Broj državljana Srbije koji neosnovana traže azil u zemljama EU opada od 2015. godine, zaključak je istraživanja koje je sprovela nemačka međunarodna organizacija GIZ, u okviru programa "Migracije za razvoj".

Ovo veliko istraživanje sprovedeno u aprilu i maju 2019. godine u 44 jedinice lokalne samouprave u Srbiji, na relevantnom uzorku od 800 povratnika da faktori koji su uticali na neregularnu migraciju, poput loše uslove života i otežano socijalno uključivanje, znatno poboljšani od 2011. godine.

U periodu od 2015. do 2018. godine u Srbiju vratilo se oko 30.000 naših građana, navodi se u rezultatima istraživanja, od kojih je polovina neprijavljena.

Od ukupnog broja, 49 odsto njih je deportovano, a 51 odsto je vraćeno u Srbiju dobrovoljno, navedeno je u saopštenju GIZ-a.

Kao glavni razlog odlaska navodi se potraga ta poslom i boljim živnotim uslovima (46 odsto), a najniže se na toj lestvici kao razlog kotira pratnja članovima porodice.

Glavni istraživač i autor metodologije Slobodan Cvejić istakao je da je to što su brojne zemlje skratile vreme trajanja procedure za azil i smanjenje iznosa finansijske pomoći koji se isplaćuje tražiocima azila, uticali da opadnu motivi, poput višeg standarda, lakšeg pronalaženja posla i novčana pomoć u periodu čekanja rešenja zahteva za azil, za odlazak iz Srbije u stranu zemlju.

Pročitajte još - Zemlje EU podeljene u stavovima o pravu na azil

Projektni menadžer GIZ PME Siniša Đurić istakao je da je jedan od značajnih prioriteta nemačko-srpske razvojne saradnje da se našim građanima koji se vraćaju iz Nemačke i drugih zemalja Zapadne Evrope pruže prilike za novi početak i punu integraciju, pre svega kada je reč o mogućnostima za zapošljavanje, ali i drugim oblastima kao što su: dalje obrazovanje, stanovanje, socijalna podrška i karijerno vođenje.

"Nedostatak pravih i pouzdanih podataka o broju, potrebama i uslovima života povratnika je dugogodišnji problem koji smo želeli ovim istraživanjem da bar delom rešimo. Rezultati koje smo dobili omogući će da se buduće mere podrške još bolje i preciznije planiraju", naglasio je Siniša Đurić.

Jedan od povratnika, Nenad Stanković koji je nakon četiri godine boravka u Nemačkoj, podelio je svoja iskustva na predstavljanju istraživanja,o tome zašto je odlučio da se dobrovoljno vrati u Srbiju sa svojom porodicom i da svi zajedno započnu novi život.

"Najteže je bilo u početku deci koja su trebala da se uklope u obrazovani sistem Nemačke i steknu nove prijatelje, a po povratku u Srbiju prolaze kroz iste probleme. Na svu sreću, kroz program Caritas-a taj proces nam je olakšan. Deca su uz podršku pedagoškog asistenta vraćena u sistem obrazovanja. Dvoje dece nam redovno pohađa osnovnu školu, a troje dece je upisano u školu za obrazovanje odraslih, istakao je Stanković.

Kako je naveo GIZ, rezultati ovog istraživanja mogu značajno da doprinesu tekstu nacrta nove "Strategije za reintegraciju povratnika", kao i izradi budućih akcionih planova.

Brojni projekti koje sprovodi GIZ ozbiljno se bave problemima povratnika i rade na tome da se tim ljudima pomogne kako bi sami videli svoju perspektivu u Srbiji.