ČAK i nedovoljno pažljivo oko moglo je da primeti kako se jedan novi praznik ušunjao na naš prostor, s pretenzijom da bude što šire prihvaćen posebno među mladima. Plasiran sa Zapada i posvećen svetom Valentinu, nazvan je “danom zaljubljenih”, dobivši kao takav sva prateća obeležja komercijalnog, i često kičerskog tipa.
Kakve se zasluge kriju iza imena sveca za kojeg ranije nismo ni čuli? Treba li ga slaviti ili odbaciti, šta o uplivu novih običaja misle predstavnici Srpske pravoslavne crkve? LJude koji veruju da je u pitanju čisto katolički svetac iznenadiće pre svega podatak da je živeo i radio u 3. veku, a svi sveci do velikog rascepa na Istočnu i Zapadnu crkvu, 1054. godine, slave se na obe strane. Oni su, kaže teolog dr Dimitrije Kalezić, zajednički.
- Kao svetac, dakle, sveti Valentin pravoslavlju nije tuđ, ima ga u našem svetačniku i postoji dan u pravoslavnom kalendaru kada ga naša crkva pominje - kaže Kalezić. - Što se tiče, međutim, prenošenja običaja u vezi sa njim, mislim da se tu ide sistemom “videla žaba”. Već sama reč običaj upućuje na nešto što je “obviknuto”, što je izraštaj autentične navike i prakse, izniklo iz dubine tradicije, mentaliteta i morala jednog naroda. Bilo je u istoriji primera da motivi iz drugih tradicija pređu u našu, ali dokle god to nije unutrašnje usvojeno i prihvaćeno, ne može da znači ništa drugo do plitku imitaciju.
Knjige govore da sveti Valentin, koji se u zemljama Zapada smatra zaštitnikom onih koji se vole, vodi poreklo iz italijanskog grada Ternija, u kome je mučenički postradao verovatno 273. godine. Smatrao se za osnivača hrišćanske zajednice zbog čega je bio progonjen, i u vreme imperatora Aurelija, 14. februara po novom kalendaru, posečen. Imao je isceliteljski dar. Na kristalnom kovčežiću s njegovim moštima, koji se nalazi u istoimenoj bazilici u Terniju (čiji je biskup bio), zapisano je “San Valentino, zaštitnik ljubavi”.
- Naravno da ljubav sama po sebi nije nešto loše, već naprotiv, nešto jako dobro (pitanje je koja se ljubav u slučaju svetog Valentina slavi: ona prijateljska, duhovna ili plotska), ali mi nemamo razloga da prihvatamo ono što nam se spolja lepi. Imamo svoje običaje, a ne vidim da su baš drugi potrčali da ih prenesu kod sebe. Naša slava je vrlo lepa, ali ko je sa strane prihvatio - pita prof Kalezić.
Jeromonah Ilarion Đurica ukazuje da je širenje “dana zaljubljenih” deo svetske globalizacije, i da se iza ovog naziva krije jedan “potpuno tržišni praznik”. Trebalo je, kaže, izmisliti nešto zgodno da se jedan takav lik komercijalizuje, i od njega stvori jedan u osnovi nehrišćanski kult. Ono što je sv. Valentin radio, i što je njegova najveća zasluga (sklapao je u vreme carske zabrane crkvene brakove) radili su sveštenici do današnjeg dana.

OFELIJA
IAKO ima tragova da je kult svetog Valentina postojao već u ranim vekovima (pominje ga i Ofelija u Šekspirovom “Hamletu”), on se tek poslednjih godina munjevito širi po raznim zemljama Zapada. Zanimljivo je da je delić njegovih moštiju uručio prilikom posete ruskom patrijarhu Alekseju biskup Vinćenco Palja, kao izraz bratske ljubavi.