska 22. ju­na 1941. pre­šla gra­ni­ce Ne­mač­ke već obr­nu­to.

SVE­ŠTE­NI­CI U RA­TU
RU­SKI pa­tri­jarh Alek­sij II po­zvao je ver­ni­ke, ali i sve osta­le gra­đa­ne Ru­si­je, da ču­va­ju brat­stvo svih na­ro­da ko­ji su pro­li­li mno­go kr­vi u Dru­gom svet­skom ra­tu.
- Za nas je Dan po­be­de ve­li­ki pra­znik, jer smo ima­li naj­vi­še žrtava spa­sa­va­ju­ći ne sa­mo svo­ju ze­mlju, već i dru­ge na­ro­de. Na­ša cr­kva je u to­ku ra­ta sku­plja­la pri­lo­ge od ko­jih je bi­la for­mi­ra­na ten­kov­ska ko­lo­na "Dmi­trij Don­skoj" i avi­o­e­ska­dri­la "Alek­san­dar Nev­ski". Vi­še od dve hi­lja­de sve­šte­ni­ka uče­stvo­va­lo je u ra­tu - ka­zao je pa­tri­jarh Alek­sij II po­sle li­tur­gi­je u Hra­mu Hri­sta Spa­si­te­lja u Mo­skvi.
BRAN­KO VLA­HO­VIĆ

BEZ NA­ŠE ZA­STA­VE
ŠE­ZDE­SE­TA go­di­šnji­ca po­be­de u Dru­gom svet­skom ra­tu u nedelju je u Pa­ri­zu pro­sla­vlje­na tra­di­ci­o­nal­nom smo­trom kod Tri­jum­fal­ne ka­pi­je ko­jom je pred­se­da­vao fran­cu­ski pred­sed­nik Žak Ši­rak.
Ši­rak je položio ve­nac na grob Ne­zna­nog ju­na­ka, ob­no­vio Več­nu va­tru i od­li­ko­vao osmo­ro biv­ših lo­go­ra­ša i čla­no­va po­kre­ta ot­po­ra.
Fran­cu­skim tru­pa­ma po­stro­je­nim oko Tr­ga "Šarl de Gol" ovo­ga pu­ta su se pri­klju­či­li i uni­for­mi­sa­ni pred­stav­ni­ci če­tr­na­est sa­ve­zni­ka, Austra­li­je, Bel­gi­je, Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, Grč­ke, Ka­na­de, Luk­sem­bur­ga, No­vog Ze­lan­da, Nor­ve­ške. Polj­ske, Ru­si­je, SAD, Slo­vač­ke, Ho­lan­di­je i Če­ške.
Sr­bi­ju i Cr­nu Go­ru su pred­sta­vlja­li am­ba­sa­dor Pre­drag Si­mić i voj­ni iza­sla­nik Mi­loš Vu­ko­je­vić, ali ni­je bi­lo na­še za­sta­ve.
- To pi­ta­nje bi tre­ba­lo ozbilj­no da se raz­mo­tri, jer je biv­ša Ju­go­sla­vi­ja bi­la pe­ta po bro­ju žrtava u Dru­gom svet­skom ra­tu, ima­li smo je­dan od naj­ja­čih po­kre­ta ot­po­ra i nat­pro­seč­no smo do­pri­ne­li po­be­di nad fa­ši­zmom - iz­ja­vio je za "No­vo­sti" am­ba­sa­dor Si­mić.

MOĆ SLO­BO­DE
MA­STRIHT (Ta­njug) - Ame­rič­ki pred­sed­nik Džordž Buš odao je po­štu sa­ve­znič­kim voj­ni­ci­ma, ko­ji su žrtvovali svo­je živote ra­di oslo­bo­đe­nja Evro­pe od na­ci­zma, is­ta­kav­ši da je de­mo­kra­ti­ja do­ne­la 60 go­di­na mi­ra, kao i da će osi­gu­ra­ti mir u bu­duć­no­sti.
Pred­sed­nik Buš je, za­jed­no sa ho­land­skom kra­lji­com Be­a­tri­som i pre­mi­je­rom te ze­mlje Jan Pe­ter Bal­ke­nen­de­om, pri­su­stvo­vao ce­re­mo­ni­ji na voj­nom gro­blju Mar­gra­ten kod Ma­strih­ta. Na tom gro­blju je sa­hra­nje­no 8.300 ame­rič­kih voj­ni­ka, pre­neo je Roj­ters.

PRO­TIV AVE­TI PRO­ŠLO­STI
BER­LIN, (Be­ta-AFP) - Na hi­lja­de lju­di for­mi­ra­lo je prek­si­noć svo­jim te­li­ma na uli­ca­ma Ber­li­na la­nac osve­tljen sve­ća­ma, že­le­ći da po­ru­či da se "ni­ka­da vi­še iz Ne­mač­ke ne­će ši­ri­ti rat, eks­trem­na de­sni­ca i ra­si­zam".
Pre­ma re­či­ma or­ga­ni­za­to­ra, u ma­ni­fe­sta­ci­ji, or­ga­ni­zo­va­noj 60 go­di­na po okon­ča­nju po­sled­njeg svet­skog ra­ta, uče­stvo­va­lo je oko 25.000 lju­di, ko­ji su upr­kos ki­ši i hlad­no­ći, sa sve­ćom u ru­ci, for­mi­ra­li la­nac od oko 33 ki­lo­me­tra, po­ve­zu­ju­ći is­toč­ni i za­pad­ni deo gra­da. Broj uče­sni­ka po­tvr­di­la je i po­li­ci­ja.
- Osve­tlje­ni ljud­ski la­nac je naj­mi­ro­lju­bi­vi­ja sli­ka ko­ja može da se su­prot­sta­vi ra­tu. Na­ša ak­ci­ja je us­pe­la", iz­ja­vio je or­ga­ni­za­tor ma­ni­fe­sta­ci­je Pe­ter Kranc.
Ju­če su u Ber­li­nu i dru­gim gra­do­vi­ma održane mno­go­broj­ne ma­ni­fe­sta­ci­je pod mo­tom bor­be pro­tiv neo­na­ci­zma, ra­si­zma i mr­žnje pre­ma stran­ci­ma, uz po­ru­ku da po­vra­tak ova­kvih ide­ja u Ne­mač­koj ni­kad vi­še ne­će bi­ti mo­guć.

LO­GOR MA­UT­HA­U­ZEN
PO­ŠTA ŽR­TVA­MA
BEČ (Be­ta) - U me­mo­ri­jal­nom kom­plek­su ne­ka­da­šnjeg kon­cen­tra­ci­o­nog lo­go­ra Ma­ut­ha­u­zen u Austri­ji je održana ko­me­mo­ra­ci­ja po­vo­dom 60-go­di­šnji­ce oslo­bo­đe­nja tog stra­ti­šta, gde je ubi­je­no vi­še sto­ti­na hi­lja­da an­ti­fa­ši­sta, me­đu ko­ji­ma i broj­ni Sr­bi i Cr­no­gor­ci.
De­le­ga­ci­je Am­ba­sa­de SCG i mi­si­je SCG pri me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma u Be­ču, kao i Sek­ci­je kon­cen­tra­ci­o­nog lo­go­ra Ma­ut­ha­u­zen iz Be­o­gra­da, pri­su­stvo­va­le su ko­me­mo­ra­ci­ji.

DR­NOV­ŠE­K: SLO­VE­NA­CA NE BI BI­LO
LjU­BLjA­NA (Be­ta) - Slo­ve­nač­ki pred­sed­nik Ja­nez Dr­nov­šek iz­ja­vio je da u slu­ča­ju da su po­be­di­le fa­ši­stič­ke Ne­mač­ka i Ita­li­ja, slo­ve­nač­kog na­ro­da ne bi vi­še bi­lo. Pred od­la­zak u Mo­skvu pred­sed­nik Slo­ve­ni­je je u sa­op­šte­nju za jav­nost do­dao, da bi u slu­ča­ju po­be­de fa­ši­sta Slo­ven­ci bi­li po­bi­je­ni u kon­cen­tra­ci­o­nim lo­go­ri­ma, ra­se­lje­ni, ili bi ih Nem­ci i Ita­li­ja­ni asi­mi­lo­va­li.


ZA­BO­RA­VI­TI!
BEČ (Be­ta) - Že­lja Austri­ja­na­ca da vi­še ne mo­ra­ju da se su­o­ča­va­ju sa vre­me­nom pre 1945. u stal­nom je po­ra­stu, po­ka­zu­je is­tra­ži­va­nje in­sti­tu­ta "IMAS".
Čak sva­ki dru­gi Austri­ja­nac sma­tra da "ovo po­gla­vlje tre­ba za­tvo­ri­ti i o to­me vi­še ne pri­ča­ti". To da se­ća­nja na zlo­či­ne i da­lje tre­ba da bu­du pri­sut­na sma­tra važnim još sa­mo jed­na tre­ći­na, što je za šest od­sto ma­nje ne­go pre de­set go­di­na.
G. ČVO­RO­VIĆ