OKO 90.000 zanatlija svih profila u ovom trenutku nedostaje srpskom tržištu, pokazuju podaci Građevinske komore. Poražavajući je i podatak da je prosečna starost nekih od njih, poput građevinskih radnika - 55 godina! Slično iskustvo imaju i u Sindikatu građevinarstva, gde naglašavaju da je većina dobrih majstora napustila zemlju u potrazi za boljim životom, a interesovanje mladih za upis u građevinske i druge zanatske škole je vrlo slabo.

Primera radi, u beogradskoj Građevinskoj školi ove godine upisano je po jedno odeljenje keramičara i dekoratera zidnih površina, odnosno molera, dok su prethodne godine na ta dva smera imali grupe od po svega 15 učenika. Za zidara, tesara, armirača, koji su spojeni u jedan obrazovni profil, pod novim imenom "operater građevinskih radova", upisalo se svega 12 učenika.

Nacionalna služba za zapošljavanje danas ne raspolaže podacima o ukupnoj potražnji nijednog profila na tržištu rada. Izmenama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti iz 2009. godine, oni sada primaju i registruju isključivo prijave potreba za zapošljavanjem za koje se poslodavac njima obratio za pružanja usluge posredovanja.

- Najtraženija zanimanja, prema tim potrebama, u avgustu bili su komunalni higijeničari, čistači prostorija, manipulanti u prehrambenoj proizvodnji, zatim prodavci, zavarivači, bravari, građevinski i medicinski tehničari, dok su sa fakultetskom diplomom najpotrebniji bili građevinski inženjer, ekonomista, vaspitač, diplomirani i mašinski inženjer - ističu u NSZ.

PROČITAJTE JOŠ - "NOVOSTI" ISTRAŽUJU: Dajte dobre plate, pa će biti i majstora

S druge strane, vrlo visoko se kotiraju pojedina trogodišnja zanimanja, odnosno zanati. Tako su se tokom 2019, filijalama NSZ često obraćali poslodavci koji traže elektrozavarivače, bravare, vozače, elektromontere-instalatere, zidare, tesare, armirače, automehaničare, metalostrugare, stolare, šivače konfekcije, tapetare, kuvare, pekare i mesare.

- Kada su u pitanju ovi profili, u najvećem broju slučajeva prvenstveni uslov za njihovo zapošljavanje je odgovarajuće radno iskustvo, kao i posedovanje specifičnih znanja i veština - kažu na tržištu rada.

PROČITAJTE JOŠ - Majstori na ceni

U prošloj godini Nacionalnoj službi za zapošljavanje nije se obratio nijedan poslodavac u Srbiji tražeći kinooperatera, pčelara, puškara, vozovođu, konduktera u železničkom saobraćaju, telegrafistu, geologa geofizike ili operativnog tehnologa prerade drveta. Neke od ovih profesija većina nas je odavno zaboravila, ali evidencija tržišta rada nije. Oni i dalje postoje na njihovim listama i čekaju posao.

U ovoj službi naglašavaju da danas lakše dolaze do posla oni koji su aktivni i koji se informišu, bez obzira na obrazovanje. Standardni posao službe, često zamene i aktuelnim programima koji se finansiraju iz republičkog budžeta ili iz budžeta službe.


U ŠUMADIJI NAJVIŠE NA ČEKANjU

NAJVIŠE nezaposlenih, prema podacima NSZ, ima u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji - 180.026, zatim u Južnoj i Istočnoj Srbiji 136.779, Vojvodini 103.289, sledi beogradski region sa 68.459 nezaposlenih, dok je na Kosovu i Metohiji registrovano 20.693. Među gradovima koji prednjače po broju zaposlenih su Beograd, Novi Sad i Niš.


POLA MILIONA BEZ POSLA

U avgustu 2019. godine na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje bilo je 509.246. Od ukupnog broja nešto više od polovine, odnosno 54,8 procenata je pripadnica lepšeg pola. U odnosu na prethodni mesec, broj nezaposlenih je smanjen za 10.562 odnosno ili za dva odsto.