DEČAK (10) pao s terase u naselju Stepa Stepanović u Beogradu. Mališan (10) pao s terase u Zemunu. Sedmogodišnjak nastradao padom s prozora solitera u Nišu. Ovi naslovi punili su novinske stupce u poslednje tri nedelje, a javnosti nije poznato koji je uzrok tragedija i šta je bilo u glavama dece dok su stajala pred ambisom.

Odrastajući uz crtaće i video-igre, današnja deca kao da gube osećaj za stvarnost, pa uverena da mogu da lete kao njihov superheroj, često završe tragično. "Novosti" su pokušale da saznaju da li se shvatanje stavarnosti razlikuje kod današnjih mališana od generacija koje su odrastale pre dve-tri decenije.

- Vreme koje deca provode gledajući klipove na "Jutjubu", igrajući igrice na tabletu ili mobilnom uređaju može veoma štetno delovati na dete koje je u razvoju - potvrđuje dečiji psiholog Viktorija Mužina. - Trebalo bi da postoji selekcija svih sadržaja koje deca prate kako ne bi uticali na razvoj njihove ličnosti. Jako je bitno da, u zavisnosti od uzrasta, mališani dobijaju informacije i sadržaje koji su im primereni. Svakako da dete od dve godine neće gledati crtani film o Spajdermenu, jer neće moći ni da ga kognitivno obradi, a može se i javiti strah ili iracionalno mišljenje da može da se penje po krovovima - naglašava Mužina.

PROČITAJTE JOŠ - Opasne igrice svakog dana vrebaju decu

Sagovornica "Novosti" kaže da su retki slučajevi da najmlađi slobodno vreme provode čitajući knjigu ili u igranju društvenih igara koje smo mi nekada imali.

- U praksi, susretala sam čitave grupe mališana koje su imali pokrete, stavove i glasove skinute sa dečjih TV kanala. Zato, ako je dete izloženo neadekvatnim sadržajima, ako živi u virtuelnom svetu, ako ne zna za strah, trebalo bi potražiti stručnu pomoć - ističe Mužina.

Dečji psiholog Đorđe Trajković tvrdi da se percepcija realnosti manje ili više razlikuje od osobe do osobe.

- Tehnološki razvoj današnjice brži je od evoluciono-psihološkog prilagođavanja na date okolnosti, tako da još uvek nemamo podatke kako on utiče na mlade. Ono što je za nas bila virtuelna stvarnost, za njih je samo stvarnost. Kako će uticati do kraja umreženo igranje igrica namesto igranja fudbala u školskom dvorištu, još uvek ne znamo - govori Trajković.

PROČITAJTE JOŠ - FENOMEN JUTJUBERA: Hiljade evra zarađuju i na podrigivanju

Tvrdi da bi roditelji trebalo da daju sve od sebe da se povežu sa svojim mezimcima i izgrade međusobno poverenje, pružajući im podršku, ljubav, toplinu.

- To ne znači da provode 24 sata, sedam dana u nedelji sa decom, ali kada su zajedno, da budu prisutni u odnosu. Da gledaju zajedno crtani, jutjubere i da razgovaraju o tome s njima. Biće im lakše da ih usmere na poželjnije modele ponašanja. To uistinu danas nije lako, ali je moguće. U praksi sam imao dečaka koji je imao razne porive i radio razne eksperimente, ali je imao dobar i povezan odnos sa majkom. Te ideje delio je sa njom, pa ih je bilo mnogo lakše usmeriti i prevazići - ističe Trajković.

UZMI TABLET, OSTAVI ME NA MIRU

DA bi se odmorili ili smirili mališane, roditelji im često daju telefon ili tablet. Ipak, psiholozi tvrde da se ovakvim gestom šalje drugačija poruka.

- Nije bitno vreme koje se daje detetu da igra igrice. Bitan je odnos, jer roditelj ovde šalje poruku: "Nisi mi sada bitan, ostavi me na miru". To utiče na psihički razvoj mališana - kaže psiholog Viktorija Mužina.

NE PRIHVATAJU SVE

CRTANI filmovi, igrice, jutjuberi, sve to utiče na psihu i razvoj mališana, tvrdi Đorđe Trajković. Napominje i da na njih utiču prijatelji iz škole, heroji, bake...

- Teško je odvojiti šta, kada i koliko utiče na ponašanje. Neće deca na isti način imitirati isti model ili se identifikovati sa njim. Neka će svoje heroje i njihove ideje prihvatiti, neka odbaciti. Neki mališani će nešto probati iz radoznalosti, a neki će testirati svoju hrabrost, dok će drugi naprosto testirati granice svojih roditelja, učiteljica - navodi Trajković.