Svečanom ceremonijom podizanja srpske zastave ispred zgrade CERN-a u Ženevi, u prisustvu premijerke Ane Brnabić, označen je i zvaničan prijem Srbije kao stalnog člana Evropske organizacije za nuklearna istraživanja.

Pored premijerke Brnabić, svečanosti je prisustvovao i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.

Sredinom decembra prošle godine, Srbija je postala 23. punopravna članica CERN-a jednoglasnim usvajanjem rezolucije Saveta te organizacije.

Nakon toga, krajem marta ove godine, CERN je primio i formalnu potvrdu UNESCO da je Srbija pristupila CERN-ovoj konvenciji, a danas je označen i zvaničan prijem.

Srbija je, uz Izrael, Švajcarsku i Norvešku, četvrta zemlja koja nije članica Evropske unije, a punopravna je članica prestižne naučne organizacije.

Da je Srbija spremna za punopravno članstvo pokazali su uspesi srpskih fakulteta i instituta koji su i danas značajan činilac u toj renomiranoj organizaciji, kao i ulaganje Vlade Srbije od više od 90 miliona evra u naučnu i inovacionu infrastrukturu, kao i osnivanje Fonda za nauku čime se omogućava konkurentno finansiranje i povećava ulaganje u nauku.

Pročitajte još - Srbija postala 23. država članica CERN-a

Punopravno članstvo značajno je za dalji razvoj nauke i unapređenje obrazovanja u Srbiji i pozicioniraće Srbiju kao zemlju koja ravnopravno odlučuje o najvažnijim pitanjima iz nauke, tehnologije i inovacija.

Članstvo omogućava da studenti i profesori iz Srbije rade istraživanja na svetskom nivou u Srbiji, kao i da naša privreda učestvuje u većem obimu na projektima u CERN-u.

Uz podizanje kvaliteta naučnih istraživanja, pristupa najnovijoj naučnoj opremi i tehnologijama kao i prenošenja iskustva i znanja, članstvo u CERN-u uticaće na sprečavanje odlaska obrazovanih mladih ljudi iz Srbije.

Istraživači iz Srbije ravnopravno će učestvovati na svim konkursima CERN-a, od finansiranja projekata naučne izvrsnosti, redovnih letnjih škola za studente i diplomce, doktorskih i postdoktorskih stipendija, do finansijske podrške za naučne specijalizacije.

Na eksperimentima u CERN-u učestvuje značajan broj istraživača iz Srbije, a trentno je u CERN-u registrovano 85 istraživača iz naše zemlje, među kojima su i studenti doktorskih i master studija koji studiraju na fakultetima u Srbiji.

Pročitajte još - Šta Srbiji donosi članstvo u CERN?

Dok je Srbija bila deo Jugoslavije, jedne od 12 zemalja članica koje su osnovale CERN, srpski fizičari i inženjeri učestvovali su u nekim od prvih CERN-ovih projekata, na sinhrociklotronskom, proton-ciklotronskom i super-proton-sinhroton akceleratorima.

ŠTA JE CERN?
CERN predstavlja najveću laboratoriju za fiziku elementarnih čestica na svetu, sa nekoliko akceleratora čestica, od kojih je najveći kružni LHC (Veliki hardonski sudarač) čija je dužina 27 kilometara i prostire se ispod Francusko-Švajcarske granice u Ženevi. Osnovana je 1954. godine, a među potpisnicama 12 evropskih država osnivača, nalazila se i bivša Jugoslavija. U CERN-u je zaposleno 2.500 naučnika, a širom sveta ima 12.000 saradnika.

Tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, fizičari iz Srbije radili su na DELPHI eksperimentima na CERN-ovom LEP sudaraču.

CERN i Srbija su 2001. godine zaključili Ugovor o međunarodnoj saradnji koji je omogućio učešće Srbije u ATLAS i CMS eksperimentima na Velikom hadronskom sudaraču i u Svetskoj LHC komjuterskoj mreži, kao i na ACE i NA61eksperimentima.

Najveće učešće Srbije danas u CERN-u je u ATLAS i CMS eksperimentima, u postrojenju ISOLDE, koje izvodi istraživanja u domenima od nuklearne fizike do astrofizike, kao i na izradi studija budućeg sudarača čestica - FČ i CLIC, koji su potencijalno novi najvažniji projekti u CERN-u.

Kao država članica CERN-a, Srbija će imati pravo glasanja u Savetu, CERN-ovom telu koje donosi najvažnije odluke, i doprinosiće budžetu ustanove. Članarana će doprineti mogućnostima za zapošlkavanje u CERN-u, kao i učešću srpske industrijie na CERN-ovim tenderima, navedeno je u saopštenju.